Akumulacija gvožđa u ljudskom organizmu se dešava na dva načina. Prvi je kroz hranu, a drugi kroz transfuziju krvi. Ova akumulacija se zove talasemija. Ako se višak gvožđa ne uklanja, može dovesti do oštećenja važnih organa, kao što su jetra i srce.
Gvožđe je prirodno prisutan element u namirnicama. Problem toksičnosti pri visokim dozama postoji dok svih namirnica. Može se preterati sa svakom hranom, ali je gvožđe opasno.
Neophodne su male količine gvožđa u krvi da bi se prenosio kiseonik do tkiva. Nedavno su, međutim, istraživači otkrili da je visok nivo gvožđa glavni uzrok infarkta, moždanog udara, nekih infekcija, čak i raka. Najgore je to što ljudski organizam nema urođen mehanizam da pomogne u oslobađanju od viška gvožđa.
Vrlo malo ljudi shvata da preterano konzumiranje hamburgera, žumanaca i šnicli prezasićuje telo gvožđem. Treba znati da postoje dobre i loše masti, ali ne postoji dobro gvožđe. Kod gvožđa postoje prihvatljiv nivo količine gvožđa i opasan nivo.
U malim količinama, gvožđe je važno, ali u velikim dozama postaje opasno po život. Gvožđe stimuliše proizvodnju slobodnih radikala i uzrokuje oštećenja tkiva kod infarkta i moždanog udara.
Namirnice bogate gvožđem su crveno meso, povrće kao što su cvekla, spanać, brokoli, sušeno voće. U ostale namirnice spadaju jaja, neki morski plodovi, tofu, ječam, susam.
Glavni neželjeni efekti uzimanja mnogo gvožđa su bolovi i grčevi u stomaku, takođe ledene groznice, vrtoglavica, ubrzan rad srca, utrnutost udova, metalni ukus u ustima, osip po koži, disajni problem.
S druge strane, gvožđe igra važnu ulogu u formiranju crvenih krvnih zrnaca i njegovo odsustvo dovodi do anemije. Međutim predoziranje gvožđem ima negativne posledice na organizam.
U telu zdravog odraslog čoveka se sadrži oko 3-4 g gvožđa, 70% od njega je od vitalnog značaja, preostalih 30% je deponovano u tkivima.
