Kod nas se dosta praktikuje kupovina flaširane mineralne vode iz ptodavnica. Za to postoji nekoliko razloga. Kao prvo, ljudi sumnjaju u kvalitet vode sa česme. Drugi smatraju da je konzumacija mineralne vode korisna za zdravlje, dok treći piju ovu vodu iz navike.
Prema podacima Asocijacije proizvođača bezalkoholnih napitaka, kozumacija mineralne vode se povećala za 12-15% godišnje. Ako je, na primer, prosečan građanin 1990. godine kozumirao jedva 8 l mineralne vode godišnje, tokom 2013. godine se beleži 54 l mineralne vode po stanovniku.
Međutim, duga konzumacija mineralne vode krije i određene rizike. Prema podacima ministarstva zdravlja, na prostoru Balkana postoji veliki broj proizvođača čija voda sadrži fluor preko 4 mg/l. Kod nas, u proizvodnji flaširane mineralne vode, njihovo učešće je 33%.
Postoje i mineralne vode, koje imaju još veći sadržaj fluora, oko 5 mg/l, što je gornja dozvoljena granica za sadržaj fluora u vodi, kako to određuje Evropska zdravstvena organizacija. Postoje i marke mineralne vode koje imaju varijante i sa fluorom, ali i bez njega, pa na to treba obratiti pažnju.
Skeptici bi rekli: "To je još jedna PR akcija. Jedna trgovinska marka pokušava da poveća svoju prodaju na račun druge, itd.", i pogrešili bi. Neumerene konzumacija ineralne vode, koja ima visok sadržaj fluora, može biti opasna po zdravlje.
Već godinama zubari i lekari vode javne debate o prednostima i nedostacima fluorisane vode. Stomatolozi stoje iza tvrdnje da redovna konzumacija jedinjenja fluora pozitivno utiče na zdravlje zuba i smanjuje rizik od stvaranja karijesa.
Sa druge strane, lekari ne osporavaju tvrdnje svojih kolega, ali tvrde da fluor više može štetiti organizmu, nego što mu može koristiti. Kako lekari smatraju, prekomerni unos fluora moe dovesti do razvoja fluoroze zuba.
Zubi poprimaju karakterističnu žuto-braon boju, struktura gleđi se oštećuje i oni postaju skloni lomljenju. Sistematsko predoziranje fluorom može dovesti do razvoja fluoroze kostiju, gde se narušava struktura koštane srži, pa kosti postaju lomljive.
Ispitivanja su pokazala da fluor može imati mnogo teže i trajnije posledice.
Kako dr. Filis Mulineks tvrdi, iz Forsajt delnatl centra u Bostonu, fluoridi su toksični za centralni nervni sistem, posebno kada je reč o deci. Druga ispitivanja su pokazala da prediziranje fluorom se može dovesti u vezu sa smanjenom plodnošću kod oba pola.
Zato, sledi pitanje koliko i kakvu vodu možemo piti? Prvo, što je potrebno uraditi, jeste da ne verujete 100% reklamama. Količina vode koja je potrebna čoveku je sasvim individualna i zavisi od godina, kilograma, fizičke aktivnosti i drugih faktora, pa svi saveti tipa "Obavezno je da konzumirate najmanje 2 - 3 l ili 5 l dnevno" su izmišljeni ne bi li ljudi kupovali vodu u velikim količinama.
Što se tiče marke - obratite posebnu pažnju kada je u pitanju biranje flaširane mineralne vode. Ako dnevno konzumirate manje od 1 l mineralne vode, to onda neće biti ni problem da izaberete i vodu koja sadrži fluor i preko 4 mg/l.
Međutim, ako volite da pijete vodu i vaša konzumacija podrazumeva preko 1 l vode, onda je preporučljivo da kupujete vodu koja sadrži fluor manje od 1.5 mg/l. Nakon 2009. godine su svi proizvođači bili u obavezi da upozore na etiketi ako voda sadrži preko 1.5 mg/l fluuora.
Sledeći put kada na etiketi flaše sa mineralnm vodom vidite upozorenje - Sadrži fluorid više preko 1.5 mg/l i ne preporučuje se za svakodnevnu upotrebu kod dece mlađe od 7 godina, poželjno je da pažljivije pogledate i obratite pažnju na sadržaj fluora.
