Pirinač

Pirinač

Pirinač je jedna od najstarijih namirnica, poznata od 5000. godine pre Nove ere. U Kini su pravljene godišnje svečanosti posvećene pirinču još 2300. godine pre Nove ere. Veruje se da pirinač vodi poreklo iz Indije i sa Tajlanda.

Pirinač postaje popularan na zapadu preko istraživača, vojnika i trgovaca, koji ga donose sa putovanja. Pirinač je veoma osetljiv na klimu u kojoj se gaji, jer zahteva veliku količinu padavina odmah nakon njegovog sađenja, a kasnije visoke temperature sa sunčanim danima. Ovakva povoljna klima za gajenje pirinča je u zemljama američkog juga – Karolina, Arkanzas i one su trenutno najveći proizvođači. Pirinač se gaji i u nekim delovima Italije i Španije.

Mnoge kulture tretiraju pirinač na specijalan način. U Japanu i Indoneziji pirinač ima sopstvenog boga. Kinezi posvećuju jedan ceo dan novogodišnje proslave pirinčanom rodu. U nekim azijskim kulturama se smatra da je pirinač veza između neba i zemlje. U Indiji smatraju da je pirinač važan za potomke i pretke i odatle poreklo vodi običaj da se pirinač baca na svadbama.

Gajenje pirinča

Pirinač se obično klasifikuje po dužini zrna. Ono može biti dugačko, srednje ili kratko. Pirinač sa dugim zrnom daje laganu i vazdušastu strukturu, jer se zrna ne lepe. Ova vrsta se često koristi za jela kao što su pilav i gaji se u Arkanzasu, Misisipiju, Misuriju, Luizijani i Teksasu u Americi, kao i na Tajlandu u Italiji, Španiji i Surinamu.

Sastav pirinča

Pirinač je dobar izvor vlakana, koja su izuzetno važna za dobro zdravlje creva. Pirinač je takođe bogat ugljenim hidratima i ima malo masnoća. Sadrži i vitamin B, kalijum i fosfor.

Kao i beli i braon pirinač je jednako koristan za ljude. Čaša belog pirinča sadrži približno isti broj kalorija kao braon, ali ima mnogo manje masnoća (0, 8 grma u belom u odnosu na 2, 4 grama u braon). Sa druge strane, braon pirinač ima mnogo veći sadržaj vlakana (2, 8 grama dijetalnih vlakana u braon pirinču, 0, 6 grama u belom). Većina drugih hranjljivih sastojaka je ista u obe vrste.

Izbor i čuvanje pirinča

Čuvanje pirinča u domaćim uslovima treba da bude u kutijama ili kesicama, koje su postavljene u hladnim, suvim i provetrenim prostorijama. Pirinač ima sposobnost da prima mirise i zbog toga blizu njega ne treba da se čuvaju namirnice koje imaju jaku aromu. Trajnost pirinča u takvim uslovima je do jedne godine. Skuvani pirinač može se čuvati u dobro zatvorenoj posudi u frižideru do jedne nedelje.

Kada birate pirinač u prodavnicama, gledajte njegovu strukturu – u pakovanju ne treba da ima slepljenih zrna, zbog plesni i buđi. Cena različitih vrsta pirinča varira, a najeftiniji je sitnozrni beli pirinač. Na tržištu mogu da se pronađu mnoge vrste specijalnih vrsta pirinča, kao one za suši ili za paelju, koji su određeni samo za pripremu ovih jela. Cena im varira između 120 i 200 dinara za 500 g.

Vrste pirinča

Pirinač zrna srednje veličine se lepi više pri kuvanju i zbog toga se koristi za jela kao što je rižoto, paelja ili neke deserte. Ova vrsta se gaji na istim mestima kao i dugozrna vrsta, a gaji se i u Australiji.

Pirinač sa kratkim zrnom je gotovo okruglog oblika i koristi se u mnogim istočnim kuhinjama, kao i u karibskoj. On je posebno popularan za pripremu japanskog sušija, jer se lepi veoma lako. Ova vrsta se koristi i za dezerte i veoma je popularna u većini azijskih zemalja.

Vrste pirinča

Prerađeni pirinač je najpopularnija vrsta u mnogim zapadnoevropskim zemljama. Proces prerade pirinča uključuje kuvanje na pari pod pritiskom pre obrade. Ovo pravi zrna pirinča tvrđim, što pomaže da se ne prekuvaju. Ovaj proces takođe pomaže da se u pirinču sačuvaju važni minerali i vitamini.

Instant pirinač predstavlja prethodno skuvani pirinač, koji se dehidrira i pakuje. Proces dehidratacije, međutim, odstranjuje i mnogo od arome pirinča.

Mirisni pirinač, sadrži prirodne sastojke, koji mu daju mirisnu notu i ukus. Vrste mirisnog pirinča su:

Basmati – Gaji se u podnožju Himalaja u području Indije i Pakistana. On može da bude beo, ali i braon. Zrna mu se ne lepe prilikom kuvanja.

Jasmin – On je tanji od Basmatija i gaji se na Tajlandu. To je dugozrni pirinač i zrna se lepe prilikom kuvanja.

Teksmati – Ovo je hibrid, miks između Basmatija i dugozrnog pirinča. On nema tako oštar ukus kao basmati, lagan je i vazdušast kada je skuvan.

Uehani – Braon pirinač iz iste porodice kao Basmati. Kada se pripremi, izgleda kao divlji pirinač.

Kulinarska upotreba pirinča

Pirinač se kuva ili priprema na pari, a sam proces kuvanja zahteva veliku količinu vode. Ponekad se, pre kuvanja, pirinač uprži na kratko, jer se na taj način manje lepi. Pirinač je nezamenjljivi sastojak mnogih supa, čorbi, jela sa povrćem i mesom, sušija i mnogih drugih.

U azijskim zemljama gajenje i konzumiranje pirinča je sastavni deo života i kulture. U mnogim državama su tradicionalna jela upravo na bazi pirinča. Takva je naprimer dobro poznata paelja u Španiji ili punjene paprike i sarme kod nas, koje bi bile nezamislive bez ukusnih zrna.

Mleko sa pirinčem

Pirinač je veoma popularan i u pripremi različitih slatkiša. Ukus mu dolazi do izražaja u kombinacijama sa medom, šećerom i mlekom. Kada se prekuva (ali da se zrna ne raspadaju) dobija se pirinčana kaša. Pirinač ulazi u sastav različitih vrsta pudinga, slatkiša i kremova. Mleko sa pirinčem je popularno ne samo kod nas, već i u mnogim drugim zemljama, poznato pod imenom sutlijaš. U dezerte sa pirinčem mogu se dodavati suvo grožđe i razne druge vrste sušenog voća ili začina, kao što je cimet. Neverovatno je ukusan puding sa pirinčem i bundevom.

Koristi od pirinča

Redovna konzumacija pirinča preventivno deluje protiv razvoja mnogih hroničnih bolesti, a pored toga poboljšava i izgled. Pirinač sadrži aminokiseline, odgovorne za stvaranje novih ćelija. On deluje dobro na želudac i creva, voda od kuvanog pirinča sprečava diareju, a akuvan sa svežim mlekom pomaže u čišćenju creva.

Rižoto sa pečurkama

Pirinač ima blagotvorno dejstvo na nervni sistem. Koristan je kod oboljenja mokraćne bešike i bubrega, a nakon bolesti pomaže u povećanju apetita. Veliki sadržaj vitamina B u pirinču je važan i za zdrav izgled naše kože, kose i noktiju. Redovna konzumacija jela sa pirinčem blagotvorno deluje na kompletno zdravlje, normalno, ako se ne preteruje sa količinama.

Voda u kojoj se kuvao pirinač se preporučuje kod bronhitisa i bronhijalne astme. Ako se u vodu doda i malo nane, dobija se odličan lek kod prehlada, gripa i upale pluća. Nakon preležane bolesti, kada je organizam slab, ishrana pirinčem je odlična za oporavak.

Postoji dosta režima ishrane za mršavljenje i dijeta sa pirinčem. Jedna od dijeta uključuje čišćenje organizma pirinčem. Tretman traje oko 2 nedelje i potrebno je onoliko kašika pirinča, koliko godina imate. Pirinač se sipa u teglu, preliva se vodom i čuva se u frižideru. Svakog jutra uzimajte po jednu kašiku pirinča, prethodno skuvanog u vodi.

0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas

Slični recepti