Prokelj je povrće iz porodice iz koje su i brokoli, kupus i karfiol, tačnije iz porodice kupisnjača. Sam po sebi prokelj predstavlja pravu visoku stabljiku bez grana sa krupnim izduženim listovima. Plodovi dostižu do 5 cm u prečniku. Broj plodova na jednoj stabljici može da dostigne i brojku od 90. To su krhki i nežni plodovi sa izuzetnim ukusom.
Prokelj spada u starija povrća, koje se gaji više od jednog veka u Americi i više od nekoliko vekova u Evropi. Prokelj je počeo da se gaji prvi put u Italiji još u doba Rimskog carstva, a oko 1200. godine i u Belgiji. Danas poznati prokelj se u velikim količinama proizvodi u Belgiji, pa mu je zbog toga naziv na većini jezika Briselski kupus od 1587. godine.
Sa razvojem industrije smrznute hrane, proizvodnja prokelja se povećava do najvećeg nivoa u poslednjih 20 godina.
Sastav prokelja
Po svom biološkom sastavu prokelj zauzima jedno od prvih mesta među namirnicama biljnog porekla. Prosečno sadrži od 152 do 247 mg vitamina C, koji je u veoma stabilnoj formi ne razgrađuje se prilikom čuvanja. Prokelj sadrži i vitamine B2, RR, karoten, kalijum, natrijum, ugljene hidrate, eterična ulja, organske kiseline, belančevine i pigmente. Izuzetno je bogat gvožđem.
Proizvodnja prokelja
Prokelj se sadi u plastenicima krajem zime, od januara do maja i prvih 50-60 dana provodi u njima. Za to vreme se priprema zemljište na poljima za sađenje, tako što se ore i sitni. Zemljište se đubri i posipa krečom, kako bi se povećao Ph, kako bi se izbegla oboljenja korena.
Prokelj traži stalnu zaštitu od korova i treba da se navodnjava na 3-4 nedelje u vreme sezone rasta. Prska se pesticidima, kako bi se zaštitio od različitih faktora.
50-60 dana pre berbe, krajnji plodovi prokelja se kidaju, kako bi se sprečio njegov rast u visinu i kako bi se energija preusmerila na razvoj glavica prokelja. Kod prokelja, glavice su raspoređene u spirali oko stabla i mogu dostići od 80 do 100 po stablu. Stablo raste u visinu od 70 do 150 cm.
Nakon berbe, manje glavice se šalju u preradu kako bi se zamrznule, a veće se hlade, pakuju i prodaju u svežem stanju.
Vrste prokelja
Postoji nekoliko vrsta različitih hibrida prokelja. Neki od prvih hibrida, kao što je Džejd Kros, imaju veoma dobre karakteristike, ali su dosta gorkog ukusa. Savremene vrste imaju bolji ukus, a neke od njih su čak i slatke.
Prva vrsta koja se bere u sezoni je Oliver. Ova vrsta sazreva veoma brzo, što dozvoljava da berba počne 90 dana nakon rasađivanja. Glavice rastu u gornjem delu stabla i beru se 4 do 5 puta u trajanju od 8 do 10 nedelja. Vrsta Oliver je jake zelene boje, plodovi su čvršći od kasnijih vrsta i veoma je lakog ukusa. Ova vrsta se bere od kraja juna do početka oktobra.
Nakon Olivera, slede vrste prokelja koje se beru mašinski. Ove vrste se beru nakon 130-150 dana od rasađivanja. Boja im je tamno zelene boje i imaju deblje listove. Ove vrste se beru u oktobru i novembru. Na kraju sezone se gaje vrste Genius i Rampart. One sazrevaju za 180-195 dana, računajući od dana njihovg prebacivanja iz plastenika na polje. Beru se u decembru i januaru.
Izbor i čuvanje prokelja
Prokelj ima veoma nežan ukus, pogotovo kada je mlad. Prepoznaje se po zelenim listićima, koji treba da su stegnuti i tvrdi. Drška treba da je bleda i ne treba da bude suva. Dobro je izabrati prokelj jednake veličine, kako bi se skuvao u isto vreme.
Prokelj se čuva u frižideru 4-5 dana. Neophodno je postaviti ga u papirnu kesu, kako bi se sačuvao od sušenja.Do momenta pripreme, male glavice je najbolje čuvati na stablu i na taj način ih sačuvati od sušenja. Prokelj se može i smrznuti, tako što se opere, stablo se zaseče u krst i odloži u odgovarajuću kesu.
Kuvanje prokelja
Pre kuvanja sa glavice treba skinuti sve uvele i požutele listove. Nakon toga se uz pomoć malog oštrog nožanaprave zarezi u obliku slova „X“ na stablu, kako bi se dobro skuvala i unutrašnjost glavice. Prokelj se može kuvati, pripremati u mikrotalasnoj peći ili kuvati na pari.
Ukus prokelja se dounjuje izuzetno sa sokom od limuna i muskatnim oraščićem. Može se sotirasti sa nekoliko čenova belog luka i maslinovim uljem. Senf i mirođija su isto veoma dobri. Koristi se u čorbama, paprikašima i sa pečenim kestenom. Može se pripremiti samo sa rastopljenim maslacem, malo peršuna, lumunom i malo soli po ukusu.
Prokelj ne treba prekuvati. Obrada ne treba da bude duža od 7-10 minuta. Smatra se, da je čim izgubi svoju jarko zelenu boju, perkuvan i da gubi dragocene sastojke.
Korist od prokelja
Prokelj je dobar izvor mnogo osnovnih vitamina, vlakana i folata. Prokelj je bogat vitaminom C. Prokelj, zajedno sa drugim kupusima iz ove porodice, dokazano je dobar u borbi protiv nekih vrsta oboljenja kancera, jer sadrži mnogo različitih sastojaka koji sprečavaju razvoj oboljenja.
Prokelj, kao i drugi kupusi, razgrađuje hemikalije zadužene za razvoj ćelija raka i istovremeno povećava nivo enzima, koji čuvaju organizam od trovanja.
Druga istraživanja pokazuju da prokelj ima preventivno dejstvo kod raka bešike. Svojstva prokelja protiv ovog oboljenja su povezana sa visokim nivoom izotocijanita, jakih anti kancerogenih supstanci.
Mnogi ljudi tvrde da ne vole da jedu prokelj. Ako ste i vi među njima, probajte da ga nasečete na male komade i da ga pospete preko salate.
