Džin (Gin) je jako alkoholno piće, koje ljubitelji alkoholnih napitaka znaju zbog njegovog prisustva u brojnim koktelima, popularnim u celom svetu. Originalni džin se priprema od plodova kleke (Juniperus), kao i od drugog voća. Ponekad se koriste i žitarice. Džin ima karakterističan miris, koji podseća na kleku, zbog upotrebe ovog ploda u proizvodnji. Sadržaj alkohola u ovom piću je oko 40 procenata.
Istorija džina
Džin ima viševekovnu istoriju. Holandski lekar Francisko Silvius je otac ovog alkoholnog pića ili je bar njemu pripisano njegovo otkriće. Tvrdi se da je on otkrio džin u sedamnaestom veku. Tada je napravio piće sa idejom da proizvede lek protiv bubrežnih problema, oboljenja želudca i čišćenja krvi. Ovaj lekar je na jednom mestu spojio plodove kleke, anisa, korijandra i drugih biljaka, koje su u to vreme imale dokazano dejstvo.
Nakon toga je sve biljke potopio u alkohol. Silvius je ovaj proizvod ispitivao na svojim pacijentima i slava ove tečnosti se brzo prenela. Uprkos podacima da je džin izmišljen u sedamnaestom veku, plodovi kleke su se koristili za lečenje još od davnina. Dok je trajala epidemija kuge, ljudi su pokušavali da se spase od smrtonosne bolesti uz pomoć kleke. Na žalost, to nije dalo očekivane rezultate.
Savremeno ime džina dolazi od holandske reči genever, koja u prevodu znači kleka. Od sedamnaestog veka do danas pisanje i kazivanje imena se mnogo puta menjalo i skraćivalo, i na kraju je naziv alkoholnog pića posato samo gin ili džin. Uprkos tome što se u početku džin pio samo u Holandiji, on veoma brzo postaje vrlo popularan među englezima. Možda baš iz tog razloga, danas je Engleska najveći proizvođač ovog pića od kleke. Iako je u devetnaestom veku džin bio zabranjen, on je u našem vremenu jedno od nezamenjljivih alkoholnih pića.
Proizvodnja džina
Već je postalo jasno da je glavni sastojak originalnog džina plod kleke. On zajedno sa ostalim biljkama odstojava u plodovima grožđa. Nakon toga se ova masa podvrgava destilaciji. Dobijeni alkohol nema specifičnu boju. Specifični miris, koji ima gotov džin, rezultat je prisustva plodova kleke, kao i drugih dodatih biljaka kao što je anis, kumin ili cimet. Smatra se da ako proizvođači ovog alkoholnog pića drže do kvaliteta, moraju da ga aromatiziraju sa najmanje 6-7 različitih biljaka.
Vrste džina
Na tržištu već postoji velika raznolikost ovog alkoholnog pića. Popularan je takozvani londonski suvi džin. Pod ovim “suvi” podrazumeva se da prilikom proizvodnje nije dodat šećer. Osim toga, osnovni sastojak od kojeg je alkohol dobiven je plod kleke. Isto tako se kod londonskog suvog džina ne upotrebljavaju nikakve boje.
Druga poznata vrsta je plimutski džin, kod kojeg proizvođači koriste miks različitih biljaka. On se po pravilu proizvodi od specijalne vode iz Dartmura, Engleska. Kod ove vrste ne možete, a da ne obratite pažnju na meki ukus i veoma jak opojni miris. Kod plimutskog džina se koriste aromatizatori, koji u kombinaciji formiraju unikatni, neponovljivi miris. U skladu sa tradicijom, može se proizvoditi jedino u Plimutu. Smatra se da proizvođači još uvek koriste recept od pre tri veka.
Zaslužena pažnja mora se odati i holandskoj vrsti džina. On je specijalan po tome što se priprema po specifičnom holandskom receptu, koji datira iz dalekog sedamnaestog veka. Razume se da on nije apsolutno isti kao u to vreme, najmanje zbog modernih tehnologija, koje proizvođači ipak koriste danas. Kod holandske vrste postoje dve metode proizvodnje, zahvaljujući kojima postoje mladi i stari džin. Ova podela nema nikakve veze sa specijalnim zrenjem, već sa razlikama u aromatiziranju ove dve podvrste. Kod proizvodnje holandskog džina se osim plodova kleke koristi i kore citrusnog voća.
Serviranje džina
Mirisno piće se služi u visokim staklenim čašama od 200 do 250 ml i njegova temperatura treba da bude između 6 i 8 stepeni. Zajedno sa njim se servira i kriška limuna i čaša gazirane vode. Kriška limuna može se postaviti na obod čaše ili da se servira odvojeno u malom tanjiru. Po želji se u piće dodaje led.
Džin u kulinarstvu
Džin se može kombinovati sa različitim vrstama pića, a neosporno najčešća njegova dopuna je tonik. Među poznatim koktelima od džina je veoma poznati martini. Zaista, džin se veoma dobro slaže sa skoro svim vrstama alkoholnih pića i voćni ukusima, tako da je kod njegove upotrebe dovoljno samo dati mašti na volju. Džinom možete aromatizirati i slana jela. Iskusni kuvari ga uključuju u specijalitete sa pilećim i svinjskim mesom.
Koristi od džina
Korisna svojstva džina su tema polemika već vekovima. Kvalitetan džin ima sposobnost čišćenja krvi, a pored toga koristi se i kao diuretik. Zbog ovoga se preporučuje kod zadržavanja tečnosti u organizmu i nadutosti. Interesantan je podatak, da je poznati koktel sa džinom i tonikom izmišljen u Indiji kao sredstvo za suzbijanje malarije.
Kod ovog koktela se računa na aktivni sastojak kinin, koji je prisutan u toniku i daje mu gorku notu.Umerena konzumacija ovog koktela pomaže lako eliminisanje gustog sekreta. U današnje vreme džin se koristi ka lek kod oboljenja prehlada, kašlja i bronhitisa. Obloga od džina pomaže u ublažavanju bola u leđima i zglobovima. Džin poboljšava i normalizuje funkciju srca i pojačava rad srca.
Narodna medicina sa džinom
Zapadna narodna medicina nudi nekoliko varijanti džina kao leka. Možete napraviti domaći sirup protiv bolova u grlu uz pomoć mirisnog alkohola. Potrebne su vam tri kašike meda, jedna kašika džina i jedna kašika soka od luka. Od smese se uzima po jedna kašičica na nekoliko sati posle obroka.
Iscelitelji predlažu i kuvanu kombinaciju džina i kamilice, koja se koristi za brzo iskašljavanje i smanjenje napetosti u plućima. Za čaj su vam potrebne dve kašike kamilice. Ona se kuva u 150 ml vode. Procedi se i promeša sa 100 ml džina. Po želji se zaslađuje medom. Od dobijene smese se uzimaju po 1-2 kašike pre jela.
Poznata je i obloga sa tonikom, koja se koristi za smanjenje bolova u leđima. Gaza se natopi sa 50 ml džina, jednom kašikom soka od rotkve i jedne kašike soka od crnog luka. Tako pripremljena obloga se stavlja na bolno mesto i nakon pola sata se skida. Nakog toga se mesto opere toplom vodom.
Štetno dejstvo džina
Uprkos tome što ima korinih osobina, džin ne treba konzumirati stalno i u velikim količinama, jer je ipak alkohol. Svakodnevna upotreba alkoholnog pića može da dovede do zavisnosti. Konzumacija džina ne preporučuje se ljudima koji imaju alergiju na kleku, jer im može izazvati nelagodnosti.
