Kupus

Crveni kupus

Kupus je dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice zeljastih biljaka (Brassicaceae). Iz iste porodice su i kovrdžavi kupus, brokoli i prokelj. Kupus ima okrugli oblik i sastoji se od slojeva listova.

Kupus (ili zelje kako se naziva) ima dugu istoriju upotrebe u ishrani i kao lekovito sredstvo. Poreklo vodi od divljeg kupusa. Divlji kupus se koristio u Evropi još 600 godina pre Hrista od nomadskih Keltskih plemena. Uzgajan je u staroj Grčkoj i Rimskom carstvu, gde je smatran za izuzetno lekovito sredstvo.

Kupus u savremenom obliku se razrađuje i rasprostire po celoj Evropi, a posebno u severnoj Nemačkoj, Poljskoj i Rusiji, gde postaje veoma popularan u tradicionalnim kuhinjama. Italijani su sa svoje strane pomogli u stvaranju semena za Savojski kupus. Rusija, Poljska, Kina i Japan su među najvećim proizvođačima kupusa danas.

Neki koriste naziv „severni limun“ za kupus, zbog velikog sadržaja vitamina C, koje je veće nego kod limuna i narandži.

Sastav i kalorije kod kupusa

Kupus je odličan izvro vitamina C. On je takođe, dobar izvor vlakana, mangana, folata, vitamina B6, kalijuma i omega-3-masnih kiselina. Veoma je dobar izvor tiamina (vitamin B1), riboflavina (vitamin B2), kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, vitamina A i proteina.

Kupus sadrži takođe i fitohemikalije, nazvane indoli i sulforafan. 150 g kupusa sadrži 33 kalorija, 1, 53 g proteina i 0, 65 masnoća.

Kupus

Vrste kupusa

Beli kupus – ovo je najrasprostranjenija vrsta kupusa kod nas. Ponekad se naziva zeleni kupus. Predstavlja povrće raskošnih ukusnih svojstava, koje se može koristiti tokom cele godine zbog relativno lakog skladištenja i čuvanja. Beli kupus je veoma koristan – sadrži mnogo šećera, aminokiselina, minerala, vitamina. Sadrži oko 92% vode. Soli kalijuma u kupusu su u većoj količino od onih natrijuma, pa na taj način sprečava zadržavanje vode u telu.

Crveni kupus – po spoljašnjem izgledu, kvalitetu ukusa i hemijskom sastavu je veoma blizak belom kupusu. Ima karakterističnu crveno-ljubičastu boju, koja je tu zahvaljujući pigmentima iz grupe antocijana. Pojavljuje se u XVI. veku. Sadrži oko 90% vode, vitamine B1, B2, C i PP. Bogat je panteonskom kiselinom, kalcijumom, kalijumom, fosforom i magnezijumom.

prokelj (Briselski kupus) - prvi put je selektiran u Belgiiji u XVI veku. Izuzetno je bogat belančevinama, a prilikom pripremanja ne treba ga prekuvati, jer gubi svoja svojstva. Najbolji način za čuvanje je zamrzavanje.

Kineski kupus – ima lagan ukus i veću koncetraciju vitamina A. Kineski kupus je kupus sa bledo zelenim kovrdžavim listovima i veoma je pogodno za salate. Odlikuje ga svež i veoma prijatan ukus.

Karfiol – odgaja se malo teže, u poređenju sa drugim vestama kupusa. Ima mnogo prednosti u odnosu na beli kupus, ali njegova konzumacija nije toliko rasprostranjena u našoj zemlji.

Glavica kupusa

brokoli – Izuzetno bogat vitaminima A i D. Konzumiranje brokolija se povećalo poslednjih godina, jer osim što je veoma koristan, lak je zapripremu i veoma ukusan.

Izbor i čuvanje kupusa

Neophodno je odabrati kupus sa tvrdim i čvrstim listovima, sjajnim i svežim bojama, bez pukotina, oštećenja od udaraca i površinskih oštećenja. Izbegavajte kupovinu prethodno nasečenog ili narendanog kupusa, jer kada je nasečeno, počinje da gubi svoj dragoceni sadržaj vitamina C.

Izbor kvalitetnog kupusa je povezan sa izborom tvrdih i teških glavica. Neophodno je izbegavati kupus, koje ima bezbojne ili uvele listove ili oštećenja od crva. Tražite kupus zdravih listova, nisko odsečenog stabla, koje ne izgleda suvo.

Čuvanje kupusa na hladnom mestu sačuvaće ga svežim i pomoći će očuvanju vitamina C. Glavica kupusa je stavlja cela u plastičnu kesu i čuva u frižideru. Crveni i zeleni kupus će se na ovaj način očuvati oko 2 nedelje, dok savojski kupus ostaje svež oko nedelju dana.

Kupus sadrži goitrogene, prirodne sastojke, kojih ima i u drugim namirnicama, a utiču na rad štitne žlezde. Ljudi koji imaju probleme sa štitnom žlezdom, treba da izbegavaju konzumaciju kupusa iz ovog razloga.

Svinjetina sa kupusom

Kulinarska upotreba kupusa

Kupsu je ukusno povrće, koje zauzima jedno od vodećih mesta u našoj kuhinji. Koristi se u mnogim jelima od mesa i povrća, salatama i predjelima. Najviše se koristi beli kupus, koji svoje mesto pronalazi i u mnogim turšijama i laganim salatama. Svinjsko meso sa kupusom, kao i sa ostalim vrstama mesa – „Svadbarski kupus“, je uvek na posebnom mestu u našoj kuhinji. Može se jesti kao sirov, pečen, kuvan – uvek je ukusan.

Kineski i crveni kupus se pre svega koriste u salatama. Prokelj se priprema za najkraćče vreme – oko 7 minuta, a nokon toga se može jesti u zavisnosti od ukusa (samo sa maslacem, sa drugim povrćem ili mesom). Brokoli se izuzetno dopunjuje sa pavlakom za kuvanje, različitim vrstama sireva i kačkavalja.

Koristi od kupusa

Kupus optimizira ćelijsku detoksikaciju i ima sposobnosti prećišćavanja.

- fitohranljive supstance u kupusu su jedinjenja koja signaliziraju genima povećanu proizvodnju enzima, koji učestvuju u detoksikaciji, procesu čišćenja u kojima organi se oslobađaju štetnih sastojaka.

- Povrće kao što je kupus, karfiol, brokoli, kovrdžavo zelje i prokelj mogu da pomognu u pojavi raka debelog creva i uopšte stomačnih problema.

- Kupus je koristan za zdravlje žena. Mnoga istraživanja su usmerena na korisne fitohranjljive sastojke u kupusu, posebno indol-3-karbonol (I3C), sulforafan i indol. Ova jedinjenja aktiviraju i stabilišu antioksidansne aktivnosti i detoksifikaciju i deluju ka odstranjivanju jedinjenja koja uzrokuju kancer. Istraživanja potvrđuju, da žene koje jedu više povrća iz porodice Brassicaceae, kao što je kupus, imaju manji rizik od oboljevanja od raka dojke.

- Sirovi sok od kupusa je izuzetno efektan kod lečenja čira;

- Crveni kupus pomaže u zaštiti od Alchajmerove bolesti;

- Kupus je koristan za zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti