Špargla

Špargla

Špargla se koristi zbog njenog izuzetnog ukusa i lekovitih svojstava već više od 2000 godina. Vodi poreklo iz istočnog Sredozemlja. Različite vrste, otkrivene u severnoj i južnoj Africi se kultuvišu u Egiptu. Špargla raste kao korov u južnim delovima Rusije i Poljske, kao i u Engleskom primorju.

Špargla je ponovo otkrivena i popularizovana u XVIII veku u vreme Luja XIV. Svojim netradicionalnim ukusom uspeva da osvoji Kralja Sunce. Upravo iz tog razloga špargla dobija naziv "kraljevsko povrće", a i do danas impresionira poznavaoce svojim finim ukusom.

Špargla se danas gaji u delovima sveta sa umerenom i suptropskom klimom. Zbog trgovine se gaji u SAD, Meksiku, Peruu, Francuskoj, Španiji i nekim mediteranskim zemljama.

Špargla je višegodišnja zeljasta biljka, koja propada porodici ljiljana. Špargla je biljka odrvenele stabljike, koje na kraju završavaju listolikim izdancima i pupčastom glavom. Ona je prihvaćena kao luksuzno povrće, zbog svog ukusa i krhke strukture. Špargle se beru u proleće, kada su visoke 15-20 cm.

Sastav špargle

Špargla je odličan izvor vitamina K, folata, vitamina C, vitamina A. Ona je takođe veoma dobra izvor vitamina grupe B, uključujući i vitamine B1, B2, B3 i B6, kao i dijetetskih vlakana, mangana, bakra, fosfora, kalijuma i proteina. 180 grama špargle sadrži 43, 2 kalorije i 4, 66 proteina.

Bela špargla

Vrste špargle

Postoji oko 3000 vrsta špargle, ali se na tržištu sreću samo 3 vrste. To su bela, ljubičasta i zelena špargla.

Dok su najrasprostranjenije vrste zelene boje, postoje i druge dve vrste, pogodne za upotrebu.

Bele špargle imaju delikatan ukus i nežnu zeksturu i gaje se ispod zemlje, jer se na taj način zaustavlja razvoj sadržaja hlorofila, što je razlog da imaju belu boju. Jedan od većih prizvođača bele špargle je Holandija, gde je taj proizvod duboko ukorenjen u tradicionalnoj kuhinji. Najčešće se mogu naći konzervirane, ali mogu da se nađu i u svežem stanju. Ova vrsta je skuplja od zelene.

Druga vrsta špargle je ljubičasta. One su mnogo manje od zelenih i belih vrsta (obično 5-8 cm) i imaju ukus voća. Ova vrsta sadrži biljne materije koje se nazivaju antocijanini; oni im daju ljubičastu boju.

Izbor i čuvanje špargle

Kod izbora špargle treba gledati da im stabla budu okrugla, da nisu debela ili uvijena. Treba da se kupuje špargla sa krhkim, tankim stablom, slabije zelene ili ljubičaste boje. Žućkasta nijansa može da bude znak da je povrće staro. Previše dugačka špargla se takođe ne preporučuje, jer dužina povećava težinu, ali ne i hranljiva svojstva.

Špargla treba da se upotrebi dan-dva nakon kupovine, da bi se zadržao kvalitet ukusa. Ona se čuva u frižideru, sa krajevima umotanim u vlažnu krpu, daleko od svetlosti, pošto se folat uništava kada je izložen vazduhu, toploti i svetlosti.

Da bi se sačuvala aroma špargle duže vreme, treba je svežu zamrznuti u plastičnim kesama. Tako mogu da se održe 6-7 meseci.

Primena špargle u kulinarstvu

Kada je špargla mlada, jedino što treba da se uradi je da joj se malo odseku stabla. Kod većih špargli stabla bivaju deblja, pa ih treba pažljivo oljuštiti od pupoljaka prema osnovi.

Špargla sa pirinčem

Špargle se mogu konzumirati kako sveže, tako i pečene, kuvane, pripremljene na roštilju ili na pari.

Pripremaju se položene u dubokom sudu sa slanom kipućom vodom oko 5 minuta, a odmah nakon toga se zaliju hladnom vodom da bi se zaustavilo kuvanje i da bi zadržale svežu boju. Vrhovi špargle mogu da se konzumiraju i sveži i u salati. Ukus špargle odlično se dopunjuje sosom Holandez, čistim maslacem ili režnjem pršute. Špargla je veoma ukusna pečena u rerni sa nekoliko kapi maslinovog ulja i servirane sa sirom po izboru.

Špargla može da se servira topla ili hladna. Iako nije neophodno da se oljušti, treba ukloniti vlaknastu osnovu pre kuvanja.

Korist od špargle

Folat ima ogroman značaj za zdravlje kardio-vaskularnog sistema. Folat učestvuje u metilatilonovom ciklusu, biohemijskom ciklusu gde metilna grupa - jedan atom ugljenika i tri atoma vodonika se pretvaraju od jednog molekula u drugi. Smatra se da konzumiranje 400 mcg folata dnevno smanjuje rizik od srčanog udara. Samo jedna porcija špargle obezbeđuje oko 66% preporučene dnevne doze folata.

Špargla je veoma dobar izvor kalijuma i natrijuma. Mineralni sastav špargle, zajedno sa aktivnom aminokiselinom aspargin, daje šparglama diuretsko svojsvo. One se koriste za lečenje kod problema sa otocima, kao artritis i reuma.

Špargla sa holandezom

Špargla pomaže u borbi sa urođenim manama. U ranom periodu trudnoće neophodno je da špargla bude često uključena u ishranu. Jedna porbija špargle obezbeđuje 263 mcg filata i vitamina B, koji su od ključnog značaja za pravilnu deobu ćelija, što je neophodno za sintezu DNK. Nedovoljna količina folata u trudnoći vezuje se za neke urođene defekte, uključujući i defekte kičmene moždine, kao što je spina bifida.

Štetnost špargle

Špargla sadrži supstancu aspargin, koja ima preterano kiselost i nadražuje sluzokožu želuca. Špargla sadrži prirodne materije, koje se nazivaju purini. Kod nekih ljudi, koji su podložni problemima sa purinima ukoliko ih unose previše, špargla može da izazove zdravstvene tegobe.

Prevelik unos purina u organizam može da izazove stvaranje viška mokraćne kiseline. Iz tog razloga, ljudi koji imaju problema sa bubrezima ili gihtom, treba da ograniče ili izbegavaju unos namirnica bogatih purinima, kao što je špargla.

Komentari

Pošalji
4
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti