Cvetovi brokolija

Brokoli

Brokoli su vrsta drvenaste biljke koja na vrhu ima glavu u obliku cveta i koja se nadovezuje na drške i stabla različite veličine. Različiti delovi, a samim tim i ukusi i teksture ovog povrća mogu varirati od mekih i cvetnih (cvet) do vlaknastih i tvrđih (stablo i drške).

Boja mu takođe može varirati od sivo-zelene i tamnozelene do zelene, naravno, u zavisnosti od sorte. Jedna od najpopularnijih vrsta brokolija je italijanski zeleni brokoli, ili poznatiji kao Kalabreze, koji je dobio naziv po mestu gde je prvobitno i rastao – Kalabrija. Brokoli pripadaju porodici karfiola. Drugo povrće koje ima veze sa brokolijem su brokolini (vrsta između brokolija i kupusa) i brokoflaver (mešavina brokolija i karfiola).

Brokoli vodi poreklo iz Italije. U vreme rimskog carstva ova biljka se dobijala od divljeg kupusa. Brzo se rasprostranjuje sve do Bliskog istoka, gde se ova biljka posebno cenila zbog svojih jestivih cvetova, pa je ponovno kultivisana u Italiji. U Sjedinjene američke države brokoli je dospeo za vreme kolonija, a takođe postaje popularan i zahvaljujući italijanskim emigrantima.

Sastav brokolija

Brokoli

Brokoli sadrži glukosinolate – fitosupstance koje se mogu razložiti sve do materija koje se zovu indoli i izotiosianati (kao što je sulforafan).

Brokoli sadrži karotenoide i lutein. Dobar je izvor vitamina C, K i A, kao i folata, vlakana, fosfora, kalijuma, magnezijuma i vitamina B6 i E. 156 g brokolija sadrži 43.68 kalorija i 4.66 g proteina. Ovo povrće je bogato gvožđem i vitaminima B5 i B9.

Odabir i čuvanje brokolija

Pri odabiru brokolija, treba voditi računa da to budu kompaktne cvetne glave, koje nisu ostećene. Sve glave bi trebalo da budu iste boje – ili tamnozelene ili ljubičasto-zelene, zavisno od sorte, ali ne smeju biti i žuto-zelene. Takođe, dodatno treba obratiti pažnju da brokoli nema po sebi neke žućkaste prelive, jer to ukazuje da je povrže prezrelo. Stabla i drške treba da budu tvrde, bez ikakvih mrlja po sebi.

Brokoli se čuva u plastičnim kesama u frižideru, ali tako da ipak imaju vazduha i onda se mogu čuvati i do nedelju dana. Pre nego što se stva eu frižider, nije ih potrebno prati. Brokoli se može čuvati i godinu dana, ako se pre toga blanšira i zamrzne.

Kulinarska upotreba brokolija

Kako bi se iskoristile sve blagodeti brokolija, najbolje ih je pripremiti odmah nakon kupovine. Poželjno je da priprema brokolija bude kraća, kako bi im se zadržala svežina.

Brokoli se mogu dinstati, kuvati i peći. Pre bilo kakve termičke obrade, uklanja se stablo, a onda se deli na manje cvetove, tj. ružice. Ako ćete iskoristiti i stablo, onda ga prvo ogulite, a zatim isecite na kolutiće. Ako želite da napravite salatu od brokolija, onda ga prvo skuvajte, pa onda stavite u posudu sa hladnom vodom da se ohlade, a pritom će sačuvati svoju zelenu boju. Brokoli odlično ide uz plavi sir, kačkavalj i pavlaku za kuvanje.

Brokoli u sosu

Sa brokolijem se mogu peći razna jela u rerni. Idealnu kombinaciju čine sa piletinom. Kuvati brokoli može se samo začiniti sa maslacem i belim lukom. Takođe, njihovom boljem ukusu doprinose i senf i sok od limuna. Pohoani brokoli su veoma ukusno predjelo koje se brzo sprema.

Dešava se da se pri termičkoj obradi brokolija osećaju neprijatni mirisi sumpornih jedinjenja koje ovo povrće ispušta.

Koristi od brokolija

Budući da sadrže sulforafan i indole, brokoli pomaže u borbi sa nekim vrstama raka, kao što su to rak pluća, debelog creva, rak dojke, jajnika, kao i rak mokraćnog mehura.

Prema nekim istraživanjima, ova materije imaju još veće dejstvo nego što možemo pretpostaviti. Naime, one daju signale genima da povećaju proizvodnju enzima koji učestvuju u detoksikaciji organizma, tj. proces pročišćenja, gde organi eliminišu nepotrebne i štetne materije iz organizma.

Kao povrće koje je bogato sulforafanom, brokoli pomaže u lečenju, ali se koristi i kao profilaktično sredstvo kod infekcija koje su uzrok pojave čireva.

Sulforafan može pomoći i od oštećenja kože čiji je uzročnik izlaganje suncu. Brokoli takođe smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Antioksidansi iz grupe karatenoida koji se nalaze o brokoliju – lutein i zaeksantin su korisni za vid i kontaktna sočiva.

Brokoli utiče i na formiranje jakih kostiju. Jedna šolja kuvanih brokolija sadrži 74 mg kalcijuma i 123 mg vitamina C, koji potpomaže usvajanje kalcijuma. Ovo povrće je veoma dobro i u jačanju imunog sistema. Brokoli smanjuje rizik i od urođenih mana, jer jedna šolja sadrži 94 mcg folne kiseline i vitamina B, koji imaju važnu ulogu u deljenju ćelija kod DNK sinteze.

Štetnost brokolija

Brokoli sadrži prirodne materije koje se zovu gojtrogeni koji mogu uticati na rad štitne žlezde. Osobe koje imaju problema sa štitnom žlezdom bi trebalo da izbegavaju brokoli.

Komentari

Pošalji
0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti