Kopriva

Kopriva

Kopriva je jedan od najkorisnijih darova prirode. Ona je već odavno priznata u narodnoj medicini i koristi se kao lek, budući da blagodeti koprive ima bezbroj, a pritom su i dokazane. Doktori fitomedicine se često šale i kažu da kada bi ljudi znali koliko je kopriva lekovita, nikada ne bi zasadili ništa drugo osim koprive. Od koprive se koriste svi delovi – koren, stabiljka i listovi.

Kopriva (Utricaceae) je višegodišnja biljka visine 150 cm sa dugim razgranatim korenjem. Ovaj dar prirode nije samo bogat vitaminima, mineralima i drugim korisnim materijama koje su korisne za naš kardiovaskularni sistem, već se sa ovom biljkom spremaju i veoma ukusna i zdrava jela.

Kopriva služi kao hrana za preko 40 vrsta insekata, uključujući i neke vrste leptira, a pred kraj leta njeno zrnasto seme je izvor ishrane mnogim pticama.

Kopriva cveta od maja do septembra. Ima uspravno i u osnovi drvenasto razgranato stablo sa listovima u obliku srca sa oštrim krajevima.

Postoji između 30 i 45 vrsta koprive, koje uglavnom rastu kao višegodišnje biljke. Najpoznatija vrsta je obična kopriva (Urtica dionica), koja je široko rasprostranjena u Evropi, Severnoj Africi, Aziji i Severnoj Americi. Zanimljiva je činjenica da se vlakno koprive koristilo za izradu odeće i taj postupak se primenjivao još u bronzanom dobu.

Tokom Prvog svetskog rata vlakna koprive su se koristila kao zamena za pamuk i od njega su se pravile vojničke uniforme. Različiti evropski projekti rade na tome da se kopriva kultiviše kao biljka i da se njeno vlakno iskoristi u prodajne svrhe.

Sastav koprive

100 g koprive sadrži: 42 kalorije; 0.11 g ukupnih masti; 0 mg holesterola; 7.49 g ukupnih ugljenih hidrata; 6.9 g vlakana; šećer 0.25 g; belančevine 2.71 g; voda 87.67 ml.

Koriva je izvor beta–karotena, vitamina A, E i C, gvožđa, kalcijuma, fosfata i minerala. Kopriva čak sadrži više vitamina C od nekih kultivisanih i divljih biljaka, kao što su – zelena salata, brokoli, spanać, karfiol, boranija i drugi. U koprivi najveći procenat zauzima voda, za odmah iza nje su proteini i šećeri, koji ulaze u sastav nezamenljivih aminokiselina.

Pohovana kopriva

Sveži listovi koprive su dobar izvor vitamina A, B, D, E i K, mineralnih soli – kalcijum, mangan, gvožđe, kalijum, cink, magnezijum i bakar, a zatim i fermentima, hlorofilom i materijama koje daju boju. Listovi koprive su bogati i materijama koje imaju moć bojenja, pantenonskom kiselinom, sitosterolom i histaminom, dok je korenje ove biljke najviše bogato skrobom.

Odabir i čuvanje koprive

Kada birate koprivu, fokusirajte se samo na gornji deo biljke jer su tamo listovi mnogo manji, svežiji i mekši, pa samim tim i nisu toliko gorki koliko to mogu biti stariji i veći listovi.

Kopriva često raste na nedostupnim mestima, pa zbog toga, ako imate mogućnost, kupujte je u proverenim radnjama.

Kako bi vam bila dostupna za pripremu tokom cele godine, možete iskoristiti nekoliko načina za obradu koprive – možete je osušiti, zamrznuti ili čak i konzervirati. Nemojte koprivu sušiti na suncu, jer će tako izgubiti dosta korisnih materija. Sušite je na mestu gde ima hladovine, a njene listove odložite na neko suvo, tamno i provetreno mesto. Na ovaj način kopriva se može čuvati i do 2 godine.

Za kulinarsku upotrebu bi najbolje bilo da koprivu koristite kao zamrznutu ili konzervisanu, jer sušena koriva izgubi dosta korisnih materija tokom samog procesa sušenja.

Zamrzavanje/ konzerviranje koprive bi trebalo da usledi odmah nakon kupovine. Dok perete koprive, obavezno stavite rukavice, kako bi zaštitili ruke. Zatim je stavite u kese i u zamrzivač. Ako ste se odlučili za konzerviranje, onda je potrebna sterilizacija. Napunite tegle sa očišćenim listovima koprive, ali vodite računa da su gusto poređani, jer se u suprotnom može pojaviti suvišan sok.

Kulinarska upotreba koprive

Osim što je poznata po svojim lekovitim svojstvima, sa ovom biljkom se može spremiti ukusna hrana koja će zadovoljiti naša čula. Postoje razni načini spremanja koprive, ali jedno treba imati na umu – što je kopriva manja, to će nam više korisnih materija pružiti.

Obično smo navikli da kopriva bude uključena u našu ishranu tokom proleća. Mnogima je omiljena čorba od koprive, janija od koprive ili čak salata. Zbog toga što može da žari, koprivu treba brati rukavicama i pre konzumacije potopiti u vruću vodu. Od koprive se može naprvaiti i brašno, a čaj od ove bilje je svuda u svetu poznat po svojim lekovitim svojstvima.

Čaj od koprive

Koristi od koprive

Slobodno možemo reći da je kopriva zaista jedno od čuda prirode. Poznata je po svojim svojstvima kao antiseptik, tonik, diuretik i pomaže kod iskašljavanja. Kopriva se smatra veoma moćnim sredstvom za prevenciju od oboljenja jetre, bubrega, artirisa i reume. Takođe, veoma je delotvorna i u lečenju anemije i alergija.

Lekovita moć koprive leži u tome što pročišćava krv.

Čaj od koprive smanjuje šećer u krvi. Osim za mokraćne kanale, dobra je i za sistem za varenje, jer reguliše i rad želuca. Marija Treben, svetski poznata isceliteljka, je govorila kako čaj od koprive treba stalno piti i pretočila sva moguća lekovita svojstva ove neverovatne biljke.

Duža konzumacija koprive ojačava imuni sistem i pomaže mu u borbi protiv virusa i bakterijskih infekcija. Čaj od koprive leči probleme sa mokraćnim sistemom. Uspešno otklanja pesak u bubrezima, kao i zadržavanje mokraće. U većini slučajeva, prolemi sa bubrezima su povezani sa spoljnim ekcemima i jakim glavoboljama.

Dokazano je da kopriva pomaže i kod problema sa jetrom i žuči, oboljenja slezine

(delotvorna je čak i kod pojave tumora na ovom organu). Ova biljka „čisti“ sluz iz želuca i disajnih organa, pomaže kod grčeva u želucu i čireva. Odlično deluje i na disajne puteve. Konzumacija čaja pomaže kod problema sa plućima.

Svakodnevno konzumiranje 1 – 2 šolje čaja od koprive će biti od velike koristi za svakog ko se odluči na ovaj korak. Čaj od ove biljke povećava radne sposobnosti, koncentraciju, a uklanja i znakove umora i stresa. Ako, pak, jedete svežu koprivu, efekti će biti isti. Visok sadržaj veoma važnog elementa kao što je gvožđe koje je odgovorno za radnu sposobnost i energiju u našem organizmu je karakteristika po kojoj je kopriva poznata.

Najbolje je piti čaj od koprive bez šećera. Po želji, možete kombinovati sa čajem od kamilice ili mente. Osim tog, kopriva dokazano sužava krvne sudove i deluje tonizirajuće na matericu, pa samim tim pomaže i kod obilnih krvarenja.

Prolepšavanje uz pomoć koprive

Osim što je veoma zdrava i pomaže kod velikog broja zdravstvenih problema, kopriva je dobar saveznik u rešavanju određenih kozmetičkih problema, a koji će učiniti vašu lepotu još primetnijom. Ekstrakt koprive već ima široku primenu u podmlađivanju i prolepšavanju.

Osobe koje imaju problema sa intenzivnim opadanjem kose mogu ublažiti, pa čak i rešiti ovaj problem uz pomoć koprive. 100g iseckaih listova koprive prelijte sa 0.5 l vode i 0.5 l sirćeta. Uveče pred spavanje kosu isperite.

Postoji i proveren francuski recept za ojačavanje kose sa koprivom. Jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje nakon pranja u kosu utrljajte čaj od sušenih listova koprive. Za pripremu ovog čaja se koristi 1 kašika sušenih listova koprive, koja se prelije šoljom ključale vode. Kada se ohladi, procedi se i koristi.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti