Krastavac

Krastavac

Krastavac spada u najstarije vrste povrća koje se gaje kod nas. Krastavac je jednogodišnja biljka koja pripada porodici bundeva. Ima semenke i u stvari je voće, ali zbog svog malo gorkog i kiselkastog ukusa je grupisan u povrće.

Krastavac je povrće koje ima najveći sadržaj vode u sebi. Vrste koje se gaje se dele na one koje se mogu jesti kao sveže i one koje su samo za mariniranje. Krastavci koji se konzumiraju sveži imaju cilindričan oblik i dužinu oko 25 do 35 cm.

Njihova kora može biti zelene pa sve do bele boje, a može biti glatka ili gruba, a to zavisi od sorte. Unutrašnjost krastavca je bledozelene boje, čvrsta i hrskava. Krastavci koji se gaje da bi se marinirali su mnogo manji. Jedna vrsta krastavca koja se gaji za mariniranje su kornišoni.

Krastavac nam dolazi iz Južne Azije još od pre 10 000 godina. Istraživači i turisti su ovo povrće doneli u Indiju i druge delove Azije. Krastavac kao povrće je bio veoma popularan kod drevnih naroda kao što su to Egipćai, Grci, Rimljani, koji su koristili krastavce i zbog njegovih lekovitih svojstava, posebno zbog kože, a ne samo za ishranu.

Kornišoni

Gajenje krastavca u plasteniku se uvelo za vreme Luja XIV. Koloniuatori su preneli krastavac u SAD. Prvi put su se krastavci marinirali u Španiji, kada su ga rimski imperatori doneli u ovu zemlju.

Sastav krastavca

Krastavac ima veoma nisku hranljivu vrednost. Oko 95% njegovog sadržaja je voda, a ostalo su veoma male količine pektina, celuloze i belančevina. Krastavac je veoma dobar izvor vitamina C i minerala molibdena.

Takođe, krastavac je dobar izvor vitamina A, kalijuma, mangana, folata, dijetetskih vlakana i magnezijuma, a takođe sadrži i veoma važan mineral silicijum - oksid. Zanimljivo je da sadržaj gvožđa u 100 g krastavca je mnogo viši nego u grožđu i jagodama. 100 g krastavca ima 13.52 kalorije, 0.72 g proteina i 99.28 g vode.

Odabir i čuvanje krastavca

Trebalo bi da se biraju krastavci koji su tvrđi, zaobljenih vrhova i čija je boja od jarko do tamnozelene. Izbegavati one krastavce čija je boja žuta, koji su uveli ili koji su na vrhovima naborani. Ovo povrće se mora čuvati u frižideru, gde mogu ostati sveži i do nekoliko dana. Preporučljivo je da se konzumiraju u roku od 1 ili 2 dana.

Krastavci, kao i drugo osetljivo povrće, treba da se premažu voskom, kako bi se zaštitili od povreda tokom transporta, pa je zato obavezno da se ljušte pre konzumiranja.

Nasečen krastavac

Krastavac u kulinarstvu

Krastavac je jedna od najkorišćenijih namirnica. On je deo raznih salata. Krastavac se dobro slaže sa mlekom, pa se zbog toga i pripremaju mlečne salate i poznati tarator. Krastavci se mogu i samostalno konzumirati tako što se samo malo posole.

Mali krastavci /kornišoni/ se koriste za konzerviranje, što ih čini jednom od omiljenih zimskih namirnica. Konzervirani krastavčići se koriste u nekim jelima - najviše u jelima sa piletinom, kao i u nekim jelima sa mlevenim mesom.

Sok od krastavca se koristi kod dijeta, pije se nerazblažen ili u kombinaciji sa sokom od drugog povrća. Budući da sok od krastavca nema poseban ukus, često se dodaje raznim koktelima od povrća.

Koristi od krastavca

Sirov krastavac kada se stavi na kožu, može da smanji upalu. Sok od krastavca može da smanji kiselinu u želucu, pomaže u borbi sa gastritisom i čirom. Konzumacija krastavaca može pozitivno delovati na oboljenja zuba i desnih.

Maska sa krastavcem

Unutrašnji deo krastavca je uglavnom od vode, a takođe sadrži i askrobinsku kuselinu (vitamin C) i kofeinsku kiselinu, koja pomaže da se iritacije kože smire i da se smanje otoci. Kora krastavca je bogata vlaknima i sadrži nekoliko minerala, među kojima su siliijum-dioksid, kalijum i magnezijum.

Silicijum-dioksid u koji se nalazi u krastavcima je vežna komponenta u vezivnom tkivu koje spaja mišiće, hrskavice, tetive i kosti. Sok od krastavca se koristi kao izvor silicijum-dioksida koji služi za poboljšanje izgleda kože, kao i njenog zdravlja. Pošto sadrži i dosta vode, sok od krastavca se smatra prirodnim hidratantnim sredstvom.

Krastavac se lokalno koristi kod raznih kožnih oboljenja, a zajedno sa tim dobar je i ua otečene podočnjake i opekotine od sunca. Dve materije, koje se nalaze u krastavcu - askrobinska i kofeinska kiselina sprečavaju zadržavanje vode u organizmu. Krastavac pomae i kod snižavanja viskog krvnog pritiska.

Upotreba krastavca

Osim što je sveža dijetetska namirnica, krastavac spada i u nezamenljive kozmetičke sastojke. On je odlično sredstvo za izbeljivanje kože i njeno omekšavanje. Kozmetičke moći ovog povrća su daleko veće nego one hranljive. Krastavac rashlađuje i daje vlažnost koži.

Sok od krastavca se nalazi u proizvodima za negu kože. Sapun od krastavca koristi hiljade žena, a losion namenjen za nakon izlaganja vetru je nezamenljiv.

Trenutno je najzastupljenija upotreba krastavca u kozmetici u vidu želea od krastavca, koji se koristi za grubu i isušenu kožu.

Komentari

Pošalji
4
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti