Karfiol

Karfiol

Karfiol je povrće koje pripada porodici Krstašica kao i brokoli, kupus, kelj i drugi. Karfiol predstavlja kompaktnu glavicu bele boje, prosečne veličine 6 inča u prečniku, koja se sastoji iz nerazvijenih vetih pupoljaka.

Pupoljci su objedinjeni stabiljkom. Oko cvetnih pupoljaka se nalaze grubi, zeleni listovi, koji štite pupoljke od sunčeve svetlosti i tako sprečavaju razvoj hlorofila, pa zbog toga karfiol ima belu boju, dok druge sorte karfiola se mogu naći i u svetlozelenoj i ljubičastoj boji.

Karfiol, kao i njegov predak, divlji kupus, dolaze iz Malezije. Kafriol ima dosta transformacija, da bi se ponovo pojavio u mediteranskom regionu, a zatim postaje i popularno povrće u Turskoj i Italiji 600. godine pre nove ere. U 16. veku on potaje sve popularniji i u Francuskoj, a zatim počinje da se termički obrađuje u Severnoj Evropi i Britaniji. SAD, Francuska, Italija, Indija i KIna su danas najveći prizvođači karfiola.

Osim što postoji nama dobro poznat beli karfiol, takođe postoji i zeleni, ljubičasti i žuti, ali kod nas nisu još uvek popularne ove vrste.

Sastav karfiola

Jedna šolja kuvanog karfiola je odličan izvor vitamina C (91, 5%), folata (13, 6% ) i dijetetskih vlakana (13.4%). Karfiol je takođe veoma dobar izvor vitamina B5, vitamina B6, mangana, omega-3 masnih kiselina. 124 g karfiola sadrži 28.52 kalorije.

Karfiol je bogat i provitamiom A, pantotinskom i nikotinskom kiselinom, folnom kiselinom i vitainom K. Sadrći širok spektar minerala - kalcijum, natrijum, kalijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, bakar, hlor i sumpor. Takođe sadrži i limunsku i jabučnu kiselinu.

Glavice karfiola

Osobe koje su na dijeti i vode računa o ishrani mogu slobodno konzumirati karfiol jer gotovo i da nema nikakvih masti.

Odabir i čuvanje karfiola

Kada kupujete karfiol, treba voditi računa i izabrati karfiol čiste, krem boje, sa kompaktnom glavicom, kod koje cvetovi nisu razdvojeni. Karfiol koji po sebi ima tamne mrlje ili mat boju treba izbegavati, kao i one gde su počeli da se pojavljuju mali cvetići. Preporučuje se da birate karfiol koji oko glavice ima debele i zelene listove, jer je tako više zaštićen od drugih uticaja.

Svež karfiol se čuva u papirnoj ili najlonskoj kesi u frižideru, gde može stajati i do sedam dana. Kako bi se sprečila pojava vlage kod cvetova karfiola, treba da se čuva sa drškom nadole. Nakon kupovine iseckanog karfiola, treba ga iskoristiti u roku od jedan ili dva dana.

Kulinarska upotreba karfiola

Od svih vrsta kupusa, karfiol je najlakše usvaja od strane organizma. Celuloza mu je nežnija i ne izaziva gasove u crevima, a upravo to ga čini pravom dijetetskom namirnicom koja ima široku primenu u dosta zimskih turšija, čorbi i salata. Karfiol je veoma blizak rođak brokoliju, pa se iz tog razloga mogu međusobno zameniti u gotovo svim receptima.

Karfiol sadrži biljne hranljive materije koje su u stvari sumporna jedinjenja neprijatnog mirisa, koji se oslobađa za vreme kuvanja. Neprijatan miris koji se oslobađa postaje sve oštriji i jači što više termička obrada traje. Kako bi se uklonio ili smanjio miris, a povrću se zadržala svežina, potrebno je da se karfiol priprema što kraće.

Neka od tih sumpornih jedinjenja mogu da reaguju sa gvožđem, koje se nalazi u kuhinjskom posuđu i da dovede do pojave braonkaste boje karfiola. Kako bi se to sprečilo, treba dodati malo soka od limuna u vodu u kojoj se karfiol blanšira.

Karfiol se može kuvati na pari u specijalnoj posudi oko 15 minuta. takođe se može kuvati u zatvorenoj posudi sa malo lovorovog lista, soli i malo vode. Ako želite da prodinstate karfiol, stavite malo maslaca i vode, pa ga dinstajte nekih 7 minuta.

Karfiol u rerni

Vruć kuvan ili dinstan karfiol se može začiniti sa malo maslaca, alevom paprikom i lukom. Ako želite lako i ukusno predjelo - poslužite karfiol sa majonezom sa belim lukom. Pohovanje karfiola je nov i veoma interesantan način da ga pripremite.

Koristi od karfiola

Mogu se nabrojati sledeće koristi karfiola za zdravlje čoveka:

- Sumpor koji se nalazi u biljnim hranljivim materijama u karfiolu potpomaže detoksikaciju jetre. Povrće iz porodice Krstašica sadrže gukosinolate i tiocianate (uključujući sulforafan i izotiocianat). Ova jedinjenja povećavaju sposobnost jetre da neutrališe potencijalne toksične materije.

- Nova istraživanja pokazuju da krstašice pomažu u sprečavanju pojave oboljenja raka. Kada se ova vrsta povrća seče, žvaće ili termički obrađuje, sumpor, koji se nalazi u ovom povrću, sa nazivom sinigrin dolazi u kontakt sa enzimom mirozinaza, a to vodi do izlučivanja glukoze i raspadanja pojedinih jedinjenja, uključujući i visoko reaktivne materije, poznatije kao izotiocianati. Izotiocianati vode, ne samo do detoksikacije kancerogenih materija, već i jedno od tih jedinjenja, alilizotiocianat, inhibira mitozu (deljenje ćelija) i stimuliše apopotozu (programiranu ćelijsku smrt) u ćelijama tumora.

- Karfiol optimizuje detoksikaciju ćelija i potpomaže pročišćavanje. Novija istraživanja kažu da biljne hranljive materije u karfiolu deluju mnogo dublje. Ova jedinjenja daju signale genima čoveka za povećanje proizvodnje enzima koji učestvuju u detoksifikaciji.

Pohovani karfiol

- Krstašice smanjuju rizik od raka prostate;

- Dodavanje kurkume karfiolu pri konzumaciji poboljšava zdravlje muškaraca;

- Karfiol štiti od reumatoidnog artritisa;

- Unos karfiola je koristan za kardiovaskularni sistem.

Štetnost karfiola

Karfiol sadrži gojtrogene, prirodne materije u pojedinim namirnicama koje mogu uticati na rad štitne žlezde. Osobe koje imaju probleme i koji ne leče probleme sa štitnom žlezdom bi trebalo da izbegavaju konzumaciju karfiola. Termička obrada može potpomoći da se ove materije razlože.

Karfiol sadrži prirodne materije - purine. Kod nekih osoba, koje su sklone problemima sa ovim materijam, prekomerna konzumacija karfiola ili ovih materija može prouzrokovati zdravstvene probleme.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti