Bundeva

Sečena bundeva

Bundeva (Cucurbita) spada u voće-povrće. Ona je biljka iz porodice tikvi, koja nalazi široku upotrebu u kulinarstvu, a takođe i u lečenju raznih oboljenja. Stablo bundeve je je dugačko, dostiže dužinu od 4-5 metara. Listovi bundeve imaju šuplje, dugačke drške i velike liske. Obično se bundeva pojavljuje na mestima koja su dobro ogrejana suncem i zaštićena od vetrova.

Tvrdi se da istorija bundeve započinje još pre 5000 godina u dalekom Peruu, a naime, indijanci su prvi ljudi koji su se bavili gajenjem bundeva. Arheološke iskopine dokazuju ovu tvrdnju.

Kristofer Kolumbo je prvi preneo bundevu u Evropu u 16 veku. Zbog svog jednistvenog ukusa i zdravstvenih svojstava bundeva se brzo prenela na ceo kontinent. Danas je bundeva glavna junakinja praznika Helouvin.

Sastav bundeve

100 g budneve sadrži:

Belančevine: 1.000 g

Ugljeni hidrati: 6.500 g

Masti: 0.100 g

Kalorija: 26. 000 ccal

Bundeva

Bundeva ima vredne dijetetske osobine i ukusna je. Njena hranljiva vrednost veoma podseća na krompirovu. U principu zrelim bundevama se nalazi značajno mala količina belančeevina i masnoća, veća količina šećera (saharoza i glukoza), kao i voda.

Bundeva je dobar izvornik minerala kalujuma i fosfora, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, bakra i kobalta. Ima visok sadržaj vitamina C - oko 15 mg u 100 g, kao i karoten, celulozu (oko 1 g).

Bundeva je dosta bogata pektinom i vitaminima B1, B2 i PP. Semenke bundeve su poznate po odličnim hranljivim i lekovitim svojstvima. Ukusne semenke bundeve sadrže dosta masti, belančevina i smolastih supstanci. Pri konzumaciji ne treba mnogo da se sole. Korisne su za one koji pate od hronične upale jetre, gastritisa, kolitisa, anemije, hipertenzije i osteoporoze.

Vrste bundeve

U porodicu bundeva spadaju i tikvice koje rastu u kasno proleće i početkom leta, dok se za njihovu zemlju porekla smatra centalna Azija. Poznate su još dve vrste bundeva:

- Velika bela bundeva, poznata još kao "kestenka".

- Muskatna žuta bundeva, zvana još "violina".

Kestenka i violina potiču iz Južne i Centralne Amerike. Plodovi su im veoma krupni, a kora - debela i kruta. Ali zato im je sredina veoma ukusna.

Bundeva violina

Izbor i čuvanje bundeva

Prema stručnjacima bele bundeve si najkvalitetnije. Prepoznaćete ih po nežnom mesnatom delu i tankoj kori. Kada birate bundeve na pijaci i posebno ako je plod isečen na parčiće, pazite da joj površina bude vlažna i ravna jarke boje. U suprotnom bundeva nije sveža i ukus će biti lošiji.

Ako je bundeva mnogo sjajna, najverovatnije je otkinuta pre nego što je dobro sazrela i ima bljutak ukus. Birajući bundevu pazite da je dobro sazrela, ali i da nije previše stara. Najprijatnija sorta za konzumaciju i spremanje je bela bundeva sa tankom mesnatom korom.

Obično cela bundeva izdrži do dve nedelje na sobnoj temperaturi i nekoliko nedelja na hladnom, tamnom i provetrivom mestu. Obe vrste možete da čuvate nekoliko meseci u tamnoj i hladnoj prostoriji.

Čuvajte bundevu, isečenu na parčiće u fižideru do dva-tri dana, nakon što ste je prethodno uvili dobro u foliju. Najbolja temperatura za čuvanje bundeve je od 1 do 14 stepni, a ispod nule je pogubno za njena hranljiva svojstva. Ako ipak želite da zmrznete bundevu, prethodno je oljuštite i isecite na parčiće.

Bundeva u kulinarstvu

Bundeva ima široku kulinarsku primenu - koristi se kako za slana jela tako i za kolače. Amerikanci su strasni korisnici bundeve, jer je ona tradicionalna biljka u njihovoj kuhinji. Obično je koriste u slatkišima, dok francuzi s njom spremaju slane pite i druga peciva. Budneva se često konzumira samo pečena ili kuvana, a i kod nas je poznata po pravljenju bundevare. Široku primenu bundeva ima za pripremu različitih vrsta pita, kremova, torti, pudinga, uštipaka, kolača, supa i čorbi i dr.

Pita od bundeve

Za optimalno izvlačenje kulinarskih i hranljivih svojstava bundeve ona treba pravilno da se spremi. Previše agresivna kulinarska obrada ubija veliki deo vitamina i minerala u bundevi. Gledajte da pečete bundevu jer se pri kuvanju korisni sastojci i sama struktura bundeve uništavaju.

Koristi od bundeve

Sa svojim bogatim sadržajem vitamina C, B, A, D, E i čak i vitamina T, budneva je u stanju da čak pomogne za mršavljanje, jer predupređuje taloženje masnoća. Redovno konzumiranje bundeve tokom zimskih meseci je preporučljivo za imuno zaštitu organizma. Ona poboljšava stanje kože i kose, deluje dobro na nervni sistem i normalizuje san.

Isceđen sok od bundeve možete da pijete prilikom poremećaja spavanja. Ako u sok od bundeve dodate isceđen limun, med i vrelu vodu, dobićete dobar lek protiv stresa. Sok od buneve je dobar i kod problema sa vidim zbog sadržaja provitamina A ili beta karotena koji je u većim količinama čak nego kod šargarepe.

Semenke bundeve

Osnovne koristi za zdravlje od bundeve povezane su sa bolestima kardio-vaskularnog sistema, bolestima buberga i mokraćnih kanala, problemima sa probavnim i sistemom za varenje i visokim holesterolom. Poenkad može da iskaže blago olakšavaljuće dejstvo i dobro utiča na zatvor.

Bundeva smanjuje otoke i zadržavanje vode u organizmu, a dobro utiče i na dijabetes. Oboleli od gastritisa, čira, kolitisa i hepatitisa treba redovno da jedu bundevu. U semenkama bundeve se nalaze nezamenljive aminokiseline važne za organizam. One olakšavaju osnovne simptome kod adenoma ili upale prostate kao što su često uriniranje, bolovi i dr. Osim toga, smeneke su bogate proteinima, vitaminima i mineralima kao što su gvožđe, cink, bakar i fosfor. U 100 g semenki bundeve sadrži se 46, 1% od dnevne potrebe organizma za magnezijumom.

Komprese s mekim delom tikve pomažu kod ekcema, rana, osipa. Voda od skuvane bundeve se koristi u narodnoj medicini za umirenje nerava i bolji san. Ne izbegavajte redovnu konzumaciju semenki bundeve koje su posebno korisne kod problema s prostatom, osteoporozom, upalom jetre i kod glista.

Komentari

Pošalji
4
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti