Papričice

Paprika

Paprika, poznata još kao slatka paprika, pripada porodici Capsicum. Paprika, kako slatke sorte, tako i ljute paprike, potiče iz centralne i južne Amerike. Smatra se da je paprike u Evropu preneo Kristofer Kolumbo, koji je španskoj kraljici Izabeli podario njihovo seme.

Prvobitno su bile korišćene samo zelene paprike, nakon toga crvene, a na kraju - žute i narandžaste. Samo dvadeset godina kasnije paprika je bila poznate po celom starom svetu, kada su ljudi počeli da je koriste kao hranu i začin. S trgovačkim ciljem, paprika počinje da se proizvodi u južnim američkim državama 1925.godine.

Vrste paprika

Paprike mogu da budu podeljene u dve osnovne kategorije - slatka paprika i ljuta paprika ili još nazvana čili. Razlika između ove dve vrste je u prisustvu materije kapsaicin u ljutim paprikama, koja se ne nalazi u slatkim paprikama.

Paprike

Paprika je poznata kao slatka paprika ili zelena/crvena paprika. U zavisnosti od stepena zrelosti i njihove raznovrsnosti, boje paprika variraju do narandžaste, žute, crvene, ljubičaste, braon, crne, boje slonove kosti, zelene. Tako isto varira i njihova slatkoća. Zelena vrsta paprika ostaje zelena tokom celog procesa sazrevanja, dok druge vrste menjaju boju. Žute i narandžaste paprike su slične po sočnosti i ukusu. Najveći izvoznici paprika u Evropi su Francuska, Kipar, Italija i Španija.

Sastav paprika

Sve vrste paprika su odličan izvor vitamina C. Slatke zelene paprike sadrže dva puta više vitamina C od pomorandži, dok crvene i žute paprike sadrže tri ili četiri puta neophodne dnevne doze vitamina C. Paprike takođe sadrže vitamin B6, fitohemikalije kao što je likopen i beta-karoten (predhodnik vitamina A), folat, kalijum i izobilje vlakana.

U 100 g paprike nalazi se 13, 2 g magnezijuma, 10 mg kalcijuma, 24 mg fosfora, gvožđe, niacin, triptofan i šećeri. Paprike se karakterišu visokim sadržajem cinka, koje je dva puta veće od onoga u krastavcima, zelenoj salati, bundevi i paradajzu.

Ljute paprike sadrže i dodatnu materiju nazvanu kapsaicin. Ta materija čini paprike ljutim na ukus, jer stvara osećaj jakog žarenja u ustima.

Izbor i čuvanje paprika

Paprika može da se nađe tokom cele godine. Pri odabiru neophodno je da se izaberu dobro formirane, tvrde i sjajne paprike, koje se čine teškim za svoju veličinu. Treba da se izbegavaju one koje su meke, zbrčkane na linije ili imaju pukotine ili mrlje. Samo ljute paprike imaju karakteristične linije po njima.

Čuvanje paprika iziskuje da se uviju u papirne kese ili krpe i da se čuvaju u frižideru, da sačuvaju svežinu do 5 dana za slatke paprike i do tri nedelje za ljute paprike. Pre kuvanja paprike treba da se operu da se skine vosak kojim se premazuje njihova površina.

Punjene paprike

Kulinarska upotreba paprika

Paprike mogu da se konzumiraju kako sirove kao grickalica ili u salatama, tako i da budu pripremljene na roštilju, pečene, dinstane ili pržene. Ovo povrće je veoma lako za preradu, treba samo da se očisti od drški i semenki pre upotrebe. Paprike su izuzetno ukusne kako sirove tako i kuvane. Njihov sladak ukus se naglašava kad su pečene ili marinirane. Veoma često se koriste u supama, jelima od povrća i mesa, punjene mlevenim mesom i pirinčem, u omletu ili na pici.

Osušene paprike se koriste za pripemu aleve paprike - kako slatke tako i ljute. Ona predstavlja nezamenljiv začin, jer čuva aromu i vredne osobine paprika čak i tokom hladnih meseci. U svetu je poznata i pod imenom čili i aleva.

Koristi od paprika

Kapsaicin je najviše koncentrisan u beloj membrani paprike. On ima mnogo koristi za zdravlje a posebno:

- koristi se za efikasno lečenje fizičkih bolova i upala kao što su artritis, psorijaza, dijabetska neuropatija;

- smanjuje rizik od srčanog infarkta i moždanog udara, jer pomaže da se smanji nivo holesterola i predupređuje formiranje krvnih ugrušaka;

- čisti nosne puteve i sprečava opterećenje pluća;

- sprečava rak prostate kroz inhibiciju rasta kancerogenih ćelija;

- sprečava razvoj stomačnih čireva ubijajući bakterije u stomaku;

Paprika

- pomaže za smanjene težine, jer ubrzava metabolizam tela, smanjuje apetit;

- pomaže u smanjenju rizika od dijabetesa tako što kontroliše krvni šećer.

Paprike se preporučuju kod držanja niskokaloričnih dijeta, kod gojaznosti, hipertenzije, bolesti kardio-vaskularnog sistema, bolesti jetre i žučnih puteva. Korisne su kod hroničnog zatvora, ali kada nema upalnih procesa. preporučuje se da se paprike konzumiraju bez semenki.

Štetnost paprika

Ponekad paprike ne podnose ljudi koji imaju problema s varenjem. Konzumacija paprika se ne preporučuje kod upaljenih hemoroida, akutnog gastritisa i enterokolitisa.

Komentari

Pošalji
0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti