Pinjole

Pinjole

Neverovatan ukus pinjola, nijihova hrskava tekstura i ogromna količina korisnih masti, vitamina, minerala i antioksidansa, su razlog što je ovo malo semenje izuzetno cenjeno od strane kulinarskih majstora u celom svetu i važan sastojak naše zdrave ishrane.

Pinjole su u suštini semenje sibirskog bora ili 20 različitih borovih šišarki, plodovi drveća porodice Pinaceae, roda Pinus. Pinjole su ukusno jestivo semenje, a poznate su još pod nazivom kedrovo semenje.

U Evropi pinjole idu od italijanske pinje (Pinus pinea) - vrste igličastog drveta koje dostiže visinu do 20 metra koje ima krošnju koja podseća na kišobran. Jezgra koja pinja daje su veličine oko 2 cm, i sa spoljoštenim izduženim oblikom. Manji prinos dolazi od takozvane srebrne jele. U svetu najveći značaj imaju pinjole koje su gajene u severnoj Kini gde raste korejska pinja.

Ima 20 vrsta drveća sa kojeg se skupljaju veće i cenjenije pinjole. Ima i drugih vrsta čije je semenje jestivo, ali njihove razmere su premale. I mada se pinjole ubrajaju pod nazivom "jezgra", botanički zakoni tvrde da su one u suštini semenje.

Istorija ne pamti kad su ljudi prvi put počeli da usvajaju zdrave i ukusne osobine pinjola, ali ima tvrdnji koje navode legendarnog lekara Avicena kao jednog od prvih koji su se upoznali sa koristima ovog smena od drveća.

Sastav pinjola

Pinjole kriju neprocenjivu i bogatu paletu korisnih materija. One su najkaloričnije među svim orašastim plodovima, kao i najbogatije lako usvojivim proteinima među njima. Belančevine u sa povećanim sadržajem aminokiselina mđu kojima se otkriva arginin.

Pinjole u tegli

U pinjolama se može naći 19 aminokiselnina, a oko 70% od njih su nezamenjive. Mononezasićene masne kiseline u njima su izuzetno važne za dobar rad srca, podržavajući zdrav nivo holesterola. Male i ukusne semenke su i odličan izvor celuloze.

Pinjole su odličan izvor hranljivih biljnih materija, važnih vitamina i minerala, masti i proteina. Akcenat u opsegu korisnih materija nose rastvorljiivi u mastima vitamini E i F. Pinjole su nosioci vitamina grupe B, a istovremeno su puni antioksidansima i mineralima - kalijumom, magnezijumom, dosta gvožđa, fosfora, cinka, bakra, joda, silicijuma, mangana, barijuma, titana, srebra, aluminijuma, kobalta, natrijuma, jodida i drugo.

One su izvor vitamina K, i važnih za zdravlje očiju luteina i vitamina A. Prema sadržaju fosfatnog fosfora pinjole prevazilaze ostala jezgra, kao i semenke, jedino im izmiče soja koja je najbogatiji izvor lecitina.

U 100 g pinjola nalazi se 780 ccal, 28 g belančevina, 90 g masti, 18 g ugljenih hidrata, 3 g vlakana. Ista količina pinjola donosi našem organizmu oko 31 g proteina - šampion je po sadržaju proteina među svim ostalim jezgrima.

Izbor i čuvanje pinjola

Ako nisu paketirane na pijaci mogu da se nađu pinjole na merenje koje mogu da se kupe na skoro svakoj tezgi sa orašastim voćem. Na merenje cena im je solidna oko pet evra za 100 grama. Kada birate pinjole obavezno zamolite prodavca da vam da da probate jednu, jer ponekad nisu dobrog kvaliteta zbog nepravilnog čuvanja.

Pinjole se nude uglavnom oljuštene što im donekle skraćuje rok trajanja. Omotač obavezno treba da bude odstranjen pre konzumacije, ali imajte u vidu da oljuštene pinjole ne traju dugo. Najbolje je da ih čuvate u frižideru gde izdrže dosta dugo.

Kulinarska upotreba pinjola

Spanać sa pinjolma

Pinjole su zaštitni znak mediteranske kuhinje. Imaju jedninstven i prijatan ukus i veoma su cenjene u kulinarstvu u celom svetu. Italijani redovno dodaju pinjole u pripremu jela od različitog mesa, u ribu, testeninu ili u povrće. Pinjole su omiljen finiš za mnoge salate.

Osim u salatama, pinjole se mnogo dobro kombinuju sa pirinčem sa šafranom i nekim vrstama sosova. Oni su fundamentalan sastojak orignilanog recepta za italijanski sos Pesto. Njihova široka upotreba u kuhinji jugozapadne Francuske je razlog za pravljenje mnogo kulinarskih majstorija.

Pinjole inače imaju široku primenu i u poslastičarstvu, u pripremi različitih slatkiša. Sa zapečenim i samlevenim pinjolama prave se tradicionalni italijanski biskviti. Mala pljosnata zrna dodjeu se često i u čokoladne specijlitete ili neke različite sirupirane kolače, kao što je baklava.

Koristi od pinjola

Redovna konzumacija pinjola može da donese velike koristi. Zbog izobilja antioksidansa pinjole usporavaju proces starenja organizma. Veliki sadržaj luteina koje je mnogo važan protiv preopterećenja očiju, čuva nam vid i ne dozvoljava da se razviju bolesti očiju.

Pinjole mogu da nas štite od bolesti očiju kao što su degeneracija makule i katarakta čemu doprinosi i vitamin A u obliku beta karotena koji se nalazi u pinjolama.

Još je u srednjem veku pinjola bila proslavljena zbog sposobnosti da održi libido u zadovoljavajućoj formi. Zbog bogatog sadržaja cinka u šišarkinom jezgru muška potencija se nalazi u odličnom stanju.

Dnevno vam je dovoljno između 5 i 20 g, što je otko 4 kašičice. Izobilje vitamina E u pinjolama je od izuzetne važnosti. Ovaj vitamin je na primer nužan za dojilje, a njegov nedostatak zaustavlja laktaciju.

Vitamini iz grupe E su važni za plodnost. Sama reč "tokoferol" u prevodu sa grčkog označava "nosioca nasledstva" Vitamin E ima i funkciju da održi balans masnoća u našem organizmu.

Vitamini B kompleksa su od značaja za dobar rad nervnog sistema, srca, celokupan razvoj adolescenata, stanja krvi. Vitamini iz grupe B su dobar pomoćnik protiv infekcija, parazita, kardio-vaskularnih oboljenja, problema sa kostima i zglobovima i pokazuju preventivno dejstvo protiv pojave problema sa kostima i zglobovima.

Pečene pinjole

Iako su bogate mastima, pinjole su i izvor korisnih nezasićenih masti koje su važne za organizam. Na sve to, one ne samo da nas neće ugojiti, već naprotiv - pomoćiće nam da smršamo. Pinolenova kiselina je efikasno sredstvo za suzbijanje apetita, jer aktivira oslobađanje dva hormona, koji potiskuju glad - holecistokinin (CCK) i glukagonu sličan peptid-1 (GLP-1).

Mononezasićene masnoće kojima su bogate pinjole su dosta korisne za srce jer snižaaju nivo holesterola i smanjuju rizik od srčanog udara. Kompleks drugih vitamina i minerala pomaže za celokupno dobro funkcionisanje kardio-vaskularnog sistema.

Gvožđe u pinjolama je važan element za pravilan rad mnogih procesa u organizmu. Ako uzimamo dovoljnu količinu grožđa zaštićeni smo od depresije, apatije i celokupnoe slabosti i nedostatka raspoloženja.

Štete od pinjola

Pinjole mogu da naprave probleme ljudima koji imaju alergije na neko drugo orašasto voće. To je zbog visokog sadržaja proteina koji seme kedra pretvaraju u jak alergent. Ne zaboravite da iako su mnogo ukusni dosta su kalorični i treba da se jedu u umerenim količinama. 50 grama pinjola u kombinaciji sa nekom drugom vrstom orašastog voća su sasvim dovoljna dnevna doza.

Ako imate sumnju da ste alergični na pinjole i ne znate da li će vam jezgra šišarke naškoditi, možete da probate sasvim malu količinu za prvi put. Ako za nekoliko dana nema reakcije, postepeno povećavajte dozu.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas