Čedar (Cheddar) je tradicionalan engleski sir koji se danas proizvodi u nekoliko varijanti različitog oblika, boje i arome i u nekoliko zemalja u svetu. Čedar je najpopularniji sir u engleskoj kao i jedan od najomiljenijih aromatičnih sireva u celom svetu. Proizvodi se od kravljeg mleka i relativno je tvrd sir, a boja mu je bledo žuta ili skoro bela, ako mu nisu dodate veštačke boje.
Promenljiv karakter Čedar sira donosi mu veliki broj obožavalaca u svetu. U zavisnosti od načina proizvodnje i perioda zrenja varira mu i ukus. Možete da probate Čedar sa mekim ukusom, sa nijansom orašastog voća, maslacom i mlekom, ali takva vrsta sira je sa oštrim, jakim i britkim ukusom na jeziku. Najjači ukus ima beli čedar a blaži i produženi ukus imaju dimljeni Čedar sirevi.
Kao jedna od najrasprostranjenijih vrsta sireva u svetu, Čedar ponekad biva ponižavajuće nazivan "sir sa rupama". Uprkos tome kvalitetan Čedar ima niz vrednosti i smatra se jednim od najboljih sireva na svetu. Prihodi od trgovine Čedrom u Engleskoj nisu uporedivi ni sa jednim drugim sirom, a u SAD, on je drugi najpopularniji nakon mocarele.
Ime Čedar nije zaštićeno u okviru Evropske unije (PDO), već samo sir proizveden od mesnog mleka u okviru četiri opštine jugozapadne Engleske može da koristi ime "West Country Farmhouse Cheddar". Nevelika količina originalnog Čedar sira još se proizvodi u oblasti Čedar i drugim oblastima jugozapadne Engleske.
Istorija Čedar sira
Ime sira Čedar poklapa se sa istoimenim selom u okrugu Somerset. Pored sela se nalazi kanjon Čedar, gde mnogo prirodnih pećina obezbeđuje idealnu vlažnost i postojanu temperaturu za zrenje sira. Nekad sir Čedar se proizvodio po zakonu samo 48 km od Velšanske katedrale.
Proizvodnja sira Čedar počinje u 12. veku, a o tome svedoči istorijska dokumentacija o njegovoj trgovini. Postepeno popularnost sira raste, kada se stiže do 19. veka kad je mlekar tehnolog Džozef Harding poboljšao ukus i tehnologiju proizvodnje, sa kojom ju je učinio masovnom. Njegove su reči da dobar Čedar obavezno trena da je napravljen u mlekari.
Sastav Čedra
Sir Čedar obično sadrži 48% masti. On je mnogo dobar izvor kalcijuma, dok 100 g njega daje 72% od neophodne dnevne doze. U njegovom sastavu ima još vitamina A, K, B12, a od mikroelemenata značajnije su količine cinka, selena, holina, fosfora, magnezijuma itd.
U 100 g sira Čedra nalazi se približno:
Kalorije 403 kcal; masti 33 g; holesterol 105 mg; natrijum 621 mg; proteini 25 g.
Proizvodnja Čedra
Sir Čedar obično se proizvodi u cilindričnom obliku, prečnika od 35 do 38 cm. Oblikuje se u bubnjeve, a težina mu je do 27, 5 kg. Tradicionalno on se vezuje lentom koja osigurava tvrdu sivkasto-braon koru. Perido zrenja čedra je obično između 6 i 18 meseci. Proizvodi se od surutke sa dodatkom bakterija.
Kad su u pitanju spoljašnji izgled i karakteristike ukusa, Čedar ima glatku i relativno tvrdu konzistenciju. Po pravilu on ne treba da se presavija, usitnjava i mrvi. Najčešće Čedar ima zlatasto-žutu sredinu, dok boja postaje sve zasićenija sa povećanjem perioda zrenja sira.
Ukus Čedra se često određuje kao mek, biljni, sa orašastim tonom i blago slanim ukusom. Što je Čedar zreliji to je jači, kompleksan i istinski pinkantan, aroma i ukus dobijaju jaku nijansu orašastog voća. Stari sirevi imaju povećanu slanu kiselost, što je i razlog što ponekad štipaju za jezik.
Kulinarska upotreba Čedra
Originalni sir Čedar, koji je Džozef Harding petentirao tokom 1964. godine ima izražen ukus lešnika. Slično drugim aromatičnim sirevima i Čedar se kombinuje veoma dobro sa voćem i različitim vrstama orašastog voća.
Nalazi veliku primenu i u kulinarstvu, često je sastojak različitih sosova, supa, salata i dresinga za njih, a neretko s čedrom se spremaju sendviči, slani i slatki zalogaji, mafini i slani kolači.
Ovaj engleski sir dosta dobro se slaže sa crnim vinom. Čedar po pravilu može da se servira sa šardoneom, sovinjon balankom, rizlingom, kaberne sovinjonom i pino noarom.
