Kambala je vrsta pljosnate ribe roda Hippoglossus porodice Pleurinectidae. U suštini dosta često se nazivom kambala označava nekoliko vrsta pljosnatih riba, među kojima su i riba list i iverak, s kojima je kambala u srodstvu.
Drugi čest naziv za ovu vrstu ribe je i halibut (od engleskog Halibut). Ime ribe ide od haly (na engleskom holy) i butt (na enegleskom flat fish), ili drugim rečima sveta riba, uglavnom jer je popularna u vreme katoličkih praznika.
Kambala je riba sa morskog dna, koja obitava u severnom delu Tihog okeana i severnom delu Atlantskog okeana. Ona se smatra za najkrupniju ribu sa dna mora, a težina im dostiže u proseku 24-30 kg, iako ima i dosta krupnijih vrsta. Svetski rekord za ulov najveće ribe kambala drži ribolovac Lino Majer. Čudovišno velika riba je težine čitavih 202 kg, dužine od 2, 5 metara i bila je ulovljena blizu obala Norveške sa nemačkim priborom.
Obično je kambala skoro bele boje kože s donje strane i braon beličastim mrljama s gornje. Male se rađaju sa po jednim okom sa svake strane glave i u početku plivaju kao losos. Nakon samo šest meseci jedno oko se premesti na drugu stranu i kambala počinje da izgleda po spoljašnjem izgledu kao iverak. Oči kambale ostaju s gornje braon strane.
Interesantna nijansa ove vrste ribe ima i svoje objašnjenje - odozgo je braon, da može da se uklopi u pejzaž dna mora, a gledana odozdo je bela što joj dozvoljava da se stopi sa sunčevom svetlošću, koja prolazi kroz vodu. Uglavnom se razlikuju dve vrste kambale - tihookeanska (Hippoglossus stenolepis) i atlantska (Hippoglossus Hippoglossus).
U principu kambala jede sve vrste vodenih stanovnika koje može da stavi u usta. Ona je toliki svaštojed, da su u trbušnoj duplji ulovljenih riba otkriveni čak i primerci njihove vrste. Osim svoje vrste kambala često jede rakove, oktopode, morske škoprione, losose, bakalare, haringu. Mlade ribe kambale često se hrane sitnim rakovima i drugim organizmima sa morskog dna.
Kambala obitava u vodi na dubini od nekoliko metara do nekoliko stotina metara, veći deo života provodi na morskom dnu. Kad traži hranu. kambala se često kreće u jatu. U principu ova riba stoji na vrhu lanca ishrane, jer se kambala plaši jedino losos ajkule, morskog lava, kita i dr.
Ribolov kambale u severnom delu tihog okeana razvija se od kraja 19 veka i danas predstavlja jedan od najvećih. Kambalom su se tradicionalno hranili indijanci i prvi naseljenici Kanade. Sportski ribolov na Aljasci je glavni fragment tursitičkog i ekonomskog sektora.
Na Aljasci i Amaričkoj Kolumbiji lov kambale je tradicionalan u sportskom ribolovu, a kao mamac najčešće se koriste haringa ili cele glave lososa. Sama kambala ima dosta tvrdoglav karakter i nakon što je ulovljena i isterana na obalu često mora da bude udarena po glavi da bi se ukrotila.
Kambala se obično lovi s delovima oktopoda. Bacanje gigantskih mreža za lov kambale treba da je strogo regulisano i pažljivo jer ova vrsta se ne stvara osam godina kad je dužine oko 76 cm. Specifičnosti pri ulovu pretpostavljaju i to da se sveža kambala na pijacama može naći samo nekoliko nedelja u toku godine.
Prekomerni ribolov ove vrste u Atlanskom okeanu je razlog što se kambala već smatra vrstom koja polako nestaje. Iz organizacije Seafood Watch savetuju potrošače da ne kupuju atlantsku kambalu. Veći deo rina koja se jede na istočnim obalama SAD ide iz Tihog okeana.
Sastav kambale
Kambala ima sličan hranljivi sastav kao iverak i druge ribe s morskog dna. Ona je dosta siromašna masnoćama, zbog čega je pogodna hrana za režim dijete. Na 100 g kambale ima tek 1.33 g masti i apsolutno nikakvih ugljenih hidrata. Kambala je bogata proteinima, a od mikroelemenata se otkrivaju značajniji nivoi cinka, selena, fosfora, dosta kalcijuma i određena količina gvožđa.
100 g kambale sadrži:
Kalorije - 91; Belančevine - 18, 56 g; Ugljeni hidrati 0 g; Masti - 1, 33 g; Vitamin B12 - 1, 1 mkg; Vitamin B6 - o, 55 mg; Vitamin E - 0, 62 mg; Vitamin A - 67 IU.
Kulinarska upotreba kambale
Kambala je jedna od najpogodnijih riba za pečenje na roštilju. Zbog činjenice da sadrži veoma malo masnoća, ona nije pogodna za dimljenje. Takođe se dobro sprema i pečena ili pržena. Interesantno je da kambala ne traži mnogo vremena za mariniranje, već je samo nekoliko minuta sasvim dovoljno.
Ako više vremena držite ribu u marinadi, meso će postati previše mekano, što bi otežalo pečenje na roštilju i kambala bi se na kraju raspala. Najpogodniji za ovu vrstu ribe su suvi začini koji se odlično slažu sa ukusom i konzistencijom mesa.
Kambala ima krhko i na ukus nežno meso koje čak nije neophodno previše začinjavati. Kad pečete kambalu na roštilju veoma važno pravilo je da dobro namastite ribu i sam roštilj. U suprotnom meso će se zalepiti i parčići neće biti celi.
Kambala se obično peče brzo - za oko 10 minuta. Osim toga kambala je riba sa multifunkcionalnom kulinarskom primenom. U praksi možete da je uključite u sve riblje specijalitete koje želite da napravite - razliite paprikaše, supe, salate, pečena jela, sendviče. Kambala je sjajna čak za šiš sa povrćem po vašem ukusu.
