Bri je francuski sir sa plemenitom plesni i spada u grupu mekanih sireva. Nazivan često "kralj sireva", Bri je verovatno najpopularniji francuski sir, poznat i voljen u selom svetu. Njegovo simpatično ime dolazi iz istorijske francuske oblasti Bri, koja se nalazi u centralnoj regiji Il de Frans, okrug Sen-e-Marn. Upravo tamo u srednjem veku prvi put je napravljen taj mekani aromatični delikates.
Bri se proizvodi od kravljeg mleka, ima blago sivkasto-žutu boju i pokriven je plemenitom plesni bele boje. Konzistencija mu je blago želirana ispod plesni i ima blag pikantan ukus s blagim mirisom amonijaka i voćnim notama.
Bri ima izraženu aromu s blagim ukusom orašastog voća. Ovo mlečno remek delo zri između 2 i 4 nedelje - što je duži proces zrenja, toliko se ukus i aroma pojačavaju. Njegova bela buđava korica je prošarana bež-ružičastim mrljama.
Noseći nadimak "Kraljevski sir", u srednjem veku bri je bio jedan od načina za plaćanje francuskom kralju. Proizvodnja ovog specijaliteta je bila koncentrisana samo u seoskim gazdinstvima do druge polovine 19. veka, ali popularnost mu je rasla, a logično i potražnja za Bri sirom dobija sve veći obim.
Početak industrijske proizvodnje Bri sira počinje krajem 19. veka. Tek početkom 20.veka bri počinje da se proizvodi masovno, u obliku u kom ga poznajemo i danas.
Vrste bri sira
- Bri de Mo (Brie de Meaux) - nazvan "Kraljevski sir", jer je bio među omiljenim Karlu Velikom, kraljici Margo i Henriju IV. Posle revolucije dobio je nadimak Kralj sireva. Proizvodi se u okolini grada Mo od nepasterizovanog kravljeg mleka. Sazdrevanje mu oduzima oko 3 nedelje, a za jedan komad je neophodno 25 litara mleka;
- Bri de Melen (Brie de Melun) - ta vrsta Brija je zaštitni znak farmi. Ima meku unutrašnjost sličnu pasti ispod bele plesni prošarane braon. Odlikuje se visokom masnoćomm - oko 45%, ali ima jedinstven voćni ukus. Jedan komad se proizvodi od 14 litara kravljeg mleka i zri 4 nedelje;
- Bri de Kulomi (Brie de Coulomiers) - ova podvrsta Brija počinje sve češće da se naziva samo Kulomi i da se smatra posebnom vrstom sira.
Brie de Meaux i Brie de Melun su brendirane francuske marke i zaštićene su u EU od 1980. godine u spisku proizvoda sa deklarisanim geografskim poreklom francuske regije Bri. IPak sir bri se proizvodi u celom svetu, dok američki bri nosi svetsku naradu za ukus i kvalitet.
Sastav sira Bri
Obično sir Bri sadrži između 45-50% masti i 20-25% belančevina. Ovo francusko mlečno remek delo je dobar izvor proteina i masnoća i zato ne treba da se preteruje s njegovom konzumacijom. U 100 g brija može da se sadrži oko 30-40 g proteina u nekim slučajevima. U njemu se takođe nalaze zavidne količine vitamina B12 i vitamina B2.
Približna hranljiva vrednost za 100 g Brija:
Kalorije: 334 kcal; masti: 28 g; holesterol: 100 mg; natrijum: 629 mg; proteini: 21 g; kalcijum: 18% od neophodne dnevne doze.
Kako se pravi Bri?
Obično se bri proizvodi u komadima prečnika između 30 i 60 cm i debljine 3-5 cm. Smatra se da su deblji komadi lošijeg kvaliteta jer im sredina ne sazri dovoljno, a krajevi sazru previše. Po pravilu fina bela plesan je jestiva, mada nema ukus. Neki određuju aromu i ukus Brija kao blago sličnog pečurkama.
Proizvodnja Brija može da bude kako od punomasnog tako i od nemasnog kravljeg mleka, usiren sirištem za sir na telesnoj temperaturi mleka. Za vađenje slojeva sira koji se cedi, koriste se specijalna sita. Sir se soli i kiseli bakterijama vrste Penicilin (Penicillium candidum, Penicillium camamberti).
To su iste bakterije koje se koriste i kod Kamembera i s bakterijom Brevibacterium linen. Bri treba da zri na temperaturi od 10 stepeni minimum 3-4 nedelje za najbolji ukus.
Pogače Brja se formiraju u pljosnatom kalupu prečnika od 22 do 36 cm. Originalni Bri je nestabilizovan sir sa kompleksnim ukusom i aromom, koji se pojavljuju tek kad površina postane blago braon. Samo tad je Bri zreo.
Kulinarska upotreba brija
Sam po sebi Bri je toliko aromatičan i ukusan da nije neophodno da ga podlažete bilo kakvoj kulinaskoj upotrebi. Najbolje je da ga servirate u malim parčićima na sobnoj temperaturi u kombinaciji sa voćem ili uz slatko. Često se Bri servira jednostavno sa prepečenom kriškom i brusketom. Mirisna aroma se kombinuje odlično sa smokvama, dinjama, grožđem, jabukama.
Skoro da je zakon kad se Bri servira sa voćem da vino, koje završava idilu ukusa, bude belo (razume se ide i uz crveno). Bri se odlično kombinuje sa šampanjcem i penušavim vinima kao i sa vinim Šardone pino noar, Šato klark, Traminac, Muskat.
Jedinstven ukus i velikodušna aroma Brija, čine ga često korišćenim u različitim sosovima. Osim s voćem ovaj francuski meki sir postiže simbiozu ukusa i s mesom i povrćem. Kombinuje se dobro i sa orašastim voćem.
Izbor i čuvanje brija
Dobar Bri sir možete da prepoznate po tome što nije debeo, po dimljenoj žutoj mekanoj unutrašnjosti i beloj plemenitoj plesni sa savim blago tamnijim nijansama. Prezreo bri možete da raspoznate po braonkastom omotaču od plesni i jakom mirisu amonijaka.
Obično jedan isečen komad brija zaustavlja proces zrenja i odatle mu se vraća životni ciklus. Isečeno parče brija nema veliki rok trajanja - najčešće samo nekoliko dana. Jedan ceo komad brija kome nije narušena celina može da izdrži pri čuvanju u frižideru i temperaturu do 4 stepena.
