Sardine (Sardina pilchardus) predstavljaju vrstu morske ribe haringe, koja je poznata još pod imenom sardela. Ova riba je veoma rasprostranjena u Sredozemnom moru i Atlantskom okeanu, sreće se u malim količinama i u Crnom moru. Sardine se pretežno hrane planktonom.
Sardine dostižu dužinu do 26 cm. Sardine, ulovljene u Atlantskom okeanu su oko 25 cm, a bugarski ribari love uglavnom sardine veličine između 17 i 18 cm i težine od 25 do 50 g. Na stomačnom zidu ribe formira se linija od nejednakih ljuspi. Iznad gornjeg dela peraja nalaze se okrugle tamne mrlje koje su poređane u jednom redu u pravcu repa.
Sardina je riba koja voli toplotu i živi u jatima. Dostiže polnu zrelost sa dve godine kad joj je prosečna dužina 13 cm. Od maja do decembra sardina izbaci oko 50 hiljada zrnca ikre. Raste veoma brzo, dugo se mresti i migrira zbog hrane.
Sardine se love uglavnom tokom noći kad isplivavaju na površinu da se nahrane planktonom koji se tamo nalazi. Nakon ulova, ribe se potapaju u salamuru da se transportuju do obale. U Bugarskoj sardine nemaju poljoprivredni značaj, čak se smatra da slučajno upadaju u ulov ribara.
Sastav sardina
Sardine su, slično ostalim ribama, izuzetno bogate korisnim materijama. Upravo su sardine jedan od najkoncentrisanijih izvora omega-3 masnih kiselina. Takođe one su jedan od najbogatijih hranljivih izvora vitamina B12. U sardinama je otkriveno mnogo vrednih aminokiselina, kakve su asparaginska i glutaminska, levicin, lizin, metionin, valin, teonin. U njima ima velika količina folne kiseline, vitamina E i biotina.
Kroz jednu konzervu sardina, približno 90 g, nabavlja se čitavih 137% od dnevne potrebe za vitaminom B12, 69% potrebe za selenom, 62% vitamina D, 57% potreba za omega-3 masnim kiselinama i oko 45% od dnevne potrebe za fosforom i belančevinama.
Izbor i čuvanje sardina
U našoj zemlji sardine sreću najčešće u konzervama. Kad kupujete konzervu, gledajte etiketu zbog roka trajanja i informacije o proizvođaču. Ipak na nekim mestima možete da kupite i sveže sardine.
Slično drugim ribama, sardine ne treba da imaju loš miris, oči treba da su bistre. To je znak za svežu ribu. Konzerve sardine se čuvaju duže vreme, nakon što ih otvorite najbolje ih držite u frižideru. Sveže sardine treba da se spreme odmah nakon kupovine ili sledećeg dana.
Sardine u kulinarstvu
U zemljama gde psotoji poseban poljoprivredni značaj sardine se konzerviraju na različite načine. U fabrikama se ribe čiste i nakon toga spremaju kroz paru ili duboko prženje i suše se. U Španiji, Portugaliji i nizu drugih zemalja, nakon te prve obrade, sardine se konzerviraju u maslinovom ulju ili sojinom ulju, dok se u skandinavskim zemljama dime. Mogu da budu konzervirane i sa senfom ili sosom od paradajza.
Glavni značaj sardina je za ljudsku konzumaciju, ali maslac od sardina na primer nalazi široku primenu u proizvodnji boja, lakova, linoleuma i dr.
Sveže sardine traže čišćenje pre kulinarske obrade. Za tu svrhu se krljušt skida struganjem, otklanjaju se iznutrice i glave. Operite dobro očišćene ribe pod tekućom vodom.
Ako želite sami da marinirate sardine predlažemo vam veoma lak i brz način. Očišćene sardine odstoje jednu noć u jako slanoj salamuri, a sledećeg dana se premeste na 6 sati u sirće. Nakon toga ih ocedite i poređajte u manje teglice. Prelijte zagrejanim uljem i u svaku teglicu stavite po dva zrna bibera i 1-2 lovorova lista.
Predlažemo vam jedan sjajan mediteranski recept za pečene sardine. Za njega vam je neophodno 500 g svežih sardina, nekoliko maslina, čen belog luka, 2 paradajza, 10 listova bosiljka, so, maslinovo ulje i biber.
Očišćene sardine sepoređaju u posudu za pečenje. Paradajz, beli luk, polovina bosiljka i masline se prodinstaju na kratko u maslinovom ulju. Na kraju se pospu solju i biberom. Dobijenom smesom se preliju sardine u posudi za pečenje i zapeku se oko 8-10 minuta u jako zagrejanoj rerni. Servirajte vrele sardine posute ostatkom bosiljka.
Koristi od sardina
Kao što smo spomenuli sardine su jedan od cenjenih izvora omega-3 masnih kiselina i vitamina B12. Omega-3 msmanjuju trigliceride i holesterol u krvi. Sardine održavaju balans homocisteina i kroz taj svoj efekat imaju balgotvorno dejstvo na rad srca.
Sardine su odličan izvor belančevina, koje su životno neophodne za izgradnju mišića, vezivnih tkiva. Osim toga one održavaju imuni sistem jer na taj način garantuju dobro zdravlje čoveka.
Sardine su posebno korisne u borbi protiv osteoporoze koja dobija sve veće razmere. On dostavljaju velike količine vitamina D, kalcijuma i fosfora - ceo neophodan kompleks za izgradnju i održavanje zdravih kostiju. Sardine imaju toliko velike količine vitamina D u sebi da mogu da se porede samo sa mlegom obogaćenim njime.
Osim toga vitamin D učestvuje u regulaciji ćelijskih aktivnosti. Iz tog razloga se smatra da on igra izuzetno važnu ulogu pri prevenciji nekog od kancerogenih oboljenja. Selen u sardinama je takođe cenjen u borbi protiv raka.
