Višnje

Višnje

Višnja je malo drvo, koje potiče iz Evrope i Azije. Male, od tamnocrvene do crne boje, višnje su kisele i koriste se uglavnom u kulinarstvu.

Drvo višnje raste na visini do 4 - 10 metara i ima široko razgranate grane, budući da je stablo višnje kratko.

Višnje su gajili antički Grci još pre 300 godina pre nove ere. One su takođe bile polularne i kod Persijanaca i Rimljana, a oni su ovo voće doneli u Englesku pre prvog veka. Višnja je i danas popularna u svetu, posebno u Iranu.

U Velikoj Britaniji gajenje višnje postaje popularno početkom 16. veka. Do 1640. godine je poznato više od dvadeset vrsta višnjea, a u Engleskoj je do Drugog svetskog rata bilo poznatno više od 50 različitih vrsta višnje. Danas se malo tih kultura gaji za prodajne svrhe.

Sastav višnje

Višnje sadrže mnogo manje kalorija od slatkih sorti trešanja, jer imaju nizak sadržaj šećera. One su bogate vitaminom C, ugljenim hidratima i vodom. Takođe, višnje sadrže i tragove vlakana, proteina, vitamina A, niacina, kalcijuma, riboflavina, fosfora, kalijuma, gvožđa i vitamina B1 i B2.

Kompot od višanja

100 g višanja sadrži 0.3 g masti, 12 g ugljenih hidrata i 1 g belančevina.

Gajenje višnje

Da bi procvetala, višnji treba bogato, dobro drenirano i vlažno zemljište. Ona takođe iziskuje i više vode i azota za razliku od svog rođaka, mirisnog drveta trešnje. Iako je većina sorti drveta višnje previše velika za gajenje u dvorištu, već se mogu naći i sorte koje imaju manje drveće. Sorte kojima odgovara gajenje u bašti iziskuju redovno održavanje, kao i zaštitu cvetova, đubrenje, plevljenje i oplođivanje drveća u proleće. Mnogi baštovani više vole da gaje višnju jer je ona otpornija na štetočine i bolesti kao i slatka trešnja.

Odabir i čuvanje višnji

Treba biti obazriv kod biranja višanja. Kupujte one koje nemaju peteljke, koje su zrele i koje imaju jaku i ravnomernu crvenu boju. Proverite da li ima zgnječenih plodova i uklonite ih. Potrebno je da znate da višnje koje su dobro sazrele ne ispuštaju sok - to se dešava kada su prezrele i bez peteljke ili kod onih sa oštećenjima i povredama. Višnje kupujte u manjim količinama i stavljajte ih u papirne kese. Višnje su veoma osetljive, pa je zato potrebno da se pažljivo nose, jer se inače mogu oštetiti.

Višnje se veoma teško čuvaju - u frižideru mogu najviše da izfrže do dva dana. Mogu se i zamrznuti u zamrzivaču i stajati tako dve nedelje, a ako se ušećere, onda mogu trajati i duže.

Višnje u kulinarstvu

Konzumacija svežih višanja je praksa na Bliskom istoku. U nekim delovima Evrope, SAD i Kanade se višnje smatraju veoma kiselim, pa se iz tog razloga koriste za pripremu čorbi i jela sa svinjetinom.

Kolač sa višnjama

Najpopularniji način konzumacije višanja je sa šećerom, jer im se tada ublažava kiselost i one dobijaju prijatnu aromu. Višnje ili sirup od višnje su sastavni deo mnogih likera, konzervi, napitaka i deserata.

Višnje se mogu konzumirati samostalno, ali i u voćnoj salati ili u kombinaciji sa drugim slatkim voćem - dobro se slažu sa ceđenim sokovima sa šargarepom, kruškama i mandarinama. Odličan su dodatak musliju kada sadrži urme ili suvo grožđe koji ublažavaju kiselkasti ukus. Višnje su odličan dodatak raznim vrstama mafina, kremovima, tortama i tartaletama.

Koristi od višnje

Višnje su veoma korisna dijetetska namirnica. Mineralne materije koje senalaze u njima pozitivno deluju na organizam deteta koji se razvija. Višnje su korisne i kod anemije, rahitisa i teških oblika hepatitisa. Čaj od višnje utoljava žeđ i daje se osobama koje imaju povišenu temperaturu. Viišnja i njen sok imaju poznato antiseptičko dejstvo.

Visok sadržaj kalijuma u višnjama čini ovo voće veoma korisnim za probleme kardiovaskularne prirode. Sadržaj kiselina u njima kao i aromatičnih materija daje višnjama prijatan ukus koji budi apetit i pojačava lučenje sokova za varenje. Tako se hrana brže i lakše vari.

Kupa sa višnjama

Sok od višnje pomaže kod nesanice. Ovaj napitak je veoma koristan jer povećava količine melatonina u organizmu. Prema nekim istraživanjima, osobe koje piju sok od višnje pre spavanja spavaju u proseku 25 minuta više od ostalih. Smatra se da redovna konzumacija višanja čuva srce, ali sprečava i pojavu dijabetesa i nekih vrsta raka.

Višnje imaju preventivno i lekovito dejstvo kod hipertonije, reumatizma, ateroskleroze. Pektin u njima deluje kao diuretik. Višnje su korisne i kod oboljenja bubrega i jetre, a sok od višnje pomaže i kod iskašljavanja.

Mršavljenje sa višnjama

Višnje se uključuju u dijete za mršavljenje. Znatno su korisnije u dijeti od trešanja, jer sadrže male količine šećera. Osim toga, višnje su i niskokalorične - sadrže 52 kalorije u 100 g. Pomažu u mršavljenju jer pojačavaju procese eliminacije štetnih materija iz želudačno - crevnog trakta. Dijeta sa višnjama se može držati do 3 dana.

Narodna medicina i višnje

U narodnoj medicini se sok od višnje i same višnje koriste kao lek za epilepsiju i psihičke probleme. Imaju sedativno dejstvo, zahvaljujući velikim količinama bakra koji deluje smirujuće na nervni sistem čoveka. Smatra se da su višnje jedno od najboljih sredstava kod obilne menstruacije. Narodna medicina leči artritis sa sokom od višnje i mlekom. Čaj od svežih listova višnje se koristi kod zaustavljanja krvarenja nosa ili rana na koži.

Koštice višnje se odavno koriste kod kolitisa, zapaljenja i za opšte jačanje organizma. 10 koštica se preliju kipućom vodom i tako treba da odstoje pola sata, pa se procede i dodaje se još jedna čaša vode. Koštice ne smeju da se lome i direktno da se gutaju, jer unutar sebe sadrže male količine otrova.

Komentari

Pošalji
0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti