Bambus

Bambus

Bambus spada u grupu višegodišnjih biljaka. Iako ima jaka i glatka stabla, bambus ne spada u drveće, već pripada porodici trava. Obično su mu stabla velika, ali se bambus smatra članom porodice trava (Poaceae), koja ima posebnu porodicu unutar svoje (Bambusoideae). U ovu vrstu trava spada oko 50 rodova koji imaju preko 700 vrsta. Bambus potiče iz tropskih i sutropskih predela Azije, Afrike i Amerike. Raste kao gusto raspoređeno drveće, često obrazujući šume. Bambus se može sresti čak i na Himalajima na veoma velikoj nadmorskoj visini - do 4 500 metara.

U Kini i na Dalekom istoku je bambus deo tradicije već hiljadama godina i deo je svake životne sfere. Bambus je (a i dan danas) imao široku namenu - pratio je živote mnogih ljudi, služeći kao hrana, oružje, lek, za čuvanje prvih pismenih zapisa, kao papir, kao muzički instrument, igračka, za mostove, za kanale za navodnjavanje, ograde, nameštaj, fenjere, za prekrivanje, za sudove i ishranu, za kape, obuću, čamce i još mnogo toga. I dan danas se od bambusa prave predmeti za život i zanate, kao što je nameštaj i parket. Na istorijskom planu na bambusu su se stvarala umetnička dela - klasični crteži, kaligrafija i stihovi.

Zajedno sa hrizantemom, šljivom i orhidejom, Kinezi su bambus proglasili za jednu od četiri blagorodnih biljaka. Bor, bambus i šljiva su proglašeni kao tri prijatelja za zimu", budući da su samo oni odolevali hladnim nanosima zimskog vetra. Bambus se najviše cenio zbog svojih osobina koje se vezuju za zdravlje, dugovečnost, izdržljivost, savitljivost, za rast nagore, napred i postepeno, za jednostavnost, častnost i duhovno uzdizanje.

Bambus je monokarpna biljka, tj. cveta iznenada i samo jednom u životu i nakon toga odmah umire. Cvetanje bambusa je retka pojava - neke vrste cvetaju u 30 - 32 godine, druge - u 60 godina, pa čak i u 100 godina. Cvetovi su mali, sakriveni u pazuhu listova i skoro su neprimetni ili rastu u vidu krupne cvasti. Iznenadno cvetanje šuma bambusa se smatra događajem koji predskazuje spas od gladi, budući da mnogobrojno seme bambusa po kvalitetu ne zaostaje od pirinča.

Vrste bambusa

U važne vrste bambusa spadaju one koje pripadaju vrstama Dendrocalamus, Phyllostachys, Shibataea, Pseudosasa, Sinarundinaria, Pleioblastus, Bambusa, Arundinaria. Postoji preko 1000 vrsta bambusa, a samo u Kini postoje oko 400. Bambus kojim se hrane pande pripada vrsti Fargesia. On je osebno tvrd i manjeg je prečnika i ne koristi se u druge svrhe.

Upotreba bambusa

Kineska hrana s bambusom

Bambus ima široku primenu u kulinarstvu. Koristi se kao dodatak jelima sa ribom, mesom i povrćem. Seme bambusa ima sličan ukus i hranljivu vrednost kao pirinač.

Materijali od bambusa su veoma popularni najviše zbog svojih antibakterijskih svojstava. Dok bambus raste, nisu mu potrebni skoro nikakvi pesticidi ili su potrebni u vrlo malim količinama. Naučnici tvrde da je ta neprocenjiva osobina bambusa rezultat prisustva antibakterijskog bioagenta koji je poznat i kao "bambusova klica". Klica bambusa se nalazi u ćelijama bambusa, pa zato se dugo zadržava u bambusu i materijalima od bambusa.

Gajenje bambusa

Dosta vrsta bambusa se razmnožava tako što im se odvaja korenje, ali postoje i takve vrste koje cvetaju i rasprašuju se. Bambus podnosi niske temperature i voli vlagu. Poznat je kao biljka koja najbrže raste. Neke vrste mogu da rastu i preko 100 cm dnevno, a dostižu visinu do 40 metara. U Japanu raste bambus sa nazivom "madake" (Phyllostachys bambusoides), a njegova stabla za 24 h mogu da narastu čak do 120 cm. Najveću visinu dostiže burmanski bambus (Dendrocalamus giganteus), a raste u Indiji i Burmi. Njegova stabla dostižu i 40 metara, a prečnik im jedva bude oko 20-30 cm.

Korenski sistem bambusa omogućava da se ova biljka sama oporavi nakon sečenja nadzemnog dela, a upravo to čini bambus nezamenljivim resursom koji se brzo obnavlja. Šume bambusa proizvode do 35% više kiseonika za razliku od drugih vrsta drveća. Pošumljavanje bambusom može da bude jako oružje u borbi sa globalnim zagrevanjem.

Običan bambus kada se gaji na svom prirodnom staništu može dostići visinu do 25 metara, ali ako se gaji u kućnim uslovima, bambus dostiže visinu oko 30-45 cm. Mladi izdanci i seme se koriste u savremenim kuhinjama, a unutrašnjost ove biljke sadrži sladak sok - poznat kao bambusov šećer.

Bambus uspeva na vlažnom zemljištu i uz jako sunce tokom leta, a tokom zime na mestima gde je suvo i zaštićeno od vetra. Bambus je biljka otporna na zimske uslove, može podneti temperature i do minus 12-14 stepeni, a tokom kratkih zima može izdržati i do minus 25 stepeni. Sve vrste bambusa vole vlagu i sunce. Stalba su šuplja i vretenasta, a uski i izduženi listovi dostižu dužinu oko 10 cm.

Štapovi bambusa

Gajenje bambusa u kućnim uslovima

Neke vrste bambusa su odlične kao dekorativne biljke. Smatra se veoma korisnim za druge biljke, pa se dobro slaže sa širokolisnim biljkama. Gajenje bambusa u kućnim uslovima nije nimalo teško, ali ipak postoje određena pravila. Sve vrste bambusa iziskuju svetle, prohladne i dobro osvetljene prostorije. Biljka treba da bude izložena sunčevoj svetlosti tokom zime na temperaturi od oko 12-16 stepeni.

Leti se dosta zaliva, jer u periodu rasta zemljište treba da bude stalno vlažno. Tokom zime nije obavezno stalno zalivanje. Bambus dobro podnosi suv vazduh, tako da biljku nije potrebno stalno pulverizovati. Visoke vrste bambusa traže stalno polivanje tokom perioda rasta. Svake godine bi trebalo da se mlade biljke presađuju, a starije jednom u 2-3 godine.

U cvećarama se mogu naći spiralno uvijene biljke golih stabala koje imaju na vrhu listove sakupljene koa ruža. Stabla mogu da izgledaju i kao prave cevčice i prodaju se kao snopovi. U oba slučaja, ove vrste nose naziv "bambus sreće" (Lucky Bamboo). To u stavri i nije bambus, već jedna od mnogih oblika dracena - dracaena sanderiana.

Bambus i Feng Šui

Prema Feng Šuiju bambus treba da stoji u istočnim i jugoistočnim delovima kuće, kako bi privlačio sreću, zdravlje, blagostanje i protok energije ći kroz kuću. U baštama bi bambus trebalo saditi u istočnim delovima bašte, kako bi donosio zdravlje i dugovečnost, kako bi osigurao protok pozitivne energije u kući. Prema feng šuiju, šuplja stabla bambusa imaju veoma jaku zaštitnu funkciju protiv negativnih uticaja okoline. Sposobna su da transformišu negativne uticaje u pozitivne ili da ih u potpunosti neutrališu.

Druga simboličnost bambusa

U japanskoj kulturi ova bilja predstavlja simbol procvata, mira i dugovečnosti. Osim toga, bambus je i simbol principa Konfučija prema kojem sinovi pokazuju poštovanje prema roditeljima. Prema zen budizmu, bambus je oličenje muške volje i nepokolebljivosti, jer je ova biljka vema jaka i ne lomi se. Bambus je deo simbolike filozofskih i drugih religioznih struja. On je simbol besmrtnosti, simbol Guanin, budističke boginje milosrđa, simbol sinovljeve ljubavi kao deo konfučijskog principa, a prema filozofiji feng šuija, predmeti od bambusa su pravi izvor pozitivne energije.

Komentari

Pošalji
0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas