Pivo se smatra najstarijim alkoholnim pićem na svetu. Danas zauzima treće mesto po popularnosti, odmah iza kafe i čaja. Sadrži nizak procenat alkohola i obično se priprema od vode, sladovog ječma, hmelja i fermentacijskog kvasca. Često se u pivo dodaju druge arome i zaslađivači. Isto tako se mogu dodati i druge arome kroz biljke i voće.
Istorija piva
Prvi pisani dokument, koji svedoči o konzumaciji i pripremi piva, je iz vremena Sumera, iz IV veka p.n.e., a pivo se zvalo sikaru. Još u ta vremena se princip proizvodnje piva zasnivao na fermentaciji ječma. Stanovnici Vavilona su produžili ovu tradiciju, mlevenjem ječma u brašno i pravljenjem kalupa u obliku hleba.
Ovo je činilo lakšim njihov transport. U stvari, proizvodnje piva i hleba su tesno povezane, i počinju istovremeno. Običaj je nalagao da, u prvom mesec nakon svadbe, otac mlade svakog dana časti svog zeta pivom. Tradicija je zahtevala od mladoženje da shvati, da pivo može da menja, ali ne i ženu.
Pivo se dobijalo drobljenjem ovog kalupa i njegovim potapanjem u vodu, da bi se obezbedila duga fermentacija. Ječam je bio jedna od najrasprostranjenijih žitarica, i svaka porodica je pravila sopstveno pivo, po specijalnom receptu. Postepeno je profesionalna proizvodnja zamenila porodičnu. Krajem XI veka, u pivo je počeo da se dodaje hmelj, i tako se dobio ukus, koji je nama poznat danas.
Pivo dobija najveći deo arome upravo od hmelja, koji predstavlja biljku sa cvetovima, koji više liče na šišarke nego na margarite. Alkohol dolazi iz ječma, koji klija i nakon toga se stavlja u vodu, da bi se izvukao šećer iz njega. Ovaj šećer postaje osnova za razvitak minijaturnih jednoćelijskih gljivica kvasca, koje "cvetaju" i luče alkohol.
U Srbiji se pije 74 l piva godišnje po glavi stanovnika. To nas svrstava u gornji deo tabele, prema podacima kompanije "Euromonitor International", koja prati količinu kupljenog piva u više od 80 država sveta. Najviše "pivopija" ima u Irskoj - tamo se pije 160 l po stanovniku godišnje, zatim slede Češka i Nemačka.
Sastav piva
Pivo sadrži mnoge korisne supstance, kao što su magnezijum, kalijum, fosfor, gvožđe, vitamine B i H, aminokiseline i dr. Ima oko 60% belančevina, a 40% njih se formira iz kvasca. Veruje se da upravo ove belančevine igraju ključnu ulogu u formiranju pivske pene.
Pivo ne sadrži holesterol i ima nizak sadržaj šećera. Ječam, od koga se pravi, je bogat vlaknima koja se lako apsorbuju u organizmu, i koja poboljšavaju normalnu funkciju creva. Pivo je bogat izvor silicijuma, važnog za zdravlje kostiju.
Hmelj dodaje ne samo aromu, već i gorak ukus piva, i odličan je izvor antioksidanasa. Smatra se da je mnogo efektivniji u prevenciji mnogih bolesti od crnog vina i zelenog čaja. Tamno pivo je dvaput bogatije antioksidansima od svetlog piva.
Vrednosti piva u 100 g
Kalorije - 29
Kalorije iz masti - 0
Ukupno masti - 0
Zasićene masti - 0
Polinezasićene masti - 0
Mononezasićene masti - 0
Holesterol - 0
Natrijum - 4 mg
Kalijum - 21 mg
Ukupno ugljenih hidrata - 1.64
Vlakna - 0
Šećeri - 0.09 g
Proteini - 0.24 g
Voda - 95 ml
Kalcijum - 4 mg
Fosfor - 12 mg
Magnezijum - 5 mg
Odabir i čuvanje piva
Birajte pivo u dobro zatvorenim flašama /staklenim i plastičnim/, koje imaju etiketu i jasno navode proizvođača i rok upotrebe. Čuvajte ga na tamnim i hladnim mestima, a ako je otvoreno - u frižideru. Ne preporučuje se da pivo dugo stoji nakon otvaranja, jer ulaskom vazduha gubi svoju gaziranost i kvalitete.
Nakon što otvorite flašu piva, ona se ne može čuvati dugo. Ako je dobro zatvorena, može se čuvati 2 dana. Svetlost je najveći neprijatelj piva, jer u hmelju postoje fotosenzitivna jedinjenja - isohumuloni.
Pri dugom izlaganju piva svetlosti, u njemu nastaje reakcija. Isohumuloni luče jedinjenja koja se nalaze u žlezdi tvora. Ovo je razlog da se pivo čuva u zelenim i braon flašama.
Pivo u kulinarstvu
Pivo je piće za užitak, ali se primenjuje i u kulinarstvu, gde puno jela pretvara u remek-dela. Koristi se za pripremu najrazličitijih jela, sosova i marinada. Ako pile potopite u pivo pre pečenja, biće neverovatno mekano. Isto važi i za pečenje svinjetine.
Pivo se odlično kombinuje sa pomfritom i različitim toplim predjelima. Neverovatno je sa mesom, a tamno pivo je odličan napitak zimi. Tokom vrelih letnjih dana, konzumacija piva je najveća, jer ohlađuje tokom vrućina.
Koristi od piva
Još u prvobitnoj proizvodnji piva, ljudi su otkrili njegove koristi i lekovita svojstva. Drevni sumitski iscelitelji su prepisivali pacijentima ispiranje usta i konzumaciju toplog piva kod zubobolje.
U Srednjem veku se pivo primenjivalo kao sredstvo za izbacivanje kamena iz bubrega i za lečenje fizičke i duhovne iscrpljenosti. Kod umorenih nogu, ljudi su u njih utrljavali pivo. Neki lekari su lečili pivom bolesti disajnih puteva.
Među lepšim polom je pivo bilo poznato kao sredstvo za podmlađivanje, ako se nanese na kožu i kosu. Neki lekari su smatrali da je pivo lek protiv kolere, jer su bacili umirali tokom stajanja u pivu nekoliko sati. Profesor Koh, koji j otkrio uzroke kolere, predstavio je svojim kolegama hipotezu, da pivo leči koleru.
Dokazano je da su kosti žena, koje redovno piju pivo, jače i zdravije, i verovatnost da obole od osteoporoze kod njih je minimalna. Veruje se da visok nivo silicijuma u pivu usporava razređivanje kostiju. Za zdravlje kostiju pomažu i fitoestrogeni u napitku od hmelja.
Stručnjaci su kategorični da pivo sadrži supstance, koje stimulišu imunitet i hormon sreće. Neke aktivne supstance iz hmelja u pivu imaju umirujuće, analgetično i sedativno dejstvo. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji piju pivo pozitivniji i vitalniji od onih koji se suzdržavaju. Pivo je pogodno i za anemične osobe i osobe koje se oporavljaju od neke bolesti.
Ustanovljeno je da, zbog niskog sadržaja kalcijuma i sadržaja magnezijuma, pivo štiti od kamena u žuči. Veruje se da pomaže i kod Parkinsonove bolesti. Druga istraživanja pokazuju da konzumacija piva štiti organizam od nagomilavanja otrova i radijacije.
Ovaj slab alkoholni napitak pomaže za lakše izbacivanje otrova iz tela. Pivo čisti organizam od kancerogenih supstanci, i na taj način smanjuje rizik od oboljenja raka.
Štetnost piva
Istraživanja pokazuju da konzumacija piva sa kikirikijem i drugim orašastim voćem treba da se izbegava. Kikiriki sadrži dosta vitamina kao što su B, E, RR i minerala kao što su natrijum, kalijum, kalcijum, mangan, fosfor i gvožđe. Pivo, kao i svaki drugi alkoholni napitak, deluje pogubno po ove hranljive supstance, što vodi do apsolutno nepotrebnog opterećenja nutrijentima za organizam. Generalno je široko rasprostranjen mit da pivo vodi do gojaznosti.
Do eventualnog viška kilograma se dolazi prilikom konzumacije piva sa različitim mezetlucima, čipsom, orašastim voćem, mesima, i td. Gojenje je, u ovom slučaju, rezultat usporavanja metaboličkih procesa hrane i tečnosti.
Pivo ne sadrži toliko mnogo kalorija, ali je loše to što se čovek obično ne zadovoljava samo jednom kriglom. Utvrđeno je da pivo ne doprinosi "pivskom" stomaku, već se on dobija prejedanjem. Ipak, makar i slabo alkoholni, pivo je napitak sa kojim ne treba preterivati.
