Komorač

Komorač

Komorač /Foeniculum vulgare/ je biljka iz porodice Foeniculum, koja raste u Južnoj Evropi i jugozapadnim delovima Azije. Pripada porodici Apiaceae, gde spadaju šargarepa i peršun. Komorač je poznat i kao morač, divlja mirođija, slatka mirođija.

Komorač je veoma aromatična višegodišnja biljka, koja raste uspravno i plavo - zelene je boje. Može dostići visinu do 2 metra, a listovi mogu biti i do 40 cm dugi. Oni su sitno izrezbareni, a krajevi su im tanki i široki oko 0.5 mm. Cvetovi komorača rastu na vrhu složene cvasti, gde svaki deo cvasti ima od 20 do 50 malih žutih cvetova. Plod komorača je suvo izduženo seme, čija dužina može biti od 4 do 9 mm.

Sastav komorača

U komoraču ima 6.5% eteričnih ulja, u čiji sastav ulaze pinen, atenol, felandren, kamfen, fenhol, limoneom, metilhavikol, anisova kiselina, dipenten. U sastav komorača ulaze i masti, skrob, proteinske materije, vitamin C, provitamin A, itd.

Branje i čuvanje komorača

Deo komorača koji se koristi su njegovi plodovi. Žanje se malo pre nego što sazri - u avgustu - septembru, kako ne bi istruleo. Nakon žetve se ova biljka ostavlja da sazri u potpunosti. Plodovi se suše u hladu. Pravilno osušeni plodovi komorača imaju karakterističnu boju, sladak ukus i miris anisa. Komorač se čuva na suvom i vetrovitom mestu.

Nasečeni komorač

Komorač u kulinarstvu

U Centralnoj Evropi se komorač ne koristi samo kao začin, već i kao povrće. Kod nas e na taj način koristi celer, koji je blizak rođak komoraču. Komorač je omiljen u španskoj i italijanskoj kuhinji. Osim nadzemnih delova, koristi se i koren.

Komorač ima prijatnu aromu, sličnu anisu i sladunjav ukus, koji malo podseća na mirođiju. Koristi se za supe, čorbe i salate, soseve, majoneze, razne nadeve za ribe i meso. Komorač se može dodati taratoru, vitaminskoj salati od cvekle, ali i nekim vrstama peciva.

Odličan je kada se stavi u bujon kod kuvanja rakova, ribe ili krompira. Veoma dobro se slaže sa sendvičima od crnog hleba. Komorač se kao začin dodaje tek na kraju termičke obrade. Odlično se slaže sa lukom, peršunom, belim lukom i mirođijom.

Koristi od komorača

Smatra se da konzumacija komorača produžava život, daje snagu, pa čak i da tera zle duhove. Blagotvorno dejstvo komorača je zahvaljujući materijama koje sadrži.

Eterično ulje komorača odlično čisti organizam i eliminiše toksine i štetne naslage. Posebno je koristan za one toksine koji se unose u organizam putem alkohola i prejedanjem. Komorač ima blagio diuretičko dejstvo. Pozitivno deluje na sistem za varenje, uklanja mučnine, zatvor i nadimanje.

Komorač anis

Koristi se za lečenje kamenja u bubregu, otoka i celulita. Utiče na hormonalni sistem kod žena, pa se često koristi kod problema u menopauzi. U periodu klimaksa ulje komorača je veoma efikasno, jer stimuliše proizvodnju sopstvenog estrogena. Ulje štiti i od hepatitisa, kada je prisutna toksična preopterećenost jetre. Komorač povećava laktaciju, pa se zato često preporučuje dojiljama.

Smatra se da je eterično ulje komoraka blagi seksualni stimulans. Ulje od ove biljke se može koristiti za kupke i masaže. Koristi se u kozmetici i omekšava kožu. Deluje da koža bude elastična i da ima svež izgled.

Pored navedenih svojstava, komorač ima dobro antigljivično dejstvo. Ulje komorača pomaže kod snižavanja arterijskog pritiska, poboljšava rad kardiovaskularnog sistema.

Narodna medicina i komorač

Kod nas se u narodnoj medicini komorač koristi za pesak u bubrezima i bešici, kod kašlja, promuklosti i gušenja. Spoljašnja uupotreba ovog ulja se vezuje za oči, tačnije za kapke i oči, kao i za poboljšanje vida.

1 kašika iseckanih plodova komorača se prelije sa 400 ml kipuće vode i ostavi se tako 2 sata. Pije se po jedna manja čaša, četiri puta dnevno, pre obroka.

Štetnost komorača

Eterično ulje komorača se ne preporučuje trudnicama, deci ispod 6 godina i osobama koje imaju epilepsiju. Budite pažljivi sa konzumiranjem, jer velike doze ovo ulja imaju narkotično dejstvo.

Komentari

Pošalji
0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas