Ementaler, poznat i kao Emental, predstavlja tradicionalni švajcarski sir, koji se proizvodi u oblasti reke Eme, u kantonu Bern. Upravo je odatle ovaj sir i dobio naziv. Ime Ementaler nije zaštićeno kao proizvod, pa se danas proizvodi u velikom broju država.
U najveće proizvođače i izvoznike ovog sira spadaju Francuska, Austrija, Irska, Danska, Nemačka i Finska. Međutim, to nije slučaj sa nazivom Ementaler - on se koristi samo za sir koji se proizvodi u Švajcarskoj. Tek 2006. godine se u Švajcarskoj registrovao Emmentaler Switzerland kao prehrambena marka.
Originalnom Ementaleru treba najmanje 4 meseca d sazri. Ima okrugli oblik i prirodnu koru, a tradicionalno mesto gde se ovaj sir čuva jesu prohladne vinarije. Smatra se da je Ementaler jedno od najtežih sireva za proizvodnju, jer muje proces fermentacije veoma dug, a za to vreme se stvaraju tipične za ovaj sir rupe.
Ementaler je u suštini žute boje, srednje tvrde strukture i ima velike okrugle rupe, što ga čini lakim za prepoznavanje i pamćenje. Razlog što postoje ove rupe nije štednja sirovine /kako se mnogi šale na račun ovog sira/, već složeni proces sazrevanja ovog sira. Za to vreme se stvara ugljendioksid u jednoj od tri bakterija, koje se koriste za njegovo pravljenje.
Te bakterije su Lactobacillus, Propionibacter Shermani i Streptococcus Thermophilis. Prve dve bakterije su odgovorne za stvaranje ugljendioksida. Veličina rupa varira od veličine trešnje do veličine oraha, koje pritom nisu merilo kvaliteta sira. Ipak je više verovatno da sir koji ima veće i dublje rupe ima blaži ukus, dok okrugle rupe su pokazatelj da sir ima pikantniji i jači ukus.
Prema procesu sazrevanja, tzv. starenja, Ementaler se deli na nekoliko vrsta - "Klasik" koji sazreva četiri meseca, "Rezerva" koji sazreva osam meseci i "Premier Gru" kome je potrebno 14 meseci da sazri. Poslednja vrsta Ementalera ima prvo mesto na svetskom prvenstvu u sirevima koje se održalo u Americi 2006. godine, gde je učestvovalo 1700 sireva iz celog sveta.
Sir Ementaler se prvi put pominje još daleke 1293. godine. Zanimljiva činjenica jeste u vezi sa njegovom proizvodnjom, jer da se napravi jedan kalup prosečne težine oko 70 kg, potrebno je između 700 i 900 litara mleka - jedna zaista ogromna količina koja određuje i visoku cenu ovog sira.
Sastav Ementalera
Ementaler ima bogat sadržaj. Bogat je kalijumom i natrijumom, proteinima, mastima, vodom, vitaminom A, E, B6, B12 i K. U njegov sastav ulazi i gvožđe, kalcijum, fosfor, magnezijum, tiamin, beta karoten, holin, bakar, selen.
100 g Ementalera ima 380 kalorija, 27.8 g masti, 27 g belančevina, 5.4 g ugljenih hidrata, 791 mg kalcijuma, 15, 5 mg holina, 567 mg fosfora, 92 mg holesterola, 0.2 mg gvožđa.
Odabir i čuvanje Ementalera
Kod nas se Ementaler ne može nači u velikim kalupima, ali zato je zastupljen u manjim pakovanjima. To zapravo i nije toliko loše, jer mu je cena za 250 g oko 500 dinara. Kada kupujete Ementaler, obratite pažnju ko je proizvođač i koji je rok trajanja ovog sira. Čuvajte ga u frižideru, dobro uvijenog, kako se ne bi osušio.
Ementaler u kulinarstvu
Za svaki Ementaler od sirovog mleka je tipičan ukus orašastih plodova, koji je još jači kod starijeg sira. Ukus mladog isra varira od blagog do slatkasto-orašastog ukusa, dok sirevi koji su stari 4-5 meseci imaju jak, pa čak i pikantan ukus.
Ementaler možete konzumirati u okviru sendviča i salata, za posipanje raznih jela. Zajedno sa drugim veoma poznatim sirom sa nazivom Čedar, Ementaler spada u najčešće korišćene sireve za pravljenje hamburgera i sendviča u Americi. Otopljeni Ementaler je važan sastojak gratina i jela koje je veoma poznato - fondue.
Kao i većina sireva, Ementaler se odlično slaže uz vino. Ako odlučite da ga kombinujete sa crnim vinom, neka vaš izbor budu laka voćna vina, kao što je to Gamej ili Pino Noar. Što se tiče belih vina, najviše idu laka i sveža vina - Pino Blan, Pino Gridžio ili Traminer.
