Langust je desetokraki rak sa dugim repom. Postoje 100 vrsta ovog raka, a obitava uglavnom u toplim morima, gde se najčešće može naći u pukotinama stena i koralnima na oko 200 metara dubine.
Langust živi uglavnom na atlanskoj obali, u Sredozemnom moru, Tihom okeanu, pa se najveći ulov ovog raka beleži u Australiji, Japanu, Novom Zelandu, Africi, Meksiku i SAD.
Langust dostiže do 60 cm dužine. Prosečna težina im je oko 3.4 kg, ali postoje i primerci koji mogu biti 11 kg teški. Kao i jastozi, langusti imaju klešta i antene, na kojima se nalaze čvrste bodlje.
Langust se lovi sa kavezima od metalnih rešetki, a zatim se stavlja u kartonske kutije, gde može ostati živ jedan dan.
Nakon što bivaju oplođene, ženke langusta nose jaja u posebnom prorezu koji se nalazi u grudnom košu. Oplođenim jajnim ćelijama treba nekoliko meseci kako bi se pretvorile u larve i da se odbace od majke.
O životnom veku langusta se malo zna, a meso im se smatra pravim delikatesom.
Istorija langusta
Iako se u Evropi i Americi langust konzumira već vekovima, njegova masovna prodaja počinje 1800. godine u Luizijani.
1900. godine se znatno poboljšavaju uslovi za prenos i čuvanje ovog delikatesa. Tokom istog perioda se razrađuju još efikasniji načini za lov langusta.
Do polovine 60 - tih godina ovaj delikates postaje veoma popularan, a tržište se znatno proširuje. U američkoj državi Luizijana je registrovan najveći ulov ove vrste raka.
Vrste langusta
Postoji oko 100 vrsta langusta, ali se one najviše raspoređuju u 5 grupa.
- crveni langust - obitava u vodama Atlanskog okeana i Mediteranskog mora. Ima crveno - braon oklop, a meso ove vrste se smatra da ima najprefinjeniji ukus.
- atlanski roze langust - najviše živi oko južne obale Irske, a meso mu je blagog ukusa i delikatno.
- zeleni langust - oklop mu j epokriven belim linijama i šarama, a za razliku od drugih vrsta ima 12, a ne 10 nogu.
- braon langust - oklop im je braon boje, a u prodavnicama se može naći najčešće kao zamrznut.
- langust Florida - ima braon oklop sa belim šarama i kao i braon langust, u prodavnicama može se naći zamrznut.
Priprema langusta
U kulinarstu se za pripremu jela od langusta koristi meso stomačne oblasti i repa. Iako je meso veoma meko, idealno je za pripremu pikantnih gozbi.
Od repa i oblasti stomaka se može odvojiti 1 kilogram mesa. Meso langusta nije trajno, pa je potrebno čim s ekupi ovaj delikates, da se odmah i spremi. U suprotnom će s epokvariti.
Meso se može iskoristiti za čorbu, može se peći ili pržiti, a može se iskoristiti kao dodatak raznim salatama i supama.
Prvi korak u pripremi langusta je njegovo kuvanje. Ovaj delikates se kuva u posoljenoj vodi oko 15-20 minuta. Po želji, može se dodati lovorov list ili mirođija. Gotov langust se prepoznaje po boji - treba da postane crven.
Ukusan langust se može pripremiti i u rerni. Potrebno je da se naprave mali rezovi u delu stomaka, da se napune solju, biberom i maslacem. Gotov je ako dobije roze boju, a pečeno meso bi trebalo da bude meko i belo.
Što se tiče salata, meso langusta se odlično slaže sa jajima i raznim vrstama sira i povrća.
Prosečan broj kalorija u jednom langustu je 112, proteina ima 20.6 grama, masti - 1.51 g, a ugljenih hidrata - 2.34 g. Zbog niskog sadržaja masti, langust mogu konzumirati i osobe sa prekomernom težinom.
Koristi od langusta
Prema nekim mišljenjima, što češće ljudi jedu morske plodove, oni su više druželjubivi i dosta smireniji. To je nekim delom i tačno, jer delikatesi kao što je langust znatno smanjuju stres i nervnu napetost.
Kao i ostali morski plodovi, langust je bogat vitaminom B, PP, magnezijumom, bakrom i fosforom, a oni su neophodni svakom ljudskom organizmu. Redovno konzumiranje langusta održava nervni sistem i njegove funkcije.
Fosfor učestvuje u razmeni energije i ugljenih hidtrata, što održava alkalno - kiseli balans u organizmu. Kada je prisutan fosfor, vitamini B grupe se lakše usvajaju.
Mikroelementi langusta su veoma korisni, kako za centralni nervni sistem, tako i za kosti, budući da sadrži kalcijum, kalijum i natrijum, a njih organizam lako usvaja.
