Oslić predstavlja dugu tanku ribu vretenastog oblika, sa bodljikavim perajima na leđima, istaknutim očima, čija je donja čeljust dosta izražena. Glava i leđa oslića imaju čelično sivu boju, a stomačni deo ove ribe je srebrno-bele boje. Dužina oslića dostiže do 75 cm, dok težina može biti do 3.7 kg. Kod nekih primeraka može dostiži i do 25 kg.
Poznate su 10 vrsta oslića, koje su klasifikovane prema boji - beli, crveni, srebrni, itd.
Oslić se najviše lovi u jugozapadnom delu Atlanskog okeana (Argentina i Urugvaj); Sredozemno i Crno more (Italija, Španija, Portugalija, Grčka i Francuska); u južnim delovima Afrike, u jugoistočnom delu Tihog okena (Peru i Čile).
Zbog prekomernog lova oslića na pojedinim mestima, zabeleženo je drastično smanjenje brojnosti ove ribe. Ulov oslića u evropskom delu je dosta ispod nivoa, budući da su količine ove ribe dosta iscrpljene u Crno i Sredozemnom moru. Postoji nekoliko razloga za to - ekološki problemi, nelegalan lov, pecanje manjih riba, neregularan ribolov.
Oslić nesumnjivo ima najveću potražnju u Evropi. Španija je zemlja gde se oslić mnogo konzumira - prosečna konzumacija na godišnjem nivou po osobi je 6 kg. Druge evropske države u kojima se oslić dosta konzumira su Italija, Portugalija i Francuska.
Sastav oslića
100 g svežeg oslića sadrži 87 kalorija, 308 mg kalijuma, 83 mg natrijuma, 15.8 g proteina, 0.4 g omega-3 masnih kiselina, 2.2 g masti, 0.4 g zasićenih masti.
U sastav oslića ulaze i mnogi vitamini rastvorljivi u masti, veliki broj mineralnih materija kao što je jod, cink, bakar, mangan. Morske ribe, kmeđu kojima je i oslić, sadrže i velike količine mikroelemenata kao što je fluor, gvožđe, brom i litijum.
Odabir i čuvanje oslića
Oslić spada u ribe koje se mogu lako naći u velikim marketima. Na tržištu se oslić najčešće može naći ceo, u obliku fileta i u obliku svežih ili zamrznutih kotleta. Kada kupujete svež oslić, uvek birajte ribu sa sjajnom kožom i čisto belim mesom, na kom nema nikakvih tragova ogrebotina ili crnih tragova. Miris oslića treba da bude kao sveža morska voda.
Priprema oslića
Oslić je jedna od omiljenih riba upravo zbog svog ukusnog belog mesa, koje nema masti. Struktura mesa može biti nežna ili tvrda, a bela boja može imati rozikaste nijanse. Velika prednost oslića jeste to što ima malo kostiju i koje se bez problama uklanjaju. Aroma mu je jača u odnosu na druge ribe.
Oslić se može spremati na sve načine kako se i sve ostaleribe spremaju: pohovanje, pečenje u rerni ili na roštilju, dinstanje ili prženje. Odlično se slaže sa paradajzom i paradajz sosom. Vina koja se najviše slažu uz jela sa oslićem su Sovinjon Blan i Šardone.
Oslić se najčešće sprema kao pohovan. Predlažemo vam jedan recept za ukusan pohovani oslić.
Potrebni sastojci: 4-5 fileta oslića, 100 g prezli, 2 jajeta, ulje za prženje, 2 kašike brašna, biber i so.
Način pripreme: Filete ribe isecite na veće komade i pobiberite i posolite. Komadi oslića se pohuju tako što se prvo uvaljaju u brašno, pa u jaja, prezle i ponovo u jaja. Pržite u dobro zagrejanom ulju dok ne dobiju zlatkastu boju. Pohovani oslić se služi sa limunom i garnirom po izboru.
Koristi od oslića
Kao i ostale ribe, i oslić je dosta koristan. Smatra se da osobe koje konzumiraju ribu makar jednom nedeljno smanjuju verovatnoću za slabljenje vida u starijim godinama za 50%.
Konzumacija ribe je usko povezana i sa radom srca. Riba i riblje ulje se preporučuju u profilaktici kardiovaskularnih oboljenja. Aminokiselina koje se nalaze u osliću i koje su korisne za srce ima dosta.
Pored navedenog, meso ove ribe je bogato vitaminima grupe A, E i D. Oslić je odličan izvor kalcijuma, magnezijuma, selena, cinka, gvožđa i fosfora. Navedeni vitamini se mogu naći i u životinjskom mesu, ali u znatno manjim količinama.
Španski naučnici su sproveli istraživanje čiji je zadatak bio da ustanovi svojstva ikre mnogih morskih riba.
Pri samom istraživanju su ustanovili da se najveća koncentracija veoma korisne omega - 3 masne kiseline nalazi u tri vrste ribe, a među njima je i oslić. Deficit omega - 3 masnih kiselina može dovesti do hipertonije, depresije, dijabetesa, problema sa kardiovaskularnim sistemom, itd.
Zahvaljujući konzumaciji ribe, organizam može da proizvodi i hormon serotonin, a on j eveoma važan za dobro raspoloženje i psihičko blagostanje.
Meso oslića je siromašno mastima, što ga čini odličnom namirnicom za osobe koje su na dijeti.
