Brusnica

Brusnice

Brusnica (Vaccinium vitis-idaea L.) je zimzelena biljka sa ukusnim crvenim jestivim plodovima. U prirodi se mogu sresti i divlje brusnice, ali postoje i kultivisane vrste. Brusnica ima male plodove i raste u merenim klimatskim zonama u većini predela SAD, ali se može naći i u drugim delovima sveta.

Pretpostavlja se da brusnica pripada porodici borovnica, a obe vrste imaju veoma korisne male plodove. One se mogu konzumirati u obliku soka, sveže ili u vidu ekstrakta. Da bi se maksimalno iskoristile njihove koristi za zdravlje, sok od brusnice i borovnice ne treba zaslađivati.

Zemljom porekla brusnice krupnog zrna se smatra Severna Amerika. SAD i Kanada su specijalizovane u gajenju plantaža brusnica. Tamo postoje ogromne površine sa veštačkim močvarama, koje su prilagođene za gajenje ovog veoma cenjenog voća. Na Starom kontinentu plantaža ima u Poljskoj i Nemačkoj, a kod nas je gaje samo baštovani koji ovo voće vole i cene.

Kod nas se žbunovi borovnice mogu sresti u četinarskim šumama i krševitim predelima. Plodovi brusnice nisu toliko sočni i ukusni kao kod borovnice, ali se pojavljuju kasnije, kada borovnice već prolaze.

Brusnice u tanjiriću

Sastav brusnice

Brusnica je dobar prirodni biljni izvor omega-3 masnih kiselina, koje su posebno važne za metabolizam. Ovo crveno voće je bogato vitaminima, mikroelementima, mineralima, taninima i flavonoidima, esencijalnim masnim kiselinama - linolinskom kiselinom (omega-6), alfa linolinskom kiselinom (omega-3), karotenoidima i fitosterolima.

Brusnica sadrži oko 6% arbutina, tragove hidrohinona, oko 8% tanina katehina, flavonoidne materije kvercetin, hiperozid, izokvercetin, Urzel, hlorogeničnu i kofeinsku kiselina dosta vitamina C.

Tanini katehina u listovima brusnice čine ove listove otpornijim od onih koji se koriste za uvin čaj. Brusnica je moćan antioksidant. Vitamin A efikasno neutrališe dejstvo slobodnih radikala, a zrna imaju takođe i antiseptička svojstva. Postoje podaci da oko 20 miliona ljudi u Evropi koriste brusnicu kao antioksidant.

Tokotrienol (retki oblik vitamina E), koji se nalazi u divljem voću, je najefikasniji i može se takođe naći u brusnici. Smatra se antioksidantom, jer je 40-60 puta efikansiji od tokoferola, najčešćom formom vitamina E. Smatra se da za razliku od svih prirodnih ulja, ono u brusnici ima najviše tokotrienola. U brusnici ima i velikih količina gvožđa, a dodatna prednost je što zrna brusnice imaju niski glikemijski indeks.

Brusnice u činijici

100 g brusnica ima:

86.5% vode, 49 kalorija, 0.4 g belančevina, 0.2 g masti, 12.7 ugljenih hidrata, 8.5 g šećera, 4 g vlakana.

Odabir i čuvanje brusnice

Kupujte brusnicu koja ima jarku boju i nema tragove oštećenja. Velike količine brusnice se koriste za zamrzavanje, sušenje ili za pravljenje soka, pa zato budite oprezni kada kupujte brusnicu i obratite pažnju na informaciju na deklaraciji pakovanja. Sveža brusnica se čuva malim drvenim kutijama, na hladnom i suvom mestu. Imajte na umu da se brzo suše. Možete ih čuvati i u vodi.

Kulinarska upotreba brusnica

Ako ste u mogućnosti, birajte divlju brusnicu i iskoristite je najbrže moguće. Ovo voće, osim što može biti odličan deo kućne apoteke, takođe je veoma dobro za spremanje. Sa brsunicama se može napraviti fin i lagan sos od brusnice, mogu da se dodaju pri pečenju raznih vrsta mesa od domaćih životinja, kao i divljači.

Takođe, nemojte porpustiti da brsunice dodajte i domaćim kolačima. Čak i jedan običan kolač, ako mu se doda šaka brusnica, postaje pravo slatko iskušenje. Predlažemo vam jedan ukusan recept za kolač sa brusnicom.

Recept za kolač sa brusnicom i čokoladom

Potrebni sastojci: 1/2 šolje kravljeg maslaca, mekanog; 1 3/4 šolje tople vode; 1 1/2 kašika suvog kvasca; 1 1/2 kašika soli; 4 jajeta - blago umućena; 2/3 šolja šećera; 5 1/2 šolja brašna; 1 šolja kakaoa; 180 g crne čokolade, mrvljene; 150 g brusnice, sušene.

Način pripreme: Na vodenoj pari otopite čokoladu sa maslacem i ostavite da se ohladi. U velikoj činiji blago umutite jaja, so, kvasac (prethodno rastvoren sa toplom vodom i prstohvatom šećera), vodu i šećer. Dodajte brašno i kakao i umutite mikserom, dok se sve lepo ne homogenizuje. Na kraju pomešajte čokoladnu smesu sa maslacem, izmrvljenom čokoladom i brusnicama.

Kolač sa brusnicom

Posudu pokrijte krpom da testo naraste 2 sata, dok se ne udvostruči. Nakon toga, vlažnim rukama testo prebacite u kalup za pečenje, koji ste prethodno obložili papirom za pečenje i ostavite 40 minuta da ponovo naraste. Premažite umućenim jajetom i stavite da se peče u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 20 minuta.

Koristi od brusnice

Brusnica je moćan antioksidans sa bezbroj koristi za zdravlje čoveka. Brusnice spadaju u najveće i u potpunosti prirodne izvore vitamina C, koji štiti telo od infekcija mokraćnih kanala. Sve više istraživanja dokazuje da antioksidantna svojstva brusnice mogu uticati i na snižavanje holesterola. Antioksidanti štite ćelije od dejstva slobodnih radikala.

Brusnica je već stolećima poznata kao dobro sredstvo za profilaktiku i lečenje infekcija mokraćnih puteva. Većina ljudi koristi i suplemente sa brusnicom za sprečavanje mokraćnih infekcija, čiji su uzročnici bakterije. Proantocianidi u brusnici uspešno blokiraju lepljenje bakterija i Ešerihije koli za zidove ćelija materice i bešike.

Takođe je dokazano da brusnica pomaže smanjenje zubnih naslaga, a sok od brusnice može sprečiti gomilanje bakterija koje prouzrokuju zubne naslage.

Pored svega nabrojanog, ovi "crveni dijamanti" imaju antikancerogeno dejstvo. Dokazano je da jedinjenja proantocianida u brusnici imaju antikancerogenu aktvnost, pa stoga mogu sprečiti brz razvoj tumora. Laboratorisjka ispitivanja su dokazala da ekstrakti materija iz brusnice su sprečili razmnožavanje ćelija raka dojke.

Drvo brusnice

Brusnica je veoma korisna i za srce. Dobra je kao prevencija srčanih problema i pomaže kod već postojećih bolesti srca. Profilaktika sa brusnicom, kao dopuna vašoj ishrani, može realno smanjiti rizik od srčanih oboljenja. Svakodnevna konzumacija soka od borovnice povećava nivo dobrog holesterola i snižava nivo lošeg holesterola, a to je zbog blagotvornog efekta brusnice na srce i krvni pritisak.

Brusnica je moćno sredstvo protiv kamenja u bubrezima. Hininiska kiselina u brusnici može sprečiti nastanak kamenja u bubrezima.

Konzumacija soka od brusnice može sprečiti infekciju mokraćnih kanala, jer sprečava bakterije da se zalepe za zidove ćelija. Tanini sprečavaju lepljenje bakterija i njihovo zadržavanje u bešici, a samim tim štite od infekcija urinarnog trakta.

Čaj od brorvnice za cistitis

Još naše bake znaju da je čaj od listova brusnice veoma koristan kod cistitisa. Za njegovo pravljenje su potrebne 2 kašike listova, koji se zatim kuvaju na umerenoj vatri u 300 ml vode oko 5 minuta. Ostavi se d se ohladi i pije se 3 puta dnevno u roku od 2 nedelje.

Komentari

Pošalji
3
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti