Čokolada

Čokolada

Čokolada predstavlja krajnji gotov proizvod, koji se dobija od fermentisanih, ispečenih i mlevenih semenki kakaovog drveta. Glavni sastojci čokolade su kakaova masa (suvi deo semenki kakaoa) i kakaovo ulje (ulje u semenkama). Prirodna čokolada se dobija od ova dva sastojka, a često se dodaju i zaslađivači, kao što je, na primer, šećer. Čokoladi se može još dodati i mleko (mlečna čokolada), razne vrste orašastih plodova (lešnici, bademi), suvo grožđe, a takođe mogu imati i voćno punjenje. Bez dodavanja kakaove mase, već samo od kakao putera se dobija bela čokolada. Postoji i Auero čokolada, poznata po tome što sdrži izvesne količine vazduha u obliku mehurića.

Vrste čokolade

- Prirodna (crna) čokolada - sa višim sadržajem kakaove mase, ima tamniju boju i blag gorak ukus.

- Mlečna čokolada - sa dodatkom mleka u prahu

- Fina mlečna čokolada - sa dodatkom kravljeg maslaca i mleka u prahu

Mlečna čokolada sa lešnicima

- Bela čokolada - od kakao maslaca, mleka, šećera i ne sadrži liker od čokolade i teobromin, koji daje belu boju.

Prema načinu proizvodnje, pored obične čokolade, čokolada može biti punjena, aero čokolada sa mehurićima, sa pralinama, sa napolitankom, itd. Po pravilu bi čokolada trebalo da bude gorka, sa maksimalnim sadržajem kakaoa (preko 60%). Međutim, danas se čokolada pravi namerno što slađa, a prirodne masti se zamenjuju veštačkim aromama, koje ujedno daju sladak i primamljiviji ukus. Reakcija na ovakav način proizvodnje jeste odsnovano udruženje u Švajcarskoj, koje se broi za "čistu" čokoladu, a čine ga razni majstori za pravljenje čokolade. Kakao, od kojeg se pravi čokolada, predstavlja smesu od preko 500 komponenata raznih ukusa.

Kako bi smo došli do današnje čokolade i preko stotinu njenih vrsta koje se mogu naći na tržištu, treba da se vratimo prvo do Asteka i Maja i njihovog uticaja. Sam naziv "čokolada" potiče od reči "chocolati". Na jeziku Asteka reč za čokoladu je nahuatal (hosos - gorak i atl - voda ili napitak). Drevni Južnoamerikanci su znali, kako za tvrdu čokoladu, tako i za topljenu i koristili su je kao namirnicu koju su mogli samo najviši slojevi društva da konzumiraju. Čokolada potiče iz Centralne Amerike, jer je tropsko drvo kakaoa samo tamo raslo.

Nakon što se otrkilo, ovo drvo se rasprostranjuje i po drugim tropskim državama, a odatle i po drugim krajevima sveta. Od kakaoa su se vekovima praviili samo topli napici. Indijanci, koji su prvi počeli da koriste plodove kakaovog drveta, skupljani su za zemlje plodove i stavljali ih u vruću vodu, a dodavali su i čili. Prema nekim arheološkim istraživanjima, u Centralnoj Americi se proizvodilo čak i čokoladno pivo.

Kako psihijatri tvrde, potreba za čokoladom nije ništa drugo do podsvesne potrebe da se poveća nivo feniletamina, kako bi vam se vratio osećaj zadovoljstva. Zato se čokolada sve više preporučuje kao odlično sredtsvo za depresivna stanja i smatra se dobrim saveznikom u borbi protiv mnogih oboljenja. Čokolada ne menja oblik, ako se konzumira u potpuno čistom obliku i u umerenim količinama, a i ako pritom nisu dodavani mleko, šećer, orašasti plodovi, suvo grožđe. Crna čokolada je najmanje kalorična, a pritom je veoma korisna za zdravlje čoveka.

Sastav čokolade

Domaća čokolada

100 grama prirodne čokolade ima 517 kalorija, dok bela čokolada ima 522 kalorije, a mlečna - 545 kalorije.

Tamna čokolada obično sadrži 61% ugljenih hidrata, 30% masti i 5-8% belančevina. Masti u čokoladi su uglavnom zasićene masne kiseline - stearinska (34%) i palmitinska kiselina (27%), monozasićene - oleinska (34%) i samo 2% polunezasićenih, gde preovladava linolinska kiselina. Čokolada je odličan izvor velikog broja mineralnih materija, među kojima su kalijum, magnezijum, bakar i gvožđe.

Optimalna zdrava doza čokolade treba da sadrži 260 ili nešto manje miligrama polifenola. Aroma čokolade, koja je bogata isparljivim materijama, lako se prepoznaje zbog vinskih, voćnih i cvetnih nota koje naše čulo mirisa može lako osetiti. Čokolada sadrži i biološke aktivne materije sa kofeinom ( koje se nalaze u kafi i crnom čaju), flavonoide (ima ih u čaju i crnom vinu). Flavonoidi imaju antioksidantno dejstvo, šre krvne sudove i poboljšavaju endotelnu funkciju vaskularnih zidova.

Čokolada ima 4 osnovne komponente koje treba da su navedene na pakovanju: kakao puter, kakao masa, šećer u prahu i lecitin (emulgator koji se dodaje kakao maslacu i proizvodi se od sojinog ili suncokretovog ulja).

Kakao puter je najskuplji sastojak u sastavu čokolade, pa ga zato mnogi proizvođači delimično ili potpuno zamenjuju sa drugim nekvalitetnim mastima. Važno je znati da nijedna druga materija ne može da bude 100% zamena kakao puteru, kako po pitanju ukusa, tako i što se tiče fizičko-hemijskih karakteristika. Prema propisanim standardima koji se odnose na kvalitet čokolade, sadržaj materije kojom se puni čokolada ne može da bude manje od 20% u čokoladi sa težinom preko 50 g i najmanje može biti 35% u čokoladi sa težinom manjom od 50 g.

Vrste čokolade

Danas u sastav čokolad eulaze razni emulgatori, a najčešće se može sresti lecitin E322. On se dobija preradom sojinog ulja, koje sa svoje strane može biti prirodno ili genetski modifikovano. Informacija o sastojcima koji su dobijeni genetskim modifikovanjem se navodi samo ako je njen deo veći od 5%. Lecintina u čokoladi ima oko 0.3-4%, tako da proizvođači nisu u obavezi da navode da li je on prirodan ili ne. Pristustvo hidrogenizovanih masti u čokoladi ukazuje da je čokolada niskog kvaliteta.

Rok trajanja i čuvanje čokolade

Po pravilu, rok trajanja čokolade je 6 meseci za čokolade koje nisu punjene i 3 meseca za punjene čokolade, Takođe, mogu se naći i čokolade koje imaju rok trajanja 12 - 18 meseci. Ak čokolada u svom sadržaju ima samo kakao puter i ne sadrži druge masti, ona se može čuvati i 2 godine. To je tako zahvaljujući prirodnim antioksidansima u kakao puteru, koji sprečavaju masti da oksidiraju. Dokazano je da čokolada treba da se čuva na temperaturi od 17 stepeni, jer se na nešto višoj temperaturi razvijaju štetni mikroorganizmi. Najbolje je čokoladu čuvati u frižideru, kako bi se sačuvao njen oblik i kako se ne bi otopila.

Čokolada u kulinarstvu

Čokolada je namirnica koja se najviše koristi u poslastičarstvu i ima široku upotrebu - koristi se za pravljenje torti i kolača, mafina, slatka, rolata i još hiljadu drugih slatkih iskušenja. Odličnos e kombinuje sa pavlakom, jagodama, mlekom i raznim drugim proizvodima, koji su potrebni u poslastičarskoj industriji, što ujedno čini čokoladu univerzalnom namirnicom, a pritom i najviše korišćenom. Čokolada se koristi za punjenje svetski poznatih kroasana, a takođe je deo stotinu kremova za razne poslastice.

Koristi od čokolade

Čokolada ima prirodne antioksidante - katehine, koji usporavaju procese starenja u telu. Takođe, čokolada je izvor flavonoida i fenola, koji sprečavaju pojavu infarkta i moždanog udara. Takođe, ove materije sprečavaju sužavanje krvnih sudova i tako održavaju cirkulaciju. Jedna kockica od 10-20 g dnevno može biti korisna u eliminisanju lošeg holesterola iz organizma, a takođe može regulisati holesterol u potpunosti. Takođe, redovna konzumacija crne čokolade može smanjiti za 22 - 46% verovatnoću da se pojavi moždani udar.

Eurokrem

Ljudski organizam lako usvaja čokoladu, pa je ona dobar izvor energije za svakog od nas. Materija flavonol, koja se nalazi u zrnima kakaoa, poboljšava mentalne aktivnosti i čini da brže razmišljamo i specijalisti su kategorični po tom pitanju. Čokolada sadrži feniletalamine, koji se sintetišu u mmozgu. Ova materija stimuliše funkcionisanje organizma i brzo popravlja raspoloženje. Pomenuta materija se sintetiše i kada je čovek zaljubljen i ima sposobnost da ubrza rad srca, da poveća nivo energije i da daje osećaj romantičnog raspoloženja.

Triptofan, materija koja se nalazi u čokoladi, doprinosi proizvodnji endrofina - hormona sreće. Čak se smatra da čokolada može izlečiti depresiju. Već je dokazano da čokolada ne kvari zube, a čak i sadrži materije koje čuvaju zubnu gleđ. Čokolada leči kašalj bolje od mnogih lekova.

Čokolada pomaže kod toksikoze u trudnoći. Ona smanjuje rizik od komplikacija za vreme porođaja i nakon njega, budući da opušta mišiće i jača krvne sudove. Čokolada se koristi i kao sredtsvo za ulepšavanje. Iako se već odavno smatra da je čokolada uzrok pojavi bubuljica na licu i crvenila, naučnici su opovrgli tu konstataciju. Danas je ekstrakt kakaoa i čokolade jedan od sastojaka velikog broja kozmetičkih proizvoda, a sama čokolada se koristi za teparije lica, kose, itd.

Budući da sadrži velike količine magnezijuma, fosfora i kalcijuma, koji regulišu ćelijski metabolizam, čokolada dokazano jača skeletni sistem. Čokolada je takođe moćan afrodizijak. Ona je na pijedestalu prirodnih afrodizijaka i sadrži anandamini feniletilamin. Kakao u čokoladi sadrži triptofan, koji je važan za serotonin, koji je sa svoje strane odgovoran za opuštanje.

Lekari u srednjovekovnoj Evropi su uveravali svoje pacijante da čokolada smiruje jetru, potpomaže varenje, ublažava srčane probleme. Čokoladu su jeli pacijenti koji su imali tuberkolozu, anemiju, giht, a takođe su je koristili za snižavanje temperature.

Štetnost čokolade

Sve koristi čokolade nestaju ako se preteruje sa konzumacijom ovog slatkiša. Dokazano je da prekomerna konzumacija ovog slatkog zadovoljstva može biti uzrok za pojavu migrene, i to uglavnom kod žena. Neki naučnici tvrde da ona deluje na mozak kao marihuana. To je tako zbog anandamida, koji se nalazi u kakaou. Ova materija aktivira neurone mozga koji su senzitivni na kanabis. Anandamid je veoma mali sastojak čokolade i nije potrebno da jedete 40 kg čokolade, kako bi osetili opijenost, koju prourokuje konzumacija marihuane.

Čokoladni brauni

Prema nekim drugim istraživanjima, osobe koje esto konzumiraju čokoladu su više sklone nervnim rastrojstvima. Jedno američko istraživanje je pokazalo da osobe koje prekomerno konzumiraju čokoladu su više sklone depresiji. Čest unos ovog proizvoda od kakaoa može izazvati depresiju, a pritom i nije sredtsvo za lečenje depresije, jer osobe koje često konzumiraju čokoladu češće padaju u depresivna stanja i melanholiju. Razlozi tome su nekoliko, a glavni uzrok je stres, koji povečava potrebu za čokoladom. Konzumacija slatkog donosi samo trenutno zadovoljstvo, a može doneti ozbiljne probleme na dugoročnom planu.

Drugi specijalisti smatraju da deca, koja svakodnevno konzumiraju bombone i čokolade, su sklonija nasilju u zrelijim godinama, za razliku od onih koja nisu toliko zavisna od čokolade. Prema poslednjim istraživanjima, kada se osobi jede čokolada, to znači da mu je potreban magnezijum. U tom slučaju, aternativa za slatko bi mogli da budu orasi, semenke ili mahunarke.

Dijeta sa čokoladom

Postoji čak i čokoladna dijeta. Ona podrazumeva 100 g gorke čokolade dnevno sa šoljom crne kafe, koja ubrzava metabolizam, plus treba uključiti vodu ili čaj. Dijeta garantuje gubitak 4 kilograma nedeljno. Prema statistici, ljudi troše svake godine i do 7 milijardi dolara na čokoladu i dokazano je da se konzumacija čokolade povećava krajem jeseni. Prosečna godišnja konzumacija čokolade po čoveku je 5.5 kg. U Francuskoj se čokolada proizvodi od 1615. godine i do danas se tamo svake godine u oktobru mesecu održava izložba čokolade.

0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas

Povezani recepti