Šipak se drugačije naziva i carem biljaka, jer je neverovatno koristan za zdravlje čoveka, tonus i samu ishranu. Samo u jednoj šolji čaja od šipka ili u marmeladi od šipka ima visok sadržaj vitamina, minerala i korisnih kiselina. Šipak ima prijatan ukus i vekovima se koristi u tradicionalnoj medicini i kulinarstvu.
Šipak (Rosa canina L.) je u sutvari žbun sa pravim ili izvijenim stablima. Mogu dostići dužinu do 3 m i pokrivene su tvrdim i bodljikavim, a ponekad i uvijenim bodljama. Plodovi crvenkasto-narandžaste boje predstavljaju jednosemena zrna, koji su obavijenim mesnatim delom, koji se širi i čini jarkocrvene okrugle plodove. Šipak cveta od maja do jula, a plodovi sazrevaju u jesen. Obično uspeva u raznim klimatskim uslovima i geografskim širinama, pa se žbunovi šipka mogu naći i na 2000 m nadmorske visine. Osim u Evropi, šipak se može sresti i u Aziji, Africi i Severnoj Americi.
Hiljadama godina unazad ljudi su koristili šipak za lečenje, čak i ne znajući njegov bogat sastav. Šipak se koristio za lečenje besnila pasa, kasnije za lečenje oboljenja, danas poznatih kao avitaminoze. U Rusiji su čajem od šipka nekada lečili čir, gastritis, kolitis i oboljenja jetre.
U Kini su se zrna šipka koristila kao sredstvo za poboljšanje varenja i protiv glista, a na Tibetu je šipak bio sredstvo za borbu protiv ateroskleroze, oboljenja bubrega i neurastenija. Jedne od najcenjenijih vrsta kod nas su R. pendulina L., R. oxyodon Boiss., R. glauca Pouri. U narodnoj medicini se plodovi šipka cene najviše zbog visokog sadržaja vitamina i njihove sposobnosti da jačaju imuni sistem.
Sastav šipka
Šipak bukvalno predstavlja bombu korisnih materija. Ima veliki sadržaj vitamina C, pa samim tim konzuacija ovih plodova poboljšava oksidativno - redukcione procese u ćelijama i propustljivost kapilara. Dodatna prednost jeste diuretičko svojstvo šipka. Dokazano je da u 100 g šipka ima oko 2 g vitamina C - 30-40 puta više nego u paradajzu, limunu i oko 300 puta više u poređenju sa jabukama.
U zrnima šipka se nalazi i prirodan vitamin A (oko 5-7 mg) i esencijalnih masnih kiselina (Omega-3 i omega-6), kao i antioksidansi - flavonoidi i vitamin E, koji su važni za zdravlje i lepotu kože.
U šipku se može naći i vitamin P, takođe i vitamini B1 (oko 430 mg), B2 i K, kao i pektin (oko 11%), ulje (oko 2%), organske kiseline (limunska i jabučna), šećeri (uglavnom saharoza, oko 2.5%), tanini i mineralne soli (oko 3.25%), a najviše soli kalijuma (oko 512 mg), kalcijuma (oko 50 mg), fosfora (oko 54 mg), natrijuma (oko 47%) i magnezijuma (oko 122%). Po svom sadržaju mineralnih soli, šipak je u velikoj prednosti u odnosu na ostalo voće i povrće.
Odabir i čuvanje šipka
Uvek, kada ste u mogućnosti, šipak je bolje da direktno uberete. Najveći sadržaj vitamina C se nalazi u plodovima koji su na početku sazrevanja - kada su jarkocrvene boje i tvrdi. U palim i mekim zrnima sadržaj vitamina C je znato manji. najbolje je da se šipak bere u septembru i da se ne eka da u potpunosti sazri. Jarkocrvena boja ukazuje da je šipak spreman za branje.
Sveži plodovi šipka se mogu konzumirati na razne načine - mogu se osušiti, može se napraviti čaj od njih, brašno. Ipak, tokom zime i sušeni šipak je dobar izvor vitamina C. Zbog otpornosti vitamina C na hladnoću, tokom zime se zavidna količina ovog vitamina može naći i u marmeladi tokom zime.
Šipak čuvajte u platnenoj kesi. Kako bi duže sačuvao svoja svojstva, šipak možete osušiti i u kućnim uslovima - na otvorenom ili u rerni. Plodove treba da sušite cele, a isto tako i da ih čuvate.
Ako šipak sušite na otvorenom, plodove rasporedite na suvom, vetrovitom mestu, gde neće imati direktan kontakt sa suncem, a na taj način će se sačuvati vitamin C. S vremena na vreme ih promešajte i ostavite da se suše tako 10 do 12 dana. U rerni se šipak suši 10 minuta na 110 stepeni, a zatim temperaturu smanjite na 70 stepeni. Od 1 kg šipka se dobija oko 500 g sušenih plodova.
Šipak u kulinarstvu
Sa šipkom s emogu praviti veoma ukusna slatka, želei, marmelade, korisni i tonizirajući čajevi, kao i vino. Na rafovima prodavnica možete naći brašno od šipka, koje je ujedno odličan dijetetski proizvod. Sirup od šipka je veoma dobar za bebe i malu decu, kojima se daje i kao dodatak ishrani. Ako ujutru za doručak jedete integralni hleb sa malo maslaca i marmelade od šipka, možete biti uvereni da vaš dan počinje kvalitetno i zdravo.
Od šipka se može napraviti i osvežavajući napitak koji ne treba kuvati. Samo je potrebno da prelijete određenu količinu zrna šipka sa vodom i šećerom po želji i da ostavite tako 5-6 dana. Nakon toga procedite i konzumirajte. Pravljenje marmelade, koja je nesumnjivo mnogima omiljena, je takođe veoma lako. Očistite i operite zrna, prepolovite ih i ponovo operite. Prelijte ih vodom, tako da bude 1 cm preko šipka i stavite da se kuvaju.
Kada zrna dobro omekšaju, ispasirajte ih ili istrljajte kroz sitno sito i procedite uz pomoć gaze, kako bi se uklonili listići i semenke, koje i nisu prijatne za konzumaciju. Na 1 kg dobijenog pirea se stavlja 500 g šećera i, po želji, 1 šolja pirea od jabuke. Kuvajte pire sa šećerom, dok se ne zgusne i neprekidno mešajte. Dobijenu marmeladu od šipka rasporedite u zagrejane tegle, zatvorite i sterilišite 10 minuta. Da napravite čaj od šipka, 1 kašiku sušenog šipka prelijte sa 250 ml kipuće vode. Za bolji ukus, možete zasladiti čaj, ne samo jer će biti dosta ukusnije, već što će šećer sprečiti oksidaciju.
Koristi od šipka
Moćni antioksidansi u šipku pomažu za održavanje lepe kože - čine je zdravom, elastičnom i daju joj mladoliki izgled, jer plodovi šipka sadrže moćne supstance koje eliminišu simptome starenja - pojavu bora, pega, pa čak i strija. Šipak se koristi za profilaktičko tretiranje i obnavljanje kože (dermis, epidermis, kolagen i elastin), za jačanje krvnih sudova i ćelijskih membrana svih ćelija, kako bi one u potpunosti bile aktivne. Bogat sadržaj pektina i tanina u šipku pomaže kod želudačno - crevnih i bronhijalnih oboljenja, formairajući zaštitni sloj oko sluzokoža.
Efikasnost šipka u lečenju gripa, kašlja, krvarenja u materici i nosu spada u mali deo svih koristi koje šipak ima za zdravlje čoveka. Ako redovo jedete namirnice od šipka, aktiviraćete anzimske sisteme i procese sinteze hormona, koji imaju moć da zaustave krv i deluju blagotvorno na razmenu ugljenih hidrata, kao i na propustljivost krvnih sudova. Šipak se koristi kod opekotina, tačnije kod rana (latice cvetova). Ekstrakt od šipka pomaže kod bolova u zglobovima.
Vitami C u kombinaciji sa drugim veoma korisnim sastojcima povećava radnu sposobnost organizma i tonus. Ova kombinacija vitamina je odlično sredstvo za lečenje avitaminoze (skorbuta) i hipovitaminoze (prolećnog umora, stanja nakon teških oboljenja). Ako imate problema sa imunim i vaskularnim sistemom, šipak je vaš odličan saveznik u takvim situacijama. On može poboljšati rad centralnog mozga i rad štitne žlezde.
Postoje podaci orema kojima terapija sa šipkom pomaže kod peska i kamena u mokraćnim putevima, kao i u borbi sa lokalnim ili opštim infekcijama (šarlah, difterija, veliki kašalj, pneumonija). Pored svega toga, ova mala crvena zrna su pravi prijatelji jetri, snižavaju nivo šećera u krvi, što šipak čini odličnim za dijabetičare.
Štetnost šipka
Plodovi šipka mogu izazvati konstipaciju. Važno je da pre upotrebe dobro operete plodove i da uklonite drške, semenke i dlačice. U suprotnom - možete imati dijareju.
