Heljda

Heljda u činiji

Heljda nije žitarica, iako se često priprema tako. Kod nas je heljda nešto popularnija poslednjih godina, iako se nekad koristila uglavnom kao namirnica nižih slojeva društva, a danas je i najbolji restorani u svetu obavezno nude u svom meniju, zajedno sa specijalitetima koji sadrže heljdu.

Heljda je iz roda Fagopyrum, pripada porodici troskota (Polygonaceae). Postoji nekoliko vrsta heljde: višegodišnja heljda (Fagopyrum cymosum), obična heljda (Fagopyrum esculentum) i tatarska heljda (Fagopyrum tartaricum). Ruski naziv za običnu heljdu je i grečka, pa je u nekim zemljama poznata i sa tim nazivom. Zemljom porekla heljde se smatra Indija, a najveću popularnost heljda stiče u Rusiji.

Poreklo heljde

Postoje podaci da se heljda gajila u Jugoistočnoj Aziji pre 6000 godina. Poreklo ove kulture se dovodi u vezu sa zemljama Altaja, a oko 7.-8. veka se preko teritorije današnje Rumunije rasprostranjuje sve do Rusije. U Evropu zrna helje stižu nešto kasnije - između 15. i 18. veka. U Indiji se ze heljdu kaže "crni pirinač", a u drugim zemljama je ova kultura poznata kao "crna pšenica". U Grčkoj i Italiji se zove "tursko zrno", a u Francuskoj, Španiji i Portugaliji je heljda poznata kao saracensko ili arapsko zrno. U drugim slovenskim zemljama se za heljdu kaže da je grčko zrno, jer su je pre mnogo vekova gajili grčki monasi u manastirima koji su se nalazili na teritorijama naseljenim slovenskim stanovništvom. Latinski naziv za heljdu je Fagopyrum proizilazi od činjenice da su joj zrna slična žiru hrasta, pa je često nazivana i hrastova pšenica.

Heljda sa mlekom

Masovnim rasprostranjivanjem heljde, ona se brzo pretvara u namirnicu koja je redovna na trpezi siromašnijih ljudi. Heljda se gaji lako, a kada se poseje, korov joj ne raste sam, što ne iziskuje dodavanje hemikalija. Hemikalije znatno menjaju ukus zrna, što je već i pretpostavka da je heljda ekološki čista namirnica, koja se pre koristila za ishranu svinja.

Sastav heljde

Trouglasta zrna heljde sadrže do 16% lako usvojivih proteina, uključujući esencijalne aminokiseline - arginin i lizin. U heljdi ima 30% ugljenih hidrata, 3% masti, vlakana, jabučne, limunske i oksaline kiseline, vitamina: B, B1, B2, PP (rutin), P, E i minerala: gvožđe, kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor, bakar, cink, bor, jod, nikl, kobalt.

Odabir i čuvanje heljde

Kod nas se heljda može nabaviti po pristupačnoj ceni, a najčešće u pakovanjima od 500 g u skoro većim marketima. Često pakovanja heljde se nalaze na delovima sa dijetetskim namirnicama.

Ima nekoliko korisnih saveta, koje treba poštovati, kada birate heljdu. Kod biranja heljde, obratite pažnju na sledeće:

Heljda

- Birajte heljdu svetlije boje, jer ona sa crvenim nijansama je u većini slučajeva prošla termičku obradu, pa joj je većina hranljivih materija nestala u procesu.

- Kada otvorite pakovanje sa heljdom i ako osetite neobičan miris buđi, to upuće da je proizod pokvaren ili d aje veoma lošeg kvaliteta, pa nije preporučljivo da se konzumira.

- Heljdu uvek čuvajte u staklenim ili keramičkim posudama.

Heljda u kulinarstvu

Heljda ima sve veću kulinarsku uporebu i popularnost. Iako ima blago gorak ukus, ona se uspešno koristi kako u slanim, tako u slatkim receptima. "Crna pšenica" je dobro poznata mnogim ljudima koji su vegetarijanci, jer je veoma dobra zamena mesu. Heljda se koristi za hranu za bebe. Vekovima se od heljde prave ukusne kaše.

Heljda se uspešno koristi za pravljenje slanih i slatkih jela. Osim kaše, heljda se koristi kao dodatak jelima sa mesom, povrćem, ribom i supama. Često se prave i deserti od heljde, u kombinaciji sa voćem. Sa brašnom od heljde se mogu napraviti razni kolači ili palačinke, ili je možete dodati jelu da postane gušće. Heljda se može pripremati i kao pirinač, tako da odnos namirnica bude voda 1:2. Ako pravite čorbu, heljda se dodaje gotovo na kraju, kako se ne bi prekuvala. Heljda se može dodati pašteti, raznim čorbama, pečenim jelima, sarmi sa mesom ili vegetarijanskoj sarmi.

Prilog od heljde

Stavite heljdu da se kuva 4-5 minuta, pa zatim je operite u cediljki pod mlazom hladne vode i ocedite. Druga varijanta je da se činija sa heljdom prelije vrućom vodom, zatim poklopite i osudu uvijte u veliku krpu, kako bi se dobro obarila. Tako treba da odstoji 24 sata, a sledećeg jutra je možete napraviti za doručak, sličan musliju ili da je iskoristite kao dodatak salati - kako voćnoj, tako i salati sa povrćem.

Koristi od heljde

Heljdu nazivaju i zrnom miliona, ne samo zato što je bogata vitaminima i mineralima, već zato što je pogodna za sve uzraste, veoma je korisna za organizam, a odlična je i za aktivne sportiste, kao i za one koji su na dijeti.

U poređenju sa krompirom i ostalim žitarica, heljda je najsiromašnija ugljenim hidratima, što je čini odličnom namirnicom za dijabetičare, kao i za one koji su skloni gojaznosti i prekomernoj težini. Kaša od heljde se preporučuje kardiovaskularnih oboljenja i oboljenja jetre. Korisne materije heljde pomažu kod visokog holesterola u krvi, a takođe doprinosi eliminaciji jona teških metala. Ona se preporučuje kao namirnica i kod proširenih vena i hemoroida.

Sveža heljda

Hranljive materije koje se nalaze u heljdi smanjuju propustljivost zidova krvnih sudova i osetljivost.

Specijalisti preporučuju redovnu konzumaciju heljde kod stanja reume i artritisa, kod ateroskleroze, hipertonije, hipofunkcije štitne žlezde, za poboljšanje cirkulacije, jačanje imunog sistema i očuvanja dobrog vida.

Nutricionisti su kategorični da kaša od heljde sa mlekom snabdeva telo optimalnim odnosom količina belančevina, masti i ugljenih hidrata. Ovakva tvrdnja dolazi nakon eksperimenta, za vreme kojeg su dobrovoljci jeli 6 meseci kašu od heljde i nekoliko jabuka svakog dana. Na kraju je ustanovljeno da je njihova radna sposobnost povećana fiziološki pokazatelji su bili dota bolji u odnosu na one koji su bili u kntrolnoj grupi.

Kao što smo već pomenuli, heljda može delimično zameniti meso, jer ona sadrži velike količine gvožđa. To sa svoje strane čini heljdu odličnom za konzumaciju i kod stanja anemije. Za povišen nivo hemoglobna u krvi je dovoljno da se konzumiraju samo 2 kašike heljdinog brašna dnevno. Brašno treba da bude svetle boje, od neprerađene i neispečene heljde.

Heljda se koristi i u refleksoterapiji. Često se praktikuje boso hodanje po zrnima heljde, čiji oblik omogućava da se pritiskaju aktivne tačke na stopalima. Ako želite da opustite i izmasirate ruke, stavite mešu dlanovima nekoliko zrna heljde i trljajte ih. Tako ćete tonizirati i opustiti ruke.

Lekovita svojstva imaju čak i cvetovi heljde. Čaj od ovih cvetova pomaže kod iskašljavanja.

Štetnost heljde

Dobro varenje

Jedine neprijatne posledice nakon konzumacije heljde mogu biti alergijske reakcije, ako preterate sa konzumacijom.

Dijeta sa heljdom

Zbog svojih korisnih svojstava, heljda je deo velikog broja dijeta, a zahvaljujući njima se efikasno gube kilogrami, a samim tim se i organizam čisti. Jedna od najrasprostranjenijih je dijeta sa heljdom sa kojom se može izgubiti i do 10 kg nedeljno. Spada u tzv, drastične dijete, ali u večini slučajeva vredi.

Za vreme dijete je potrebno da sedam dana jedete samo potpoljenu heljdu koja je stajala tako cele noći, kako smo već objasnili u delu za kulinarsku upotrebu heljde.

Jedino, koje sebi možete dozvoliti, pored dijete, jeste i 1 l jogurta dnevno sa niskim procentom masti. Po želji, možete ponoviti ovu jednonedeljnu dijetu sa heljdom, ali tek nakon mesec dana. Na kraju dijete je potrebno da se ne prejedate. već da u početku unosite malo kalorija dnevno.

Komentari

Pošalji
3
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti