Skoč /Scotch/ je vrsta alkoholnog pića, tačnije vrsta viskija. Ono što je karakteristično za ovaj viski jeste da se on proizvodi u Škotskoj. U suštini, ako je ovaj viski proizveden na nekom drugom mestu, on i ne može biti klasifikovan kao skoč. Osim što treba da bude destilovan tamo, ovo piće treba da odstoji najmanje 3 godine. Stoprocentni skoč se pravi od fermentisane kaše od žitarica.
Istorija skoča
Ova vrsta viskija ima veoma dugu istoriju, koja datira još od 2. veka pre Hrista. Smatra se da je preteča skoča pivo, koje su Kelti dobijali tokom kuvanja ječma. Tadašnji oblik alkohola, međutim, nije imao dugi rok trajanja, a i pored toga, sadržaj alkohola je bio veoma nizak. Vekovima kasnije su otkrili i destilaciju i uz pomoć nje su napravili mnogo kvalitetnije alkoholno piće. Upravo tako je nastao i škotski viski.
U 9. veku su se irski duhovnici doselili u Škotsku sa namerom da pokrste tamošnje stanovništvo. Oni su sa sobom doneli i prve naprave za destilaciju i stanovništvo su upoznali sa samim procesom destilovanja. Ubrzo zatim su i škotske farme počele da destiluju pivo u svojim kazanima. Ti kazani nisu bili ništa posebno, ali ipak su bili od koristi.
Na kraju, proizvodnja domaćeg alkoholnog pića je postala deo svakodnevice Kelta. Oni vremenom sve više obraćaju pažnju na proces destilacije, pa čak ga i usavršavaju. Tako su otkrili da ako se ječam potopi, on proklija i dobijena smesa ima bolji ukus. Materijal za paljenje vatre su takođe pronašli slučajno. Kasnije je otrkiven drugi važan proces u savremenoj proizvodnji - sušenje materijala.
To se dogodilo sasvim slučajno. Jedan čovek je hteo da sakupi materijal i termički ga obradio. Efekat je bio neverovatan, pa se ubrzo metoda proširila među ostalim proizvođačima. Takođe, materijal za paljenje vatre je otriven sasvim slučajno. Škoti su koristili treset, budući da je kao opcija bio najjeftiniji, a zatim su otkrili da daje veoma prijantu aromu skoču.
Proizvodnja skoča
Da se napravi skoč, treba pripremiti malc (slad). Zrna se stavljaju u vodu da odstoje. Čim proklijaju, sledeća faza proizvodnje podrazumeva isušivanje materijala. Proklijala zrna se isušuju na poseban način u peći, gde već ima vatre od treseta. Ponekad se vatra održava i drugim materijalima. Upravo zahvaljujući tom procesu se oseća specifična i blaga aroma dima, kada pijamo pravi skoč.
Samo sušenje je važno, jer se njime dobija sirovina za pivo, poznata još i koa slad. Tako dobijeni slad se meša sa vodom, kako bi se dobila kaša. Ona takođe treba da se zagreje. Upravo tada se dobija kvasac, a tada je moguća i sama fermentacija. Ovaj proces traje dok se ne dobije alkohol. Kada se ta etapa završi, sve se isipa u veliku posudu, a u većini slučajeva je to bakarni kazan. Kazan počinje da se greje vatrom, a zatim se stiže i do druge destilacije.
Kada se i ta etapa završi, destilovani napitak se stavlja u hrastovu burad i tamo treba da odstoji najmanje tri godine. Zapremina buradi ne sme da bude više od 700 l. Naravno, kod raznih vrsta je i drugačije. Tkođe veoma važno za škotski viski je i da se ne dodaju nikakve arome i boje (osim karamela), kako bi se sačuvao jedinstven ukus i izgled ovog pića.
Vrste skoča
Postoje nekoliko vrsta skoča. Obično se ova vrsta alkohola klasifikuje prema regionu odakle potiče. Skoč koji se proizvede u Hajlendu može imai različiti ukus. Nezavisno od toga, sve vrste viskija sa sladom koje potiču iz ove oblasti imaju jaku aromu. Takođe je veoma cenjen i viski od Loulenda. Ova vrsta ima relativno slabiju aromu, ali ipak je veoma slatka i prijatnog ukusa.
Ne sme se zaboraviti ni viski sa ostrva Ajla. On se razlikuje po svom mirisu dima, koji ipak ima i notu slane morske vode. Ova vrsta viskija ima i miris joda. Druga veoma popularna vrsta skoča je ona koja se pravi u oblasti Spejsajd. Ovo piće ima mek ukus, koji daje dozu prefinjenosti ovom viskiju.
Čuvanje i serviranje skoča
Skoč se čuva na sobnoj temperaturi. Služi se u dobro poznatim čašama za viski, koje otkrivaju sve čari ovog pića. Viski od slada se može poslužiti i za vreme razgovora pre obroka. Zajedno sa njim se služi i čaša sa hladnom vodom. Kada se sipa, puni se samo trećina čaše.
Eksperti savetuju da se piću ne dodaje led, budući da na taj način se ne može osetiti njegov ukus u potpunosti. Kako esperti tvrde, nekoliko kapi hladne vode su sasvim dovoljne. Naravno, ovo treba shvatiti kao savete, a ne kao stroga pravila. Inače, svako bi trebalo da konzumira ovo piće na način koji njemu odgovara. Skoč se pije u malim gutljajima, kako bi osoba koja konzumira viski mogla u potpunosti da uživa u njegovom ukusu i mirisu.
Skoč u kulinarstvu
Osim što se služi čist, skoč se servira i u kombinaciji sa drugim alkoholnim pićima u vidu koktela. On se uspešno meša sa pićima kao što je beli rum, razni likeri, burbon, slatki vermut, amareto i mnoga druga. Može se kombinovati i sa gaziranim pićima i voćnim sokovima. Mala količina skoča se može sipati u čaj ili kafu. Nekoliko kapi skoča može dati i specifičan miris i ukus raznim pecivima.
Koristi od skoča
Ovo piće je izvor kalijuma, kalcijuma i natrijuma, tako da umerena konzumacija može biti veoma korisna za organizam. Koristi od skoča su najpoznatije među Škotima, koji su otkrili da pomaže kod raznih problema. Kod gripa i prehlade on se koristi kao narodni lek, budući da ima zagrevajuće i opuštajuće dejstvo. Obloge od skoča se koriste za povrede.
