Skuša (Scomber scombrus) je jedna od najčešće konzumiranih riba u celom svetu. Kod nas je veoma rasprostranjena i popularna, jer je cena ove ribe veoma pristupačna, a isama riba je veoma ukusna i zdrava, a o tome će biti reči u ovom tekstu.
Skuša je morska riba i pripada rodu košljoriba. Porodicu skuša čini oko 16 vrsta skuša, koje obitavaju u različitim delovima sveta i klimatskim pojaseima. Skuša može dostići dužinu do 50 cm, a težina joj može biti od 1.5 - 1.7 kg, ali to je nešto ređa pojava.
Rekord za najveću upecanu skušu je postignut u Norveškoj. Skuše najviše ima u Atlantskom okeanu i morima koja se ulivaju u ovaj okean - Baltičko, Sredozemno more, itd. Skuša iz Crnog mora je zimi u Mramornom moru, a na obalama Crnog mora se može naći od aprila do juna. Tamo je poznata pod nazivom čiroz, a ponovo se vraća u Crno moreod septembra do januara, znatno uhranjenija i kvalitetnija.
Skuša je vretenasta riba aerodinamičkog oblika. Na našim prostorima postoji obična skuša i druge vrste, koje se međusobno razlikuju po šarama. Kod obične skuše su veoma izražene linije u gornjem delu tela, što nije karakteristično i za njene podvrste.
Meso skuše je čvrsto, suvlje nego kod ostalih vrsta riba i sivkaste boje, a sa strane ima izražene tamne nijanse. Meso ima visok sadržaj masti i ima krakterističnu i jaku aromu morske ribe.
Što se tiče brojnosti ribe, stanje je veoma loše, a to takođe važi i za brojnost skuše. U Crnom moru je ona jedna od najugroženijih vrsta. Na svetskom nivou je skuša jedna od najvažnijih riba, a zajedno sa tunom i haringom spada u najviše konzumirane ribe na svetu.
Kod drevnih naroda u Evrop, koji su živeli na primorju i obalama okeana, skuša je bila glavni izvor hrane. Davno u prošlosti, lovljenje suše pomoću mreže u Sredozemnom i Mramornom moru je bilo veoma uspešno, čak toliko da su neki istoričari skušu nazivali rogom izobilja. Međutim, danas je skuša u Crnom moru vrsta koja polako izumire. Druge vrste skuše su španska skuša, kraljevska i kanadska skuša.
Sastav skuše
Skuša je odličan izvor belančevina i masti, a najviše ih ima u ribi koja se upeca tokom zime. 100 g skuše sadrži oko 13 g masti, što je čini jednom od najmasnijih riba. Porcija od 100 g sadrži oko 18 g proteina, koje organizam usvaja triput brže nego proteine u govedini.
Iako spada u masne ribe, skuša je ipak niskokalorična riba. Prosečna dnevna doza kalorija se može zadovoljiti sa 700 g skuše. Ova popularna riba je odličan izvor omega-3 masnih kiselina, a jedan mali deo masti koje sadrži ima holesterol.
Skuša, takođe, obiluje velikim količinama mineralnih materija - kalijumom, fosforom, fluorom, sumporom, cinkom, hlorom, natrijumom, a takođe uključuje i vitamine B grupe. Ima najveću koncentraciju vitamina B12 i PP.
100 g atlantske skuše ima:
kalorije: 205 kcal, kalorije od masti: 125 kcal, masti: 13.9 g, zasićene masti: 3.3 g, omega-3 masne kiseline: 2.6 g, holesterol: 70 mg, proteini: 18.6 g, natrijum: 90 mg, kalijum:314 mg, gvožđe:1.6 mg.
Odabir i čuvanje skuše
Na tržištu se skuša može naći u svakakvim oblicima - od sveže upecane do zamrznute, očišćene, bez glave, u obliku filea; dimljena, posoljena, konzervirana u biljnim uljima ili paradajz sosu. Kod nas se može naći skuša u konzervi sa sopstvenim sosom, u maslinovom ulju i drugima.
Ako birate svežu ribu, obavezno obratite pažnju na oči, da li su mutne, a ako jesu, nemojte je kupovati. Sveža riba uvek ima bistre oči i prijatan morski miris, nikako ne treba da se oseća na mulj. Kada se skuša upeca, ona može izgubiti sjaj, pa zato treba da tražite ribu koja ima sjajnu i prošaranu kožu.
Kulinarska upotreba skuše
Skuša je veoma često na našoj trpezi, jer se lako sprema i odlično se slaže sa drugim namirnicama. Skuša s može pripremiti na razne načine - može se pržiti, peći na roštilju ili u rerni, dinstati, kuvati na pari. Krupniji primerci su odlični za pečenje na roštilju, dok su nešto sitnije ribe pogodne za pripremanje sa paradajz sosom u rerni ili drugim namirnicama po vašem izboru.
Ukus skuše se odlično kombinuje sa namirnicama koje imaju veću kiselost - sa paradajzom, limunom, samim tim i sa kiselijim i jačim sosevima. Svakakvo citrusno voće odgovara pripremanju skuše.
Izbegavajte da zamrzavate skušu, jer je masna riba. Ipak, ako hoćete da spremite zamrznutu skušu, onda je pre termičke obrade nemojte odmrzavati u potpunosti. Neka odstoji i neka se malo otopi, koliko da joj uklonite glavnu kost. Poluzamrznuta skuša kada se ispeče na roštilju je neverovatno ukusna, meka i sočna.
Jedino što je poželjno da uradite jeste da je posolite, dodate alevu papriku i malo soka od limuna. Dobre alternative skuši su tuna, plava riba, grgeč. Pića koja se odlično slažu uz jela sa skušom su vina Šardone i Sovinjon blan.
Koristi od skuše
Skuša u sebi krije veliki broj korisnih materija, takođe je i veoma korisna za zdravlje čoveka. Prvo, treba napomenuti da je ova riba veoma bogata omega-3 masnim kiselinama, koje su veoma korisne za ljudsko zdravlje. Ove kiseline blagotvorno utiču na kožu, rad srca, mozak, nervni sistem, a takođe su odlična preventiva mnoih bolesti, među kojima je i Alchajmerova bolest.
Kao moćan antioksidans, omega-3 potpomažu zaštitu ćelijskih membrana, pa samim tim neutrališu slobodne radikale, koji mogu probiti zidove čelija i narušiti ćelijsku aktivnost. To, sa svoje strane, dovodi do pojave raznih oboljenja, u koja spadaju i ona onkološke prirode. Kako bismo to izbegli, važno je kakve namirnice konzumiramo.
Redovno konzumiranje pečene skuše se preporučuje osobama koje imaju astmu. Zbog nezasićenih masnih kiselina koje se nalaze u skuši, ona je namirnica koja pozitivno utiče na pravilan rast i razvoj dece. Pored toga, veoma je korisna za trudnice i dojilje. Skuša je važna namirnica i za adolescente, jer može sprečiti disbalans u rastu i razvoju unutrašnjih organa.
Vitamini B grupe potpomažu sintezu DNK i učestvuju u metabolizmu masti. Ako se skuša rednovno nalazi na vašem meniju, to vam može pomoći u regulaciji šećera u krvi. Takođe, skuša potpomaže rad digestivnog trakta i jača nervni sistem. Skuša ima sposobnost da potpomaže stvaranje hemolobina i snabdeva krv kiseonikom.
Korisne masti u skuši su veoma važne za mozak, kožu i kosu. Fosfor u ribi potpomaž izgradnju fermenata, koji predstavljaju pokretače hemijskih reakcija u ćelijama. Takođe, zbog fosfornih kiselina, koje se nalaze u tkivima ljudskog skeleta, skuša je veoma korinsa za decu, kod koje se koštani sistem tek formira, ali i za odrasle, jer se vremenom javljaju problemi lokomotornog sistema.
