Sirak

Sirak

Sirak (Sorghum) je vrsta travnate biljke iz porodice žitarica. Sirak je poznat još kao metla i metlina. Rod uključuje između 60-70 vrsta divljih biljaka kao i niz pripitomljenih vrsta i još više hibrida i sorti.

Sirak je tropska biljka koja potiče iz Afrike, a kasnije je rasprostranjena i u zemle južne Evrope. Često je nazivana "kukuruz otporan na sušu". Sirak ima manju lisnatu masu koja ga čini pogodnim za gajenje u veoma suvim regionima.

Sirak se odlikuje moćnim korenim sistemom koji objašnjava i njegovu otpornost na sušu. Listovi i stabla su pokriveni voštanim omotačem. Stablo ima čvorove i međučvorove, sreću se dva tipa siraka - stabla visine od 2-5 metara i niska stabla do jedan i po metar. Listovi su tanki, manje dužine usnica koje se zatvaraju pri suši i otvaraju ponovo kad biljka uspostavi svoj turgor.

Sirak je jedna od najstarijih biljnih kultura, ali uprkos tome ne postoji samo jedno mišljenje o njegovom poreklu. Prema nekim istraživačima rodna zemlja mu je Indija, prema drugima Ekvatorijalna Afrika, a prema trećima - Kina. Sirak nije novina u našoj zemlji. Sredinom 19 veka skoro istovremeno unešeni su tehnički i šećerni sirak.

Biljka sirak

Gajenje siraka

Dobri prethodnici za gajenje siraka su zimske i prolećne žitarice sa spojenom površinom. Sirak inače isušuje podlogu što ga čini lošim prethodnikom zimskih žitarica. Odmah nakon skupljanja prethodnika treba da se izore podloga na dubinu 20-25 cm.

Obrada podloge pre sejanja počinje prolećnom obradom, a kod oplamanjivanja se kultiviše na dubinu od 12 cm. Pre sejanja siraka vrši se drugo kultivisanje na dubini 6-8 cm. Najbolje je da se područje zaravni, jer su semenke siraka sitne i seju se na maloj dubini.

Sirak reaguje dobro na đubrenje. Najveći efekat je od azotnog đubrenja. Biljka se seje krajem aprila i početkom maja. Treba da se ostavi rastojanje između redov 60-70 cm.

Žetva siraka se vrši pri tehničkoj zrelosti, kada zrna dostignu boju tipičnu za odgovarajući hibrid i vlažnost oko 14-15%. Obično se žetva vrši toko meseca septembra i oktobra. Dugotrajno čuvanje zrna vrši se na vlažnosti od 13%. Obični sirak se skupla u fazi mlečne zrelosti, a šećerni u fazi voštane zrelosti.

Sastav siraka

Hranljive vrednosti siraka su veoma slične onima od kukuruza. Od 1990. godine na ovamo svi hibridi u Evropi su sa 0% sadržaja tanina. Istraživanja pokazuju da sirak sadrži više skroba i proteina i manje masti u poređenju sa kukuruzom.

Vrste siraka

Sirak za zrno - ova vrsta siraka ima veoma visoke produktivne mogućnosti. Savremeni hibridi daju oko 800 kg/dka.

Svetli sirak

Šećerna metla - kod nas je gaje ljubitelji. Sirup od ovakve metle ne može da fermentiše, ali je dobra sirovina za domaći zaslađivač.

Tehnička metla - kod nas se taj sirak široko koristi za pravljenje metli. Površine na kojima se gaje su veoma prostrane.

Sudanka - stočna kultura, koje je kultivisana s ciljem proizvodnje zrna, zelene stočne hrane ili silaže.

Upotreba siraka

Većina vrsta siraka se koriste kao hrana, stočna hrana, biogorivo, u kozmetici i čak za proizvodnju alkoholnih pića. Od nekih vrsta siraka se prave slamnati krovovi i ograde, metle, košnice, četke.

Do pre nekoliko godinau severnim oblastima Kine sirak je bio osnovna zamena za pšenicu pri proizvodnji brašna. U nekim delovima Indije bezkvasni hleb od siraka je i do dan danas osnovna hrana. U Južnoj Africi od siraka se pravi gusta kaša, koristi se i za pravljenje piva, čak se pivo od siraka smatra tradicionalnim napitkom naroda zulu.

Sirak može da se koristi kad zamena garnirungu od pirinča. Za tu svrhu pomešajte 1 šolju oljuštenih zrna sa 2 do 4 šolje vode u veliku šerpu. Pokrijte je i ostavite da se natapa 1 noć. Sledećeg dana skuvajte natopljena zrna.

0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas