Kakao maslac (Oleum theobromatis) čini znatan deo sastava kakaovih zrna. Dobija se nakon presovanja semena kakaoa i već hiljadama godina se smatra za prirodnu čistu mast, koja je veoma korisna za ljudsko zdravlje i lepotu. Danas kakao maslac ima široku primenu u kozmetičkoj industriji, poslastičarstvu, farmaciji, itd.
Ovaj prirodni čvsti biljni maslac sadrži velike količine antioksidanasa, koji ne dozvoljavaju da se pokvari ili užegne i produžavaju mu rok trajanja. Ako se pravilno čuva, kakao maslac može trajati od 2 do 5 godina. Predstavlja apsolutno čistu namiricu, bez ikakvih hemijskih ili bilo kojih drugih dodataka, stoga nije ni potrebno da se ponovo prečišćava.
Kakao maslac se smatra jednim od najstabilnijih maslaca. Ima nežnu i glatku konzistenciju i još prijatniju aromu kakaoa, koja je mnogima omiljena. Boja mu je svetlobraon i lako se mogu mrviti i krupniji komadi.
Iako je kakao maslac nešto manje poznat nego kakao prah, to nikako ne znači da je ovaj maslac manje koristan proizvod niti da je njegova upotreba smanjena. Maslac od semena kakaoa je deo mnogih proizvoda za sunčanje, balzama i mleka za telo, sapuna i krema. U farmaciji se kakao maslac koristi za pravljenje svećica (supozitorija).
Unutar svakog ploda drva kakaoa (Theobroma cacao) se nalazi između 16 i 60 semena kakaoa. Kakao je zimzeleno drvo iz porodice slezova (Malvaceae). Poreklom je iz ekvadorskih šuma Centralne i Južne Amerike, a zatim se širi do Afrike i Azije. Samo drvo kakaoa može dostići visinu 8 - 10 m i kada cveta, njegovi cvetovi su bledoroze boje. Kakaovac, kako se zove drvo kakaoa, plodove daje nakon četvrte godine, pa sve do 80 godina starosti.
Sami plodovi kakaoa su eliptičnog oblika i krupni, pa mogu dostići težinu do 500 g, dok im dužina može biti oko 30 cm. Omotač im može biti žute, narandžaste i crvene boje. Sama zrna kakaoa podsećaju na zrna pasulja, pa se neretko mogu naći i sa nazivom kakaov pasulj. Kao što smo već spomenuli, seme kakaoa ima visok procenat masti (oko 50%), koje je u suštini sam kakao maslac.
Upotreba kakao maslaca je prisutna već 3000 godina. Kakao je odgajila prva civilizacija u Južnoj Americi - olmeki, koje su kasnije nasledili Maje i Asteci. Oni su vekovima imali tradiciju gajenja plantaža kakaoa i pravljenja čokolade. Indijanska plemena su obožavala da piju kakao sa čilijem.
Često su dodavali kukuruz, so i samlevene plodove biljke urucum (Bixa Orellana). Seme kakaoa su mleli sa raznim dodacima, kako bi dobili gustu penu na površini. Za njih je drvo kakaoa bilo sveta biljka, značajan deo religioznih ceremonija i obreda, kod porodičnih i svadbenih veselja. Takođe, kakao su koristili i kao novac.
Najskupljom i navrednijom sortom kakaoa se smatra Criollo, koja od davnina raste u Južnoj Americi. Od ove sorte se pravi najviše 10% čokolade u svetu. Nakon presovanja semena kakaoa se dobija kakao maslac, koji je glavni sastojak u pravljenju proizvoda od čokolade, a najviše bele čokolade.
Sastav kakao maslaca
Kakao zrna sadrže oko 50% masti, koja u stvari predstavlja kakao maslac, od kojeg je 7% skroba, 5% vode, 4% celuloze, 2% teobromina, 20% proteina i 6% minerala. Do sada je u zrnima kakaoa otkriveno oko 300 materija. Najveće bogatstvo kakao zrna jeste mnoštvo masnih kiselina - stearinska kiselina 34%, oleinska kiselina 34%, palmitinska kiselina 26%, linolenska kiselina 2%, ostale zasićene masne kiseline 4%.
Kakao maslac ima koncentrisan sadržaj zasićenih masti - oko 2/3, koje su pritom korisne i ne utiču negativno na masti koje se nalaze u krvi i sam nivo holesterola. Stearinska kiselina je zasićena masna kiselina, koja pozitivno utiče na smanjenje triglicerida i naslaga u krvnim sudovima, pa ne može biti uzrok kardiovaskularnih oboljenja.
Kakao maslac je bogat flavonoidima (moćnim antioksidansima), a takođe ima i visok sadržaj vitamina E i polifenola (koji su, takođe, antioksidanti u kakao maslacu). Smatra se da kakao sadrži mnogo više antioksidanata u odnosu na crni čaj, zeleni čaj, pa čak i vino.
100 g kakao maslaca ima: oko 500 kalorija, proteina 18-22 g, masti 25-30 g, ugljenih hidrata 40 g, minerala 6.5 g, kalcijum 100-120 mg, magnezijum 400-500 mg, kalijum 1500 mg, fosfor 650 mg, cink 3.5 mg, gvožđe 10-12 mg, takođe i bakra, selena, oksalne kiseline 470 mg, teobromina 2300 mg, vitamine B grupe (vitamin B1 0.13 mg, vitamin B2.0, 40 mg, vitamin B3 i 2.70 mg, vitamin B6 0.14 mg, vitamin B9 0.038 mg). Ista količina kakaoa sadrži 68 mg kofeina.
Kulinarska upotreba
Pored toga što ima široku upotrebu u pravljenju proizvoda o čokolade u poslastičarstvu, kakao maslac se često dodaje domaćim napicima i desertima, pa u tim slučajevima možete biti sigurni da neće negativno uticati na vaše zdravlje.
Kakao maslac se koristi za pravljenje napitaka sa mlekom, dodaje se sladoledu, kafi, medu, orašastim plodovima i sušenom voću. Važan uslov kod termičke obrade kakao maslaca je da se ne zagreva više od 35 - 40 stepeni, jer se tako čuvaju njegove korisne materije.
Koristi od kakao maslaca
Iako je do pre nekoliko godina čokolada bila glavni neprijatelj tankom struku i vitkoj liniji, ovakve tvrdnje su odavno opovrgnute. Štaviše, situaija je suprotna - tvrdi se da kakao maslac pomaže u normalizovanju telesne težine, a samim tim i da ne goji. Naravno, to je moguće ako se konzumiraju norlamne količine prirodne čokolade do 40 g dnevno.
Važno je napomenuti da proizvodi od kakaoa štite zube od štetnog uticaja šećera, pa to automatski otklanja sve optužbe da kakao kvari zube. Prema pravilu, najviše kakao maslaca ima u prirodnim, tamnim i crnim čokoladma, koje se, svakako, više preporučuju.
Takođe, kakao i kakao maslac se smatraju korisnim za rad srca. To je zahvaljujući flavonoidima, antioksidantima, pa stoga konzumacija proizvoda od kakaoa smanjuje rizik od moždanog udara i infarkta čitavih 39%, čak i kad je u pitanju minimalna dnevna konzumacija. Čokolada koja sadrži najmanje 75% kakaoa je veoma korisna u očuvanju elastičnih i zdravih arterija, kao i za dobar rad kardiovaskularnog sistema.
Još su Asteci smatrali da su kakao i čokolada jak afrodizijak, što se na neki način smatra i do današnjeg dana. Razlika je u tome što danas postoje naučni dokazi za to. Kakao i kakao maslac deluju kao afrodizijak zbog teobromina i kofeina kojii sadrže. Pored svega, proizvodi od kakaoa stimulišu rad mozga, podstičući proizvodnju endorfina - hormona sreće. To se dešava zahvaljujući fenitilaminim, koji stimulišu aktivnost nervnih ćelija i podstiču rad mozga.
Najveća prednost kakao maslaca je ta što je on veoma koristan za kožu, tj. za njeno zdravlje i zaštitu. Ako kožu mažete kakao maslacem pre izlaganja suncu, dobićete zdrav i ujednačen ten. Nije sasvim slučajno što se kakao maslac toliko koristi u kozmetici. Dokazano je da on hidrira i regeneriše kožu, čineći je glatkom i mekom. Ima obnavljajuće dejstvo, jer nadoknađuje nedostatak vitamina i minerala u koži, dajući joj elastičnost.
Mnoge dame koriste kakao maslac za poljašnju upotrebu, jer je on veoma efikasan lečenju strija i ožiljaka. Zato se on preporučuje trudnicama, koje svoju kožu mogu tretirati kakao maslacem, kako bi je zaštitile od neprijatnih posledica prirodnog rastezanja kože tokom trudnoće i gojenja.
Ako telo rednovno mažete kakao maslacem, imaćete glatku kožu, bez bora, koja će, takođe, biti zaštićena od alergija i upalnih procesa, dobro hidratirana i sa ravnomernom pigmentacijom. Kakao maslac ima antioksidantno dejstvo i neutrališe slobodne radikale.
