Rakija od kruške

Rakija

Rakija je alkoholno piće koje je najrasprostranjenije na teritoriji Balkana. Rakija je tradicionalno piće Srbije, ali isto tako i Bugarske, Makedonije, Hrvatske i Crne Gore. U Rumuniji je rakija poznata po nazivom cuika, u Bugarskoj isto kao i kod nas, a u Turskoj je raki.

Rakija nakon proizvodnje nema neku karakterističnu boju, ali nakon što neko vreme odstoji u buretu, ona vremnom može promenti boju. Pojedini ljubitelji alkokola porede ukus ovog naiconalnog pića sa ukusom japanskom pića - sake, dok drugi smatraju da je rakija veoma slična meksičkoj rakiji.

Proizvodnja rakije

Ovaj alkoholni eliksir se dobija kada se fermentisano voće podvrgne destilaciji (kuvanju). U procesu proizvodnje se dobija tzv. prvenac, koji se ne konzumira. Domaće rakije mogu biti različitih gradi, a obično variraju od 40 - 50 stepeni. Ako se dobijea alkoholna tečnost još jednom prokuva, dobija se rakija, koja je proizvođačima poznata kao prepečenica.

Ona ima više gradi, pa se za konzumaciju česo razređuje sa vodom. Pojedine vrste ove vrste alkohola dostižu i do 90 gradi, a nekada i više. Dobijena rakija je prijatnog mirisa i bez gorčine. Ako ste ipak osetili gorak ukus, onda se takva rakija najverovatnije dobila od džibre, koja je stajala duže vreme.

Istorija rakije

Poreklo rakije je dosta sporno pitanje. Postoji nekoliko verzija kako se rakija pojavila na našim prostorima. Jedna pretpostavka glasi da je otac rakije Francuz, koji je početkom 14. veka odlučio da destiluje vino, a umesto toga je dobio ljuti napitak od grožđa. Prema nekom verovanju, njegovo otrkiće je ubrzo postalo popularno kod lokalnih vitezova, pa se tako ovo piće proširilo sve do naših prostora.

Rakija

Neki istoričari smatraju da se rakija pojavila na našim prostorima nakon najezde Turaka, a teći su ubeđeni da su rakiju izumeli Bugari i da je ona prenesena iz njihove stare prastojbine. Naravno, ne postoje tačni dokazi za sve to, ali je, svakako, poznat jedan sofijski krčmar koji je u prvoj polovini 18. veka u nasledstvo ostavio više od 200 kg rakije.

Vrste rakije

Postoji nekoliko glavnih vrsta rakije, a neke od njih imaju i specifične nazive. Na primer, ovo alkoholno piće kada se napravi od šljive, ono je poznato kao šljivovica. U pojedinim delovima sveta je poznato i kao šljokavica. Neki proizvođači tvrde da se ta reč koristi za nekvalitetnu rakiju, tj. ona koja je niskog kvaliteta, ili u narodu poznata i kao brlja.

Rakija koja se pravi od grožđa je poznata kao lozovača, a ljubitelji ove rakije je takođe nazivaju i komovicom.

Ako je ovo piće napravljeno od džibre grožđa, ono se u naziva komadara. Takođe, postoji i rakija od smokve, trešnjevača, orahovača, višnjevača, kajsijevača, dunjevača, itd. Rakija se može napraviti čak i od ruže. Pojedini proizvođači dodaju i bilje, pa se tako dobija i biljna rakija. Postoji i lovačka rakija, koja je karakteristična po dodatim ljutim paprikama. Poznata je i voćna rakija od anisa. Ona se dobija kada se ispeče voćna rakija, pa se zatim dodaje seme anisa i komorač.

Služenje rakije

Rakija je jedno od omiljenih pića kod nas. Omiljeno mesto zauzima jer se može piti tokom cele godine, a pritom i ne zahteva neko posebno meze, pa se lako kombinuje sa raznim namirnicama. Tradicionalno se rakija služi pre glavnog jela, a obično je dobro ohlađena.

Zajedno sa rakijom se služi i čaša vode. Pojedinci vole da umesto vode bude i čaša bezalkoholnog pića. Može se sipati u stakleni bokal ili flašu. Odavno je prihvaćeno da se rakija služi u staklenim čašicama. Čaše za rakiju mogu biti različitog oblika i debljine stakla. Neke od njih mogu imati konusni oblik, druge mogu imati postolje, a teće mogu biti bez njega. Obično u čašama za rakiju može stati između 30 i 50 ml rakije.

Šopska salata sa rakijom

Pomenuli smo da rakija nije zahtevna kada je meze u pitanju. Međutim, ipak treba obratiti pažnju namirnicama koje su odlična dopuna ovom piću. Rakija sa šopskom salatom je klasična kombinacija. Ova kombinacija je mnoge strance još više privukla našim prostorima, pa im se mnogi stalno vraćaju. Druge salate, koje čine rakiju još pitkijom, su salata sa pasuljem, mlečna salata i kupus salata sa šargarepom. Ako više volite voće, onda je za vas odlično meze od trešanja i jagoda. U nekim delovima Balkana preferiraju da rakiju posluže uz škembe i pihtije.

Kuvana rakija

Iako je rakija veoma prijatna kada se posluži hladna, mnogi je više vole kuvanu rakiju, a naročito tokom zime. Rakija se greje tako što se stavi džezva na ringlu, zasladi se šećerom ili medom, tako da na 200 g ide jedna kašika zaslađivača. Neki dodaju i koru limuna ili karanfilić. Tečnost se promeša i pre nego što proključa, sklanja se sa vatre. Zatim se servira u čašama sa debelim staklom, koje mogu izdržati visoku temperaturu rakije.

Rakija u kulinarstvu

Rakija se, takođe, koristi i u kulinarstvu. Jedna - dve kašike rakije mogu dati prijatnu aromu nekim slatkišima kao što su to torte, kolači, džemovi. Mala količina rakije se može dodati i tokom spremanja jela sa svinjetinom, piletinom ili jagnjetinom. Rakija se koristi i za pravljenje koktela i likera, a ljubitelji alkohola imaju običaj da rakiju dodaju čaju tokom hladnih meseci.

Koristi od rakije

Nezavisno od toga št postoje razna mišljenja o uticaju rakije na organizam, veliki deo veruje da je ona korisna, a sa tim verovanjem su se složili i naučnici. Smatra se da kvalitetna rakija pomaže u lečenju hroničnog gastritisa, zubobolje, artrtisa, kijavice, uklještenja, reumatizma, diskopatije, neplodnosti, sinusitisa, bolova u grlu. Kako naučnici tvrde, razumne količine rakije pomažu u snižavanju nivoa lošeg holesterola i normalizovanju krvnog pritiska. Rakija blagotvorno deluje onda kada se sa njom ne preteruje, pa specijalisti savetuju da se ne konzumira više od 50 - 100 g rakije dnevno.

Narodna medicina sa rakijom

U narodnoj medicini postoji veliki broj recepata sa rakijom uz pomoć kojih se leče razne bolesti. Narodni lekari preporučuju upotrebu rakije kod bolova u krstima. Za ovaj lek se pravi ekstrakt od rena. Uzme se 30-40 listova i sitno se iseckaju. Zatim se potope u 500 g jake domaće rakije i tako treba da odstoje nekih desetak dana. Dobijenom smesom mažite bolna mesta.

0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas

Povezani recepti