Ostrige (Ostreidae) spadaju u prefinjene namirnice, koje se konzumiraju iz zadovoljstva, a ne samo zbog osećaja gladi. Ukus im je prešao u mit, ali sa punim pravom. Još drevni rimski imperatori su plaćali zlatom u njihovoj težini, samo da bi im se na trpezi našle ostrige. Mali i ukusni morski plodovi nepravilnog oblika pripadaju porodici školjki i žive u morima i okeanima. U poslednje vreme je njihova populacija dovedena u pitanje, jer ih ima sve manje, što bi ostavilo trajne posledice na život okeana i mora.
Ostrige se smatraju najefikasnijim i najkorisnijim morskim životinjama sa ekološke tačke gledišta. Ostrige se hane planktonima, a izbacuju azot u vidu otpada, koji se vremenom razlaže i kao mehur dospeva u atmosferu. Njihova važnost za vodeni ekosistem je analogna važnosti korala kod stvaranja koralnh grebena u tropskim pojasevima.
Meso ostriga je ukusno. Ostrige obično obitavaju u dosta peskovitim vodama i stalno uzimaju i izbacuju pesak.
O njihovoj čistoći se brinu i biseri, koji nastaju u unutrašnjosti školjke, kada u nju uđe parazit. Ona tada počinje da proizvodi sekret, koji sintetiše kalcijum karbonat iz minerala, koji su rastvoreni u vodi. Vremenom i godinama se oko parazita stvara materija koju nazivamo - biser. Nažalost, to je veoma retka pojava. Jedna jedina ostriga može da izbaci do milion larvi, i to više od jednom godišnje. Zanimljivo je da ostrige mogu da menjaju pol od muškog u ženski i obratno.
Još od davnina su ostrige omiljene svima onima koji vole da ugađaju sebi, a pritom se nalaze na prvom mestu kao jedan od najpopularnijih afrodizijaka u celom svetu. Smatra se da konzumacija sirovih ostriga povećava seksualni apetit i budi erotičnost. Neki smatraju da su ostrige proglašene afrodizijakom samo zbog svog oblika, koji podseća na žennski polni organ. Ovo mišljenje je opstalo još od naših predaka.
Istorija ostriga
Priča se da je Afrodita redovno konzumirala ostrige, a mnogo kasnije je i Kazanova jeo male afrodizijake kada je hteo da osvoji neku damu.
Ostrige su Keltima bile sveti morski dar, gde je Kazan ponovnog rođenja bio prekriven biserima. Legenda kaže da se boginja mora, Morgana, pojavila obučena u Mesec i tako su je nazvali biserom mora. Verovalo se da su biseri nastali od mesečeve svetosti i vode i da se zato nose samo noću.
U istoriji se beleži da su ostrige bile simbol mira i mudrosti. Takođe se verovalo da su ostrige odraz pažljivo negovane osobe, koja se izolovala od mase i okoline. Ako sanjate ostrige, sanovnik će vam reći da je njihova pojava u snu ima seksualnu konotaciju. Kao simbol ženske vagine, kada muškarac jede ostrige, one povećavaju njegovu želju da se pokaže kao dobar ljubavnik.
Sastav ostriga
Kao i sve školjke, ostrige su bogate vitaminima, mineralima i omega-3 masnim kiselinama, koje su veoma korine za srce i mozak. Ostrige bez problema mogu biti deo balansirane i zdrave ishrane, jer su niskokalorične, u sebi imaju zasićene masti, a i odličan su izvor proteina, gvožđa, cinka, bakra i vitamina B6 i B12.
Da u osrtige afrodizijak, postoje i naučni dokazi - one sadrže dopamin, koji je neurotransmiter, koj potpomaže upravljanje moždanih aktivnosti i utiče na seksualnu želju kod žena i muškaraca. Takođe, ostrige sadrže velike količine cinka, a ovaj mirkoelement kontroliše nivo progesterona, ili drugim rečima - pozitivno utiče na libido. Dokazano je da nedostatak cinka kod mušakarac može bti uzrok impotencije.
Vrste ostriga
Postoji 5 vrsta jestivih ostriga, a svih 5 su poreklom iz meke ostriga - Česapik zaliva.
- Ostrea edulis (Evropska ostriga) - ona ima ovalni oblik i najprivlačniji izgled od svih ostriga. U velikim količinama se prodaje i konzumira u Francuskoj i Engleskoj. Nemaju postojan ukus, jer same ostrige imaju specifičan ukus, tzv. teroar. Različiti ukus zavisi od mesta odakle dolaze ostrige, zatim od hrane, temperature, saliniteta vode u kojoj su živele.
- Ostrea luridaсе ( poznata je kao Olimpija) - može se naći samo na zapadnim obalama Amerike. Mala je, slatkog ukusa, ne oseća se na more, već više na travu i zemlju.
- Crassostrea sikaema (Ostrige Kumamoto) - imaju mali i udubljeni oklop. Poreklom je iz Japana, a donesena je na zapadnu obalu SAD sa japanske prefekture Kumamoto. Njen ukus podseća na ukus dinje ili krastavca.
- Crassostrea gigas - poreklom je iz Tihog okeana, a danas se one mogu naći svuda, a takođe je možete naći i u prefinjenim francuskim restoranima. Podseća na portugalske ostrige.
- Crassostrea angulata (Portugalska ostriga) - prema jednoj legendi, porugalski brod je naišao na buru i potražio je zaklon u Jugozapadnoj Francuskoj. Kada je bura prošla, kapetan, pošto mu se roba pokvarila, odlučio je da baci ostrige u more i one su tu našle novo mesto za život.
- Crassostrea virgiica - američka ostriga, koja se u vlikim količinama može naći na obali SAD. Njen oblik podseća na poklopac, a može biti veoma mala, koja je veoma slana, i velika i slatka.
Odabir i čuvanje ostriga
Uvek birajte sveže ostrige, a voa u kojoj se nalazio oklop, treba da bude providna i da ima karakterističan miris mora. Ako se ostrige veoma lko otvaraju, to znači da su pokvarene i da nisu dobre za konzumaciju. Obično se ostrige skupljaju kada su najboljeg oblika i kada im je meso najviše čvrsto.
pPoleće je vreme kada je ostrigama potreban period oporavka od zime, dok ne dostignu idealnu "težinu" i komercijalnu vrednost. Period razmnožavanja im je leto, pa tada im se može promeniti ukus i konzistencija. Za konzumaciju su najbolje kada ne mrdaju u oklopu. Važno je znati da ostrige, za razliku od drugih plodova mora, ne gube ukus ako se razmnožavaju veštačkim putem.
Kulinarska upotreba ostriga
Mit je da je bezopasno da se jedu sirove ostrige, pa ako se udave u ljutom sosu, koji ubija sve, a da ako jedete već mrtve ostrige, nije obavezno da da ćete se razboleti i otrovati, jer one ne postu toskične nakon smrti. Najukusnije su sirove, u oklopu prelivene soko od limuna, sa malo sirćeta, kapima tabasko sosa ili hladnom votkom. Ništa manje nisu ukusne i kada se spreme u sopstvenom ososu, pržene u testu, pečene ili kao deo čorb eili salate.
Obično se ostrige služe sa otvorenim oklopima na velikom hladnom tanjiru, najčešće sa kriškama limuna, hlebom i maslacem. preporučljivo je da ne gutate odmah sadržaj ostrige, već da sačekate određeno vreme, kako bi njihova aroma mogla da aktivira čula ukusa. Ovaj delikates se odlično slaže uz belo vino ili šampanjac.
Kako da otvorimo i spremimo ostrige
Preporučljivo je da kada otvarate ostrige da koristite poseban nož za ostrige, koji ima jako i debelo sečivo, koje je napravljeno psoebno za ovaj delikates. Pre toga je potrebno da očistite ostrige sa četkom i pod mlazom vode.
Uzmite ostrigu u ruku, ali prethodno stavite krpu, kako se ne bi povredili. Zarijte nož u elastičan deo na dnu u sredini i zavrtite nož, kako bi gornji deo pukao. Treba polako da pomerite nož po unutrašnjosti gornjeg dela i d se odlepi meso. Uklonite gornji omotač i nožem pođite ispod mesa ostrige, kako biste je odvojili od donjeg dela.
Sledeći koak je da spremite ostrige po vašoj želji. Možete ih samo preliti sokom od limuna i pojesti ukusno meso sa okloa. Naš savet je da ovaj delikates žvaćete dugo, a ne da ga odmah stvite u grlo - na taj način ćete moći d više uživate u njihovom neverovatnom ukusu.
Koristi od ostriga
Morska hrana je nezamenjivi deo naše ishrane. Osim što je proslavljena kao afrodizijak, ostriga je važna za celokupno zdravlje, kao i naše raspoloženje. Cink učestvuje u raznim enzimskim reakcijama više od bilo kod drugog minerala. Cink je neophodan i za održavanje odbrambenih snaga našeg organizma. Omega-3 masne kiseline su deo membrane moždanih ćelija i utiču na brzinu prenošenja informacije od neurona do neurona. Osobe koje redovno konzumiraju osrtge i morske plodove mogu biti mirni kada je reč o stabilnom nervnom sistemu i jasnoći misli.
Štetnost ostriga
Trovanje ostrigma i morskim plodovima je moguće čak i kada konzumirate sveže ostrige. Činjenica je da su bakterije iz morske vode različite i mogu se uništiti samo putem kuvanja.
