Lupina (Vučika)

Lupina

Lupina (Lupinus sp.) je velika porodica biljaka, koja obuhvata više od 300 vrsta višegodišnjih biljaka, od kojih je većina divlje.

Lupina pripada porodici bobova, a rodna zemlja roda verovatno je sredozemlje. Kultiviše se u Evropi, Africi, SAD i Australiji dok se poslednja javlja kao vodeći svetski proizvođač ove biljke.

Lupina se koristila više od 4000 godina kao stočna hrana, ali i kao zeleno đubrivo jer ima sposobnost da poboljša tlo na kome reste. Od 19. veka na ovamo lupina se koristi kao dekorativna biljka i kao hrana za ljude.

Lupina dostiže visinu do 2 metra, a listovi su karakteristično sivi. Cvetovi joj liče na one kod graška i obojeni su ljubičasto, žuto, ružičasto, belo i narandžasto. Plod biljke je mahina koja ima nekoliko semenki. Te semenke su slične pasulju i veoma su bogate mastima i proteinima.

Biljka lupina

Sastav lupine

U semenkama lupine sadrži se velika količina alkaloida među kojima lupanin, anagirin, spartein. U biljci ima između 32-38% belančevina i velika količina aminokiselina.

Gajenje lupine

Lupina može da se razmnožava putem semena i deljenjem stabla, ali drugi način je nesigurniji. Najbolje je da se koristi semenke za razmnožavanje lupine.

Semenje lupine može da se zaseje u proleće, ali jesenje sejanje daje bolje rezultate. Za tu svrhu treba da se izabere dan u kome je temperatura vazduha veća od 15 stepeni.

Semenje se seje na rastojanju 30 cm jedno od drugog. Bira se senovito ili polu senovito mesto, koje je zaštićeno od vetra. Smenje lupine ima tvrdi omotač i niče dosta sporo, zato je potrebno strpljenje.

Lupina na traži specijalnu dohranu, ali treba da se čuva od korova i gljivica po korenju koje mogu da izazovu truljenje. Lupina voli umerene temperature i peščano tlo.

Sarmice od vinovog lista sa lupinom

Da bi se sačuvala dekorativnost biljke i da se produži njen život treba da se podrezuje, da bi se razvijali njegovi bočni koreni. Biljke koje su starije od 4 godine se menjaju, jer im se cvetanje znatno smanjuje.

Kuvanje lupine

Na prvom mestu treba da se zna da se zrna lupine kuvaju nekoliko puta i voda se menje dok gorčine ne nestane. U nekim delovima zemlje lupinu nazivaju pasulj-sočivo, jer može da se kuva i kao jedno i kao drugo.

Brašno od lupine je dobar emulgator. Iz tog razloga ona slobodno može da zemeni jaje u pripremi kolača i soseva.

Koristi od lupine

Nakon mnogo godina proučavanja plava lupina se pretvara u važan izvor belančevina u prehrambenoj industriji i čak može da zameni soju sa dela tržišta, tvrde nemački eksperti. Tvrdi se da sa ovom biljkom mogu da se zamene životinjske masnoće kao što su mleko, meso, jaja, maslac.

Zrna lupine

Bela lupina takođe ima visoka hranljiva svojstva. Prema nekim istraživanjima semenke bele lupine su takođe korisne u prevenciji kardio-vaskularnih oboljenja.

Ekstrakt semenki bele lupine, u kombinaciji sa suncokretovim uljem, stimuliše sintezu kolagena. Dovoljna količina kolagena u telu je najvažniji preduslov za postojanje elastične, mlade i glatke kože.

Upotreba krema koje sadrže belu lupinu pomaže za zatezanje kontura lica i vidljivo podmlađuje kožu.

Štete od lupine

Lupina može da izazove znake trovanja koji se izražavaju kroz vrtoglavicu i nekoordinisane pokrete. To je zbog visoke količine alkaloida koji mogu da izazovu trovanje kod životinja koje pasu travu i kod ljudi. Kod sitnijih životinja koje pasu travu, kao što su koze i ovce može da se dogodi i smrt.

Kod ljudi trovanje može da se dogoti pri konzumaciji semenki lupine koje nisu termički obrađene prema uputstvu - kuvanje semenki nekoliko puta menjajući vodu dok se ne otkloni gorčina.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas