Crni kavijar je jedna od najskupljih namirnica na svetu, zbog čega nije slučajno nazvana hrana careva. Ova vrsta kavijara je simbol luksuza i izobilja i često je upoređivana sa crnim dijamantima. Crni kvijar se dobija samo do porodice riba jesetri. Jesetra kao riba nema posebne kvalitete ukusa, ali jaja, dobijena od nje su jednaka ceni zlata.
Postoje 24 vrste jesetri, 5 od njih žive u Kaspijskom moru ali samo 4 proizvode jestivi kavijar. Najpoznatija od te 4 vrste jesetre je beluga. Interesantna činjenica je da ikra čini 25% od težine beluge.
Ženske beluge dostižu polnu zrelost u 25. godini života, ali ne izbacuju ikru svake godine. U zatočeništvu beluga može da dostigne polnu zrelost za oko 7 godina ali samo u prisustvu visokoproteinske hrane i pri odgovarajućoj temperaturi vode.
Ikra od beluge se razlikuje od ostalih vrsta po svojoj boji i veličini, a ukus joj je izuzetno mek i delikatan. Poznavaoci izvrsne hrane je opisuju kao jedinstvenu, sa ukusom koji podseća na orašasto voće. Od svih vrsta kavijar od beluge je najveće veličine, gde su zrna oko 5-6 mm. Za poređenje kavijar drugih riba dostiže do 1.3 mm.
Cena crnog kavijara zaista nije za svačiji džep. Kavijar od veštački gajenih riba košta oko 1500 evra za kilogram, dok cena kavijara od slobodne beluge premašuje 2000 evra.
Istorija crnog kavijara
Ako mislite da se crni kavijar konzumira od skoro bićete iznenađeni. Najranija svedočanstva o konzumaciji kavijara su još iz 13. veka. Povezuju se sa unukom Džingis kana - Batu kanom.
Pet vekova kasnije dešava se veoma interesantan događaj. Luj 15. bacio je u lice Petru Velikom neprijatna riblja jaja, kojima je ruski car pokušao da ugosti Luja u znak dobre volje. Francuski kralj nije ni sumnjao da će to biti jedna od najskupljih namirnica u svetu, koju će manjina imati šansu da proba. Danas je crni kavijar izvrsan delikates za kraljevske pripadnike.
Istina je, da u prošlosti crni kavijar nije ocenjivan pravilno i jedan od razloga je u činjenici da ljudi jednostavno nisu znali kako da ga čuvaju. U regionu Kaspijskog mora (gde se dobijao) klima je veoma topla i kavijar se kvario mnogo brzo, čineći masovna teška trovanja. To je razlog čak da ga smatraju za prokletu hranu. S godinama ipak počinju da se uče detalji njegovog čuvanja. Da bi rok trajanja bio produžen jaja ribe se mnogo sole i nakon toga se prebacuju u drvenu burad.
Rusi i persijanci su prvi koji su popularizovali crni kavijar u svetu. Tokom 16. veka je bio konzumiran čak u Americi, ali nije se smatrao izvrsnom hranom, već više niskokvalitetnom hranom za siromašnije.
Do sredine osamdesetih godina prošlog veka SSSR je na prvom mestu po industrijskom ribolovu jesetre. U regiji Kaspijskog mora lovljeno je po 28 hiljada tona jesete, od kojih se dobijalo oko 2500 ttona crnog kavijara. To je i oko 90% celog tržišta kavijara u svetu, što čini Sovjetski savez punim monopolistom na izvoz neprocenjivog kavijara. Nakon raspada saveza ipak se nešto menja.
Još tokom pedesetih godina prošlog veka popuacija jesetre je počela da se smanjuje, a nezakonit ribolov je drugi razlog za iščezavanje ove ribe. To nalaže promene na tržištu i razvitak vodenih farmi. Uzgoj jesetre u veštačkim uslovima ipak nije baš toliko lak kao što je kod lososa.
Danas su najveći proizvođači crnog kavijara Kina, Saudijska Arabija, pri čemu se kavijar proizvodi u veštačkoj sredini. Interesantno je da je Iran prvak po dostavljanju divljeg kavijara iz dva razloga. Prvi je, što tamo nema zabrane lova jesetre, a drugi je što iranci ne konzumiraju ovaj delikates. Činjenica koja se objašnjava Kuranom, gde se zabranjuje muslimanima da konzumiraju ribu bez krljušti.
Crni kavijar u kulinarstvu
Crni kavijar se servira u manjim tanjirićima koji su postavljeni u posudu sa ledom i ukrašeni kriškom limuna. Može da se konzumira sa kašičicom bez ikakvih dodataka. Veoma često se servira na dvopeku, hlebu, može i u palačinki.
Druga varijanta je da se namaže malo maslaca preko hleba, da se stavi crni kavijar, posipa se sokom do limuna i spreman je za konzumaciju. Kavijar ne treba da se maže na hleb jer će tako da napuknu zrnca i ispustiće svoju neprocenjivu tečnost koja je i najveće zadovoljstvo za nepce.
Postoje i najrazličitiji ekstravagantni načini za serviranje kavijara - sa sirevima, ananasom, suvim grožđem ili čak parčićima povrća. Dobro je da se napomene da se kavijar nikad ne proba srebrnom kašikom jer će srebro da uništi fini ukus.
Kvalitet crnog kavijara može lako da se raspozna - pri otvaranju konzerve na površini su riblja jaja zalepljena jedno za drugo, formirajući tanak sloj leda. Tačno tako treba da izgleda visoko kvalitetan crni kavijar.
Koristi od crnog kavijara
Crni kavijar je izvrsna i veoma korisna hrana, koja je puna materijama hranljivim za telo. Sastavljen je od 25% belančevina, 50% vode i oko 17% masti. Bogat je sadržajem fosfora, vitamina A, E, C i D, aminokiselina, lizina i dr.
Smatra se da kavijar pozitivno utiče na funkcije mozga, poboljšava imunitet i smanjuje rizik od razvitka kardio-vaskularnih bolesti. Vitamini u kavijaru usporavaju procese starenja u telu.
Kavijar je izuzetno pikantna hrana, dok se u 100 g sadrži oko 280 kalorija. Iz tog razloga ljudi koji drže dijete treba da ograniče njegovu konzumaciju.
Ulepšavanje sa kavijarom
Crni kavijar nije samo izvrsna i korsna hrana za zdravlje, već i izuzetan saveznik u borni sa starenjem kože. Kako u kulinarstvu, tako i u kozmetici proizvodi s crnim kavijarom uopšte nisu jeftini, ali rezultat je neverovatan.
Pri upotrebi sredstava u čijem sastavu ima i crnog kavijara, koža biva snabdevena nizom hranljivih materija. U kozmetici procentni sadržaj ovog kavijara je između 0, 5 i 5%, dok se taj široki interval objašnjava činjenicom da u kremama i maskama ima više kavijara, nego u tonicima na primer.
Ekstrakt od crnog kavijara aktivira proces proizvodnje sopstvenog elastina i kolagena, što predupređuje pojavu bora, čini kožu glatkom i daje joj sjajan izgled.
