Šardone

Šardone

Šardone (Chardonnay) je bela vinska sorta grožđa, koja vodi poreklo iz regiona Burgundija i Šampanj, Francuska, gde se gaji od drevnih vremena. Šardone je car belih sorti, a njegova popularnost je izuzetno velika. Upravo je šardone najuspešnija sorta grožđa u svetu, i jedno je od najomiljenijih vina širokom auditorijumu.

Reputacija šardonea se zasniva pre svega na klasičnim regionima distribucije u Francuskoj. U Burgundiji šardone je osnovna sorta. Svetska klasa ima vina od Kot Šalonez kao i ona do Šabli. Oblast Šampanj je drugi centar za gajenje šardonea. Upravo tamo se nalaze zasadi tri vrste odobrene za proizvodnju francuskog šampanjca - šardone, pino monie i pino noar.

Osim u Francuskoj, šardone je rasprostranjen u mnogo država sveta. USorta šardone ima nekoliko varijacija - neke mutacije imaju muskusan ton i nazivaju se Šardone musk, a zrna grožđa ružičaste boje su Šardone roze.

Šardone je relativno rana sorta - zri krajem avgusta. Ima srednje večiki rast, daje srednji prinos. Njemu pogoduju dublje, bogate krečnjačke površine u podnožju bregova. U hladnijim regionima takođe daje odlične rezultate.

Grozd šardonea je mali - 95 g, cilindrično-konusan, redak do srednje gust i kompaktan. Zrna su mu sitna i sferična, žuto zelena sa prijatnom zlatastom nijansom ka sunčanoj strani. Imaju voštano lepilo i sitne braonkaste tačkice. Meso grožđa je sočno, harmoničnog ukusa. Kožica je žilava i tanka.

Sadržaj šećera u grožđanom soku je 18 - 22, 9 g/100ml, a kiselina 11, 6 - 8, 2 g/l. Šardone treba da se bere pre nego što kiseline krenu da opadaju - to je trenutak malo pre nego što grožđe razvije svoj pravi karakter. Pravljenje vina od šardonea iziskuje savremenu tehniku za kontrolisanje temperature u podrumu. Intersantna je činjenica da je šardone već toliko popularan da se gaji u klimatskim zonama koje se ni u kom slučaju ne smatraju pogodnim - Indija, Engleska i Urugvaj.

Sorta Šardone

Istorija Šardonea

Šardone se gajio još u drevna vremena na tlu Mesopotamije - današnji Liban. Mnogo kasnije, teko početkom 9. veka, šardone je prenesen u Francusku, na zemljište Burgundije gde su monasi počeli da ga gaje i u stavri odatle je krenuo na put ka svojoj svetskoj slavi. Genetski testovi pokazuju da je šardone hibridna sorta, čiji su pra roditelji Pino Noar i Goua Blan, dok je druga potpuno iščezla sorta.

Tokom šezdesetih godina prošlog veka 20 proizvođača vina iz Australije i Kalifornije biraju baš šardone kao novu sortu, kojom će biti zasađene ogromne površine zemlje. Izbor tadašnjih proizvođača vina ne može sasvim da se odredi kao slučajan - burgundska vina, napravljena od 100% šardonea su bila jedna od najpriznatijih vina tog vremena. I do dan danas burgundska bela vina su merilo za izuzetan kvalitet.

Sledi dvadesetak godina, u kojima sve ostale zemlje proizvođaači vina posmatraju sa velikim interesovanjem ono što se dešava u Kaliforniji i Australiji - neočekivan i totalan uspeh šardonea. Zbog tog zaista nečuvenog uspeha odmah počinje sveprisutno zasađivanje vinograda sa šardoneom i to u celom svetu. Brzina zasađivanja može da se odredi kao masovna histerija, koja je nastala među proizvođačima vina. Mnogo vrste čak bivaju iskorenjene i bačene, samo zato da bi ustupili mesto novoj sorti koja preuzima ukus publike - šardone.

Osim zbog neverovatnog kvaliteta ukusa, šardone dobija toliko veliku popularnost među proizvođačima vina zbog toga što nije zahtevan za vrstu zemljišta i klimatske uslove, dobre optornosti na većinu bolesti i dobrih nivoa kiselosti.

Danas se šardone pretvorio u sinonom belog vina u Severnoj Americi i primljeno je izuzetno dobro i u ostalim delovima kontinenta. Tokom 1990. godine premašio je rizling i pretvorio se u najrasprostranjeniju sortu u državama Teksas, Oregon i Vašington.

Karakteristike Šardonea

Vina od šardonea mogu da se pohvale punoćom, dovoljnim sadržajem alkohola i ukusom koji dugo ostaje.

Šardone se karakteriše neverovatnim voćnim aromama, koje često podsećaju na aromatično žuto voće (ananas, papaja, kruška i dinja), kada je vino proizvedeno od dobro uzrelog grožđa. Često je šardone gust i relativno visokog procenta alkohola, što mu dozvoljava da leži u novim hrastovim buradima.

Najbolji šardonei iz Kalifornije i Australije su upravo takvu i lako pridobiju srca ljudi pomoću neverovatnih aroma kokosa i slatke vanile, zahvaljujući baš tim novim buradima. U principu ukus vina se ralikuje u zavisnosti od porekla i načina proizvodnje.

Belo vino šardone

Šardone je izuzetno popularno vino najviše zbog svojih jedinstvenih masnih nijansi, kao i zbog cele korpice voća, koje se oseća u ukusu - dinja, jabuka, dunja, limun, grejpfrut, smokva. Burgundski šardonei takođe mogu da se pohvale sa mnogo aroma i voćnih ukusa, s tim što preovlađuju jabuka, kruška i limun, kombinovani sa izuzetnim mineralnim prisustvom. Jačim šardoneima se pripisuje ukus maslaca ili orašastih plodova.

Serviranje šardonea

Šardone se veoma uspešno kombinuje sa svežim povrćem i različitim letnjim jelima. On je odlično društvo masnoj ribi i morskim plodovima. Aromatično belo vino ide dobro sa salatama od morskih plodova, kao i sa složenim salatama koje imaju mnogo sastojaka. Ostrige i šardone su jedna izvrsna kombinacija koj je pogodna za najspecijalnije prilike.

Šardone je izuzetno pogodan za kombinovanje sa različitim vrstama testenina, najviše špagete i lazanje, koje su spremljene sa gustim sosom od pavlake. Krkha pileća i teleća mesa, meki sirevi kao bri i kamamber su odlična dopuna nevrerovatnom šardoneu.

Budući da je šardone izvrsno vino, veoma dobro se kombinuje sa lakim i sofisticiranim predjelima. Može da bude servirano sa desertom, pre svega sa voćem i lakim kolačem sa voćnim kremom.

Temperatura je jedan od najvažnijih faktora pri konzumaciji vina, dok za šardone ona treba da bude od 9 do 11 stepeni.

Komentari

Pošalji
0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas