Kaberne Fran

Kaberne fran

Kaberne fran (Cabernet Franc) predstavlja crnu sortu grožđa koje se koristi u proizvonji vina. Posebno je popularan u Francuskoj, ali se sreće još u Kalifroniji (SAD), Australiji, Italiju, Južnoafričkoj republici, Čilu, Novom Zelandu i Švajcarskoj. Sorta je poznata još po nazivima Carmenet (karmene), Bouchet (buše), Bouchy (buši) i dr.

Listovi Kaberne frana su zeleni, srednje veliki, trodelni ili petodelni, relativno grubi, sa donje strane pokriveni mahovinom. Grozdovi mogu da budu različite veličine. Oni su cilindričnog oblika i nisu naročito čvrsti. Zrna su popričično sitna, zaobljena. Obojena su tamno plavo. Mesnati deo je sočan, pokriven debelom i čvrstom kožicom, po kojoj je obilno voštano lepilo.

Plodovi Kabrene frana se koriste za proizvodnju stonih, pojačanih, dezertnih vina. Od njih se spremaju i sokovi. Koriste se i pri pravljenju kupažnih grožđanih eliksira. U zoni Bordo, u Francuskoj često se kombinuje sa Kaberne sovinjonom i Merloom, dok količina Kaberne frana obično ne preovlađuje.

Prema vinogradarima, Kaberne fran je vrsta koja spada u loze koje se gaje relativno lako. Ona se pojavljuje dve nedelje pre Kabrene sovinjona i iz tog razloga je ugrožena od niskih temperatura tokom prolećnih meseci. Kod ove vrste može da se pojavi teškoća sa oplođivanjem, ako su temperature niske i vlažnost visoka za vreme cvetanja. Pretnja za sortu je još i sivo truljenje i buđ na koju je osteljiv.

Istorija kaberne frana

Koreni ove vrste grožđa se traže u jugozapadnim predelima Francuske. Pretpostavlja se da se pojavila tamo oko 17. veka. Rodna povezanost Kaberne frana i Kaberne sovinjona je negirana od strane naučnika dugo vremena. Ipak nakon sprovedene DNK analize postaje jasno da Kaberne sovinjon potiče od ukrštavanja Kaberne frana i sovinjon blana. Osim toga specijalisti su mišljenja da se njihovo ukrštavanje dogodilo bez prisustva ljudske ruke.

grožđe Kaberne fran

Do današnjeg dana sorta je široko rasprostranjena. Samo u rodnoj zemlji ona zauzima čal 37500 hetara. U regiji Bordo površina zasada je skoro 14000 hektara. U suštini skoro iste tolike površine su i zasadi Kaberne sovinjona. Druga francuska oblast u kojo je ova vrsta grožđa izuzetno popularna je srednji tok Loare. Loze sa Kaberne franom su poznate i u O-Pei.

Kabrene fran je široko rasprostranjena sorta i u Italiji. Interesantno je, da je tamo ova sorta tek od skoro počela da se razdvaja od Kaberne sovinjona. Gaji se u Južnom Tirolu, Trentinu, Venciji i dr. U SAD se gaje masivi Kaberne frana. Ova delatnost se ostvaruje na teritoriji Kalifornije, gde je prisutno oko 1000 hektara. Ista površina ove vrste zasađena je i u Australiji.

Karakteristike Kaberne frana

Već je jasno da su vina napravljena od Kaberne frana stona, ojačana i dezertna. Imaju crvenkastu boju. Obojenost kod ove vrste je slabija nego kod Kaberne sovinjona. Kod prve vrste takođe je i manja količina tanina. Vina od Kaberne frana su meka i pitka. A miris im je jednostavno zadivljujući. U njemu se sadrže note sitnog šumskog voća, među kojima su kupine, ribizle, maline, borovnice. Kod neki vrsta oseća se i aroma biljki.

Kad je u pitanju starenje vina, ono se čudesno odražava na njihov miris. Grožđani eliksir dobija nekakvu nijansu koja podeseća na aromatične začine i mošus. Neki od proizvođača dobijaju vina koja se odlikuju nezaboravnim ukusom i mirisom na jagode i banane. Negde se dobijaju vina koja imaju aromu čokolade, zelenih paprika, sirovog krompira i dr. Aroma zelene paprike se dobija kad plodovi nisu dobro sazreli.

Serviranje Kaberne frana

Vino od Kaberne frana se servira blago ohlađeno. Temperatura treba da mu je oko 16 stepeni, ako je vino teže. Ako je lakše, temperatura treba da je malo niža. Možete da servirate vino u klasičnim čašama za crno vino. Taj tip čaše nema toliko harmoničnu strukturu koliko druge. Ona je raširena u donjem delu, ali u zoni ka nožici se oštro sužava. Sužen je još i gornji deo. Ova struktura dozvoljava da se osete svi upečatljivi kvaliteti crvenih vina.

Pačji ražnjići

Pri kombinovanju Kaberne frana imate bogar izbor jela. Možete da preferirate pečenu džigericu, spremljenu na različite načine. Obavezno treba da probate Dinstanu džigericu s paradajzom, Svinjsku džigericu u omotu i Svinjsku džigericu na seoski način. Ako se zaustavite na specijalitetima od jagnjećeg mesa takođe ćete ostati prrijatno iznenađeni.

Možete da kobinujete piće sa Arapskim kebapom, Mariniranim jagnjećim kotletima, a takođe i sa Jagnjećim butom sa bademima. Specijaliteti od telećeg mesa takođe nisu za potcenjivanje. U slučaju da ste među ljubiteljima pilećeg mesa, možete da se zaustavite na jelima od pačijeg ili guščijeg mesa kao što je Pačeći magre, Pačetina u đuvečari i Patka u rerni. Ako ipak više volite da kombinujete grožđani eliksir sa mlečnim proizvodima onda možete da izaberete neku vrstu sira. Najbolje se držite zrelijih sireva.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas