Šećerna trska (Saccharum) predstavlja rod višegodišnjih travastih i biljaka iz porodice žitarica, čiji su najistaknutiji predstavnici pšenica, kukuruz i pirinač. Osnovni proizvod šećerne trske je saharoza koja se nakuplja u međučvorovima.
Šećerna trska ima najveću žetvu u svetu. Izbrojano je da je u 2010. godini kultivisano 23 miliona hektara šećerne trske, u više od 90 država sa prinosom od 1, 6 milijardi tona.
Brazil je najveći proizvođač šećerne trske, za kojom idu Indija, Kina, Tajland, Pakistan i Meksiko.
Strukovi šećerne trske visine 30-50 cm se sade u brazde. Približno nakon 4 meseca oni puštaju bočno korenje i formiraju nekoliko stabala. Od jednog struka može da nikne od 5 do 20 stabala koji dostižu visinu do 5 metara i debljinu do 6 cm.
Kako svaka tropska biljka, tako i šećerna trska traži temperaturune veću od 18 stepeni i češće kiše. Nakon što biljka sazri donji listovi se suše i opadaju.
Niski deo stabla, koji je pokriven tankim voštanim slojem postaje gladak i go. Ova višegodišnja biljka daje odličnu letinu tokom prvih pet do osam godina, ali nakon toga sadržaj šećera u njoj se smanjuje i treba da se ponovo zasadi.
Vegetativni ciklus šećerne trske je godinu dana. Tek devet mesecu nakon što je biljka zasejana stablo je već dobro uzrelo, a sadržaj šećera je maksimalan. Na Karibima skupljanje letine se vrši između januara u jula meseca. Jednom isečena šećerna trska ne treba da se skladišti više od jednog dana, jer tropska žega i prisustvo mikroorganizama značajno smanjuju sadržaj šećera.
Istorija šećerne trske
Šećerna trska je jedna od najstarije kultivisanih biljaka. Za njen dom se smatra Nova Gvineja. Odatle se ona prenosi na Filipine, u Indiju, Kinu i Persiju. Ima podataka da je tokom 600. godine pne. na tim mestima otkriven metod za prečišćavanje njenog sirovog, koncentrisanog soka od neželjenih primesa. S dolaskom islama tokom 7 veka šećerna trska počinje da se prostire po Bliskom Istoku, Španiji i Severnoj Africi
U 12. veku krstaši je raznose po celoj severnoj i centralnoj Evropi. Tokom 1493. godine Kirstofer Kolumbo prenosi biljku na Antile. Za to vreme šećer je već jedna od najtraženije robe. Samo nekoliko godina kasnije za potrebe veoma brzo razvijajućih plantaža na karibima, prodati su i prvi robovi. Veoma brzo šećer po vrednosti menja i samo zlato.
Šećerna trska se razmnožava putem sečenja stabala. Tokom godina to vodi do postepenog slabljenja genotipa iako se tokom 19. veka pojavljuju nove plantaže na celoj zemljinoj kugli. Početkom 20. veka počinju da se kultivišu nove sorte koje su već kompatibilne sa prirodnim uslovima u regionima gde su plantaže. Danas se već razvijaju klonovi koji su kompatibilni sa specifičnim uslovima svakog pojedinačnog ostrva. Novi hibridi su mnogo boljih prinosa, bogatiji šećerom i otporniji na bolesti.
Sastav šećerne trske
Šećerna trska je izuzetno bogata šećerima, ružinim i eteričnim uljem. Kao sirovina za dobijanje šećera koriste se stabla bez listova u kojima se sadržaj šećera koleba u veoma širokom rasponu - od 6 do 22%.
Primena šećerne trske
U prošlosti šećerna trska se pre svega gajila kao sirovina za proizvodnju šećera, ali sada već nije osnovni proizvod za dobijanje šećera. Rum je jedan od najpoznatijih proizvoda od šećerne trske. Nežni delovi stabla biljke se seku i melju u melasu, koja se kuva i nakon toga se ostavlja da fermentiše. Nakon fermentacije smesa se destiliše. Dobijeni rum može da bude beo, taman ili zlatan.
Tamna melasa koja se dobija preradom šećerne trske jedan je od najcenjenijih zaslađivača. Može potpuno da zameni šećer. Razređena s vodom melasa je hranljiv i za varenje koristan napitak.
Šećerna trska je proizvod od koga se proizvodi biogorivo. Najveći dostavaljač biogoriva od šećerne trske je Brazil. U zemlji svaki sedmi automobil se kreće pomoću etanola.
Druga interesantna primena šećerne trske je za proizvodnju papira. Ona je verovatno drugi najrasprostranjeniji izvor za dobijanje netradicionalnih vlakana.
Šećerna trska se koristi za proizvodnju nameštaja, koji su izuzetno lagani. Taj nameštaj je omiljen od strane mnogo ljudi jer ima karakterističnu strukturu i boju, koja podseća na večno proleće u svakoj bašti ili domu.
Šećerna trska se koristi kao hrana za životinje, primenjuje se u kozmetici, parfimerijama, aroma terapiji i ulazi u sastav homeopatskih proizvoda.
