Meso Bivola

Meso bivola

Meso bivola (bivolje meso) se dobija od krupnih sisara - bivola. Ovoj porodici sisara pripada veliki broj vrsta, a neke od njih su i izumrle. Kao i goveda, bivoli pripadaju porodici Artiodactyla. Ove životinje su prepoznatljive po svojim krupnim i jakim telima, koja su prekrivena tamnom dlakom. Na glavi bivola se nalaze dva roga, koji mogu biti u obliku venca. Zahvaljujući njima se bivoli mogu štititi od neprijatelja. Mužjaci su nešto krupniji od ženki. Ova vrsta krupnih sisara se može sresti na prostorima Južne Azije, Afrike, Kine, Balkana, Egipta, Italije, itd. Bivoli se, takođe, gaje i u Bugarskoj.

Istorija mesa bivola

Smatra se da je bivola pripitomio čovek pre tri hiljade godina. Zbog svoje snage se bivoli uglavnom koriste za vuču plugova i tereta. U međuvremenu počinje da se koristi i bivolje meso i bivolje mleko. Takođe, vremenom ljudi otkrivaju i sve blagodeti bivolje kože.

Pojedini predstavnici ove vrste su previše agresivni i nije ih moguće pripitomiti. Nažalost, u prirodni se danas veoma retko mogu sresti bivoli koji slobodno žive u prirodi. Zato se predstavnici vrste Bubalus najviše gaje zbog bivoljeg mesa.

Na našim prostorima gajenje bivola počinje još u dalekom sedmom veku i tome svedoči Sulejmanovski natpis, koji je urezan na mrmornoj ploči. U njemu se govori o mirnovnom sporazumu između Omurtaga i Vizantije početkom 9. veka. U pomenutom sporazumu Omurtag traži po dva bivola za oslobođenje zarobljenika. Odtle možemo zaključiti da su se bivoli smatrali veoma bitnim još tada.

Sledeći dokaz o odgajanju bivola na našim prostorima potiče iz vremena cara Kalojana. Za vreme turskog ropstva su ove životinje bile nezamenljivi deo svakodnevnog života seljaka. Oni su najviše služili za prenos tereta i vuču. Tada se najveći boj bivola mogao sresti duž reke Dunav i u Trakiji.

Bivolje meso

Gajenje bivola najviše se razvija tokom 18 i 19. veka. I tada se ova životinja gaji pre svega zbog mesa, a takođe i kao sredstvo za putovanja. Mleko ovog krupnog sisara se takođe koristilo za zadovoljavanje osnovnih potreba stanovništva za hranom.

Sastav mesa bivola

Meso bivola ima veoma bogat sadržaj, pa zato i njegovo konzumiranje donosi dosta koristi za zdravlje čoveka. Ono je dobar izvor zasićenih, polinezasićenih i mononezasićenih masti. U njegov sastav ulaze i belančevine i voda. Meso bivola sadrži natrijum, kalijum, selen, cink, gvožđe, itd. Takođe, ono sadrži i vitamin B1, vitamin B2, vitamin B3, vitamin B5, vitamin B12 i vitamin C.

Odabir i čuvanje mesa bivola

Pri odabiru bivoljeg mesa treba imati u vidu starost životinje, budući da to najviše utiče na ukus mesa, kao i kvalitet kulinarske obrade. Meso koje je dobro za konzumaciju ima crvenu boju. Ono treba da bude elastično i da nema neki poseban ili neprijatan miris.

Ako ste u mogućnosti, meso kupujte direktno od proizvođača, jer tako ćete biti sigurni u kvalitet. Naravno, ako kupujete na ovaj način, potrebno je da odvojite i više novca. Kada kupite meso, a ne možete da ga odmah spremite, nemojte ga ostavljati na sobnoj temperaturi. Najbolje je da ga čuvate u zamrzivaču ili u komori frižidera, kako bi sačuvalo svoju svežinu.

Spremanje mesa bivola

Meso bivola je odlično za termčku obradu. Ono se može pržiti u tiganju, peći na roštilju ili u rerni. Od njega se mogu praviti razne ukusne šnicle, kao i poznati stek. Koristi se za bolji ukus supa i čorbi. Pojedini kulinari ga dodaju i špagetama. Može se kombinovati sa raznim vrstama lisnatog povrća, gde spadaju i zelje, kupus, spanać i kopriva.

Odlično se slaže sa prokeljom, cveklom, šargarepom, paradajzom, belim lukom i crnim lukom, tikvicama, patlidžanom, paprikama, boranijom, pasuljem i graškom. Jela sa mesom bivola se odlično dopunjuju začinima kao što je biber, čubar, piment, nana, peršun, kurkuma, origano, bosiljak, žalfija, itd.

Koristi se za pravljenje mlevenog mesa, od kog se dobijaju odlični ćevapi, pljeskavice i ćufte. Od ovog mesa se proizvode i kobasice, salame, čajne kobasice, pršute i ostale mesne prerađevine.

Meso od bivola

Koristi od mesa bivola

Još oda davnina su poznate sve blagodeti bivoljeg mleka po zdravlje čoveka. Tokom poslednjih godina se nešto više posvećuje pažnja mesu ovih krupnih sisara. Specijalisti tvrde da je ovo meso znatno zdravije za naš organizam u poređenju sa govedinom.

Pokazalo se da meso bivola sadrži 40% manje holesterola od goveđeg mesa. Takođe, meso bivola je bolji izvor proteina i sadrži velike koliline mineralnih materija. Meso bivola se više preferira i zbog bogatog sadržaja omega-3 masnih kiselina.

Ispitivanje koje su nedavno sproveli specijalisti sa univerziteta u Milanu je otkrilo još jedan zanimljiv podatak. Kako italijanski dijetolozi tvrde, meso bivola treba najviše da konzumiraju dame, jer je ono veoma bogato gvožđem, a za vreme menustrualnog ciklusa žene dosta gube ovaj važan element. Ovo meso, takođe, pomaže u održavanju vitke figure.

Komentari

Pošalji
3
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti