Planika /Arbutus unedo/, ili maginja, jagodnjak, jagoda drvo je zimzeleni žbun, koji vremenom dobija oblik drveta.
Može dostići visinu od 4 do 6 m. Planika cveta i daje plodove od oktobra do marta. Cvetovi i plodovi ovog drveta se pojavljuju istovremeno - krajem jeseni.
Listovi planike su tamni i sjajni. Jarkonarandžasti plodovi mogu biti veličine od 2 do 3 cm i prava su atrakcija jer liče na jagode, pa odatle i jednog od naziva za ovo drvo.
Pre nego što sazru, plodovi ovog drveta su zelene boje, da bi nakon sazrevanja dobili crvenu boju. Ispod spoljašnjeg omotača se nalazi mesnati deo koji je pun semenki.
Planika je drvo koje se lako odgaja, a uspeva na zemljištu koje je bogato hranljivim materijama, ali dobro uspeva i na glinenom zemljištu. Planika se najčešće može naći u južnom delu Švajcarske, Irskoj, Krimu, Maloj Aziji, Mediteranu.
Na prostorima Balkana se može naći u planinskim predelima i daje prirodi neponovljivost. Najbolje raste na jakom suncu.
Zanimljiva vrsta planike jeste crvena planika ili kineska planika. Ona je najvše rasprostranjena u KIni, ali se može sresti i u Japanu, Tajvanu, Koreji i Filipinima. Plodovi ove vrste su uglavnom crveni, ali mogu biti ljubičasti i beli. Omotač im je tvrd, a unutrašnjost plodova veoma slatka.
Gajenje planike
Na našim prostorima još uvek ne postoje ustanovljena tradicija u odgajanju planike, ali sve više ljudi gaji ovu vrstu drveta. Planika spada u drveće koje je veoma otporno na hladnoću, pa saim tim može izdržati na temperaturi do - 16 stepeni.
Mlado drveće ne može izdržati niske temperature, pa je zato potrebno da se prvih nekoliko zma planika odgaja u plasteniku. Najbolji način da se ovo drvo razmnožava jeste putem semena. Seme se krajem zime poseje po površini zemljišta u plasteniku.
Zemljište treba da bude stalno vlažno, ne bi trebalo da bude nikako suvo. Seme obično proklija sredinom ili krajem proleća.
Presađivanje planike u posebne saksije je moguće kada se utvrdi da je planika dovoljno velika da raste u hladovini i svetlosti plastenika, a za to se čeka prva zima, koja je ujedno i najraniji period. Minimalno se orezuje, koliko da joj se održava krošnja.
Sastav planike
Plodovi planike sadrže oko 20% šećera, a svi delovi biljke sadrže etil galat i tanine, koji se naladi do 45% u kori.
Planika u kulinarstvu
Plodovi planike su crvene boje i jestivi su. Prelepa crvena boja krasi plodove planike kada sazru i izdaleka se čini kao da je drvo ukrašeno jagodama. Iako plodovi planike podsećaju na jagode, njihov ukus se znatno razlikuje od pomenutog voća. Ovi plodovi imaju prijatnu i delikatnu aromu.
Mogu se konzervirati ili se mogu koristiti za pravljenje džema. Nije preporučljivo da se plodovi planike konzumiraju sirovi, jer u tom slučaju nemaju nimalo prijatan ukus.
Plodovi kineske planike se jedu i dok su sveži, jer im je unutrašnjost, sama po sebi, slatka. Takođe, mogu se sušiti i koristiti za pravljenje slatka ili džema.
Koristi od planike
Osim što se može gajiti kao ukrasna biljka koja daje divne plodve, koji se koriste u prehrambenoj industriji, planika je veoma korisna za ljudski organizam. Ima dobra antibakterijska svojstva, koja su jaka zahvaljujući etil galatu. Antibakterijske osobine su najviše izražene kada su u pitanju mikobakterije.
Blagotvorno deluje i kod kašlja i upale grla, a takođe se koristi i u lečenju dizenterije i dijareje, kod bolesti koje se tiču sistema za izlučivanje, kao što su to cistitis i uretritis. Listovi i korenje planike imaju jako diuretsko dejstvo.
