Senzo /Cinsault/ je desertna sorta grožđa, koja se koristi u proizvodnji vina. Ako hoćemo da istražimo poreklo ovog grožđa, onda bi trebalo da se vratimo u samu Francusku. Osim u Francuskoj, ovo grožđe se gaji u Rusiji i drugim zemljama, a takođe ie poznato i na našim prostorima.
Senzo se može lako prepoznati, jer poseduje odlične karakteristike. Ima listove srednje veličine, okrugle, zelene boje. Sastoje se iz 5 delova i prekriveni su jedva primetnim dlačicama. Prekriveni su mrežastim i naboranim žilicama. Krajevi listova su sitni, trouglasti. Drška je glatka, relativno duga, svetlozelene boje. Kod ove sorte je karakteristično da njeni listovi tokom jeseni menjaju boju i postaju crvenkasti.
Cvet kod Senza je dvopolan. Grozd je srednje veličine, obično ima cilindričan ili konusni oblik. Proređen je, blago zbijen. Ima dršku srednje dužine, koja je u osnovi drvena. Zrna kod ove sorte su krupna, imaju jajasti oblik, a prekriveni su lepljivom smesom. Boja im je plavo - crvena.
Mesnati deo je vodnjikav, blago hrskav, slatkog, uravnoteženog ukusa. Nakon konzumacije ostavlja specifičan ukus. Mesnati deo je prekriven tankom i elastičnom kožicom. Od plodova ove loze se dobija crno vino. Grožđe je takođe dobro i za direktnu konzumaciju. Ako vinova loza Sezno raste na odgovarajućem zemljištu, grožđe, kao i vino, nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Senzo se ubraja u sorte, koje sazrevaju sredinom sezone. Kod ove sorte berba počinje tokom prve polovine septembra. Ovo grožđe najbolje uspeva na brodvitim mestima, gde je zemljište rstresito, sveže i toplo. Za ovo grožđe je karakterističan brz rast, dobre i bogate berbe.
Sezno je omiljeni među proizvođačima vina, jer nije podložan isušivanju. Takođe, na njega ne utiču ni hladnoće. Međutim, njegova slaba tačka jeste sklonost ka truljenju, od kojeg se ova vinova loza teško može spasiti. Takođe, za ovog rožđe opasnost može biti i jesenja kiša, pa tada ne samo da može istruleti, već postoji opasnost i od pepelnice. Za ovo grožđe se mogu koristiti druge sorte kao podloga.
Istorija Senza
Kao što smo već rekli, zemlja porekla Senza je Franuska. Pretpostavlja se da je Senzo drevna sorta, čije korene treba potražiti u južnim delovima Francuske. Međutim, nije isključeno da su sortu preneli i trgovci iz istočnog dela Sredozemlja. Jedno je ipak sigurno - Senzo se brzo rasprostranjuje i na drugim mestima. Ovogoržđe se gaji u Alžiru, gde dobro uspeva zbog njegove sposobnosti da odoleva sušama.
Ova loza je uspela da stigne čak do Australije, gde ona ima naziv i Black Prince i Oeillade. Takođe, Senzo je rasprostranjen još i u Italiji, SAD, Maroku, Južnoj Africi. U nekim zemljama se meša i sa drugim sortama i koristi se u proizvodnji kupažnih vina. Senzo se može naći i na našim prostorima, mada još uvek ga ima u manjim količinama.
Karakteristike Senza
Vina, koja se dobijaju od Senza, imaju crvenu boju. Ponekad mogu imati roze ili narandžaste nijanse. Ako je vino kvalitetno, ono ima prijatan miris, a sama tekstura vina je bukvalno pravo uživanje za nepce. Ovo vino tako slatko miriše, a to se oseća i pri ispijanju. Mogu se osetiti voćne arome, koje uglavnom podsećaju na sitno voće, kao što su to jagode, maline ili trešnje.
Takođe, nikako nije isključeno da se mogu osetiti i note kakaa. Ovaj tip vina nije preterano bogat taninima, ali njegova konzumacija predstavlja pravo uživanje, posebno ako se konzumira uz odgovarajuću hranu. Kada pijete ovo vino, prvo što ćete osetiti jeste njegova nežna aroma. Nežan, osvežavajući i sladak Senzo će vas odmah osvojiti, već nakon prvog gutljaja.
Serviranje Senza
Pre serviranja, Senzo treba da se ohladi. Poželjno je da njegova temperatura bude između 15 i 17 stepeni. Ovo vino treba da se sipa u odgovarajuće čaše. Naš predlog su klasične čaše za crno vino. One su izrađene od stakla i imaju pravo tanko postolje. Zamremina ovih čaša nije velika, ali ipak je dovoljna da istakne sve poztivne strane ovog vina.
Klasična čaša za crno vino ima delikatan oblik, blagih oblina. U donjem delu se širi, a u predelu postolja, kao i u predelu grla, se sužavaju. Zahvaljujući ovakvim čašama se istovremeno mogu osetiti tanini i kiselkast ukus vina. One su pogodne za sva crna vina.
Senzo se može kombinovati sa različitim namirnicama. Društvo mogu da mu prave jela od živinskog mesa, gde spadaju Ćuretina sa pinjolama, Ražnjići sa ćuretinom i đumbirom, Pile u zelenom sosu od badema, Buše sa piletinom i pečurkama i Pačetina Magre. Naravno, možete konzumirati i ukusna jela sa nešto jačim vrstama mesa. Uz ovo vino idu mnoga jela kao što su Teleća šnicla sa pohovanim kolutićima luka i Terijaki sosom, Teleći ražnjići sa sosom od kikirikija, Pečena govedina.
U slučaju da spadate u ljubitelje jela bez mesa, onda ovo vino možete kombinovati sa raznim vrstama sireva. Za to mogu poslužiti Rokfor, Grogonzola i Stilton. Takođe, sveže salate su dobar izbor. Neka to bude Salata sa patlidžanima i pavlakom, Salata od krompira i sušenim paprikama ili Šarena grčka salata, a vi ćete sa sigurnošću uživati u čarobnoj kombinaciji jela i vina.
