Gazirano vino

Gazirano vino

Gazirano vino je vrsta penušavog vina, kojem je na veštački način dodat ugljendioksid. Upravo zbog ugljendioksida postoje mali i mnogobrojni mehurići i zbog njih je ovo vino dobilo ovakav naziv, tj. gazirano vino.

Gazirano vino kao vrsta penušavog vina veoma podseća na šampanjac i prirodno penušavo vino, ali se od njih razlikuje po tehnologiji proizvodnje.

Šampanjac je vrsta penušavog vina, koje je proizvedeno na teritoriji francuske oblasti - Šampan. Prirodna penušava vina su ona kod kojih je prirodni proces sekundarne fermentacije proizveo ugljendioksid, pa su zbog toga postala gazirana.

Kod gaziranih vina je proces isti, ali umesto da se to desi prirodnim putem u roku od nekoliko sedmica, on je izazvan dodavanjem šećera ili kvasca, čija je posledica gazirano vino.

Proizvodnja gaziranog vina

Grožđe, koje je namenjeno za gazirano vino, treba da se bere dosta ranije od onog koje će se koristiti za proizvodnju običnog vina. To je zato što je grožđe kada se ubere ranije dosta kiselije.

Penušavo vino

Za proizvodnju gaziranog vina nije poželjno da ono bude slatko. Zato se za proizvodnju ovog vina koriste posebne vrste - Blan de blan ili Šardone, gde je količina tanina i drugih fenola mala.

Branje grožđa ove vrste treba obavezno da se obavi rukama, a ne mehanički, kako se plodovi ne bi oštetili. Nakon toga se grožđe presuje i odvaja se kožica, pa se ono ostavlja da se fermentiše.

Prva fermentacija kod gaziranog vina se dešava prirodno. Glavni momenat kod ove fermentacije jeste tzv. malolaktična fermentacija - posledica razmene mlečno-kiselih bakterija.

Nakon toga se izaziva sekundarna fermentacija pomoću nekih od najrasprostranjenijih metoda za te svrhe.

Najpoznatija i najtradicionalnija metoda za izazivanje sekundarne fermentacije jeste dodavanje šećera i kvasca u vino. Dve namirnice koje stvaraju ugljendioksid u alkoholu i čine ga gazirani.

Drugi način je da se od vina odvoji mali deo i da se pomeša sa sirupom od šećera. Ta mešavina reguliše nivo slatkoće i kada se doda većoj količini vina, onda ga to čini gaziranim.

Treća metoda je poznata i kao Charmat, pa je kod nje sekundarna fermentacija treba da se izazove u posudama od nerđajućeg čelika, tako što se vinu dodaje svež kvasac i šećer.

Nakon što se sprovede sekundarna fermentacija, gazirano vino se hladi i onda se flašira u staklene boce pri visokom pritisku - temperatura od 20 stepeni i 3 bara.

Flaše treba da se zatvore čepom ili plastičnim poklopcem. Kada se otvori, iz njega izlazi ugljendioksid, a vino tada postaje penušavo. Sadržaj alkohola obično bude između 10 i 12%.

Istorija gaziranog vina

Prema jednoj legendi, prvo gazirano vino je proizveo slepi monah po imenu Pjer Perinjon pre 400 godina. On je bio čuvar vinarija, ali je iz njih uzimao malo vina, koje je nosio u ćeliju i tako je slučajno otkrio tehnologiju proizvodnje.

Međutim, neki smatraju da je to više izmišljotina, nego realni događaj i tvrde da su se penušava vina proizvodila još u antičkom periodu.

Vrste gaziranih vina

Prema boji:

- belo

- crno

Prema sadržaju dodatog šećera:

- super suvo

- veoma suvo

- ekstra suvo

- polusuvo

- suvo

- slatko

- poluslatko

Šampanjac

Serviranje gaziranog vina

Gazirano vino se servira kada je ohlađeno i kad aje njegova temperatura oko 6 stepeni. Kao i šampanjac i prirodno penušavo vino, gazirano vino se može staviti u posudu sa kockicama leda, u kojoj će se ohladiti.

Flaša se otvara pred gostima i sipa se u čaše tankog stakla i u obliku frule ili u obliku kupe

sa srednje visokim postoljem, jer u njima se najbolje mogu videti mehurići.

Kada se gazirano vino sipa u čaše, čaša treba da dodiruje grlo flaše, tako da vino pada po zidovima čaše, a ne direktno na dno. Tako se smanjuje gaziranost i stvara se veća pena u čaši.

Kombinovanje gaziranog vina

Gazirano vino se servira ili sa aperitivima ili sa desertima. Dobru kombinaciju sa ovim vinom čine sve vrste sira i ribe. Ono se lako može iskombinovati sa sušijem, prženim i hrskavim namirnicama, kao i sa delikatesima, koji se serviraju sa aperitivima.

Ovo vino se odlično kombinuje sa desertima kao što su Krem karamel, čizkejk, kolač sa kokosom, čokoladni mus, čokolada, piškote, tiramisu, keks torta, krem brule, kolač Agnesa, sladoled, sladoled torta i rolat.

Veliki deo voća se takođe odlično kombinuje sa gaziranim vinom - jabuke, kruške, kajsije, pomorandže, dunje, banane i jagode.

Komentari

Pošalji
3
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti