Peršun

Peršun

/undefined Peršun je čudesno sredstvo za lečenje i ukusna hranljiva namirnica. Većina ljudi ne zna te njegove kvalitete i smatra, da se ova biljka koristi za deokraciju. Nastavite da čitate i saznaćete zbog čega je peršun koristan i koji su njegovi kvaliteti.

Dve najpopularnije vrste peršuna su kovrdžavi peršun i italijanski "Riccio verde scuro" peršun. Italijanska vrsta je aromatičnija i malo gorčijeg ukusa od kovrdžavog. Postoji i druga vrska peršuna, poznatija kao korenaš, ili Hamburški peršun, gaji se zbog velikog korena, koji podseća na koren repe. Peršun pripada familiji štitonoša.

Peršun vodi poreklo iz Mediteranske regije južne Evrope. Dok je bio kultivisan, duže od 2000 godina, peršun je korišćen više kao lek, nego kao hrana. Drevni grci su smatrali peršun svetom biljkom i koristili su ga ne samo za ukrašavanje pobednika u atletskim takmičenjima, već i za ukrašavanje grobova pokojnika. Praksa korišćenja peršuna za dekorisanje jela ima dugu tradiciju, koja vodi poreklo još iz vremena civilizacije starog rima.

Ljudi su počeli da koriste peršun kao začin u Srednjem veku i u Evropi.

U nekim zemljama kovrdžavi peršun je popularniji. To potiče od starih verovanja prema ovoj vrsti, pošto su nekada ljudi verovali da je ravnolisti peršun vrsta otrovne trave.

Sastav peršuna

Peršun spada u malobrojne hranljive namirnice, koje sadrže merljive količine oksalata, prirodnih materija kojih ima u boljkama, životinjama i ljudima. Kada se poveća količina oksalata u telesnoj tečnosti, oni mogu da se ušećere i da naprave zdravstvene probleme. Iz tog razloga ljudi sa već postojećim i neizlečenim problemima bubrega ili žuči treba da izbegavaju unos peršuna.

Sveži peršun

Peršun je odličan izvor vitamina A, vitamina C i vitamina K. Dobar je izvor gvožđa i folata.

Komponenta esencijalnih ulja peršuna sadrži miristicin, limunsku kiselinu, judžinol i alfa-karotin. Sadrži flavonoide apin, apigenin, krisoeriol i luteolin. Upravo ove dve vrste neobičnih kompomenti /esencijalna ulja i flavonoidi/, kojih ima u peršunu, su neverovatno korisne za zdravlje.

Izbor i čuvanje peršuna

Uvak kada je moguće, treba pre izabrati sveži peršun, umesto suvog, pošto je ukusniji. Pri izboru svežeg peršuna, treba gledati da li ima jarku zelenu boju, i da li izgleda sveže i hrskavo. Treba izbegavati onaj, čije je lišće uvelo i požutelo. Sveži peršun treba čuvati u frižideru u najlon kesi.

Ravnolisti peršun se može čuvati i kada se osuši. Pre sušenja peršun se dobro očisti od žutog, uvelog i trulog lišća. Posle toga se dobro opere pod mlazom hladne vode. Od strukova peršuna naprave se buketići, koji se okače da se suše u suvoj provetrivoj prostoriji.

Ćufta sa peršunom

Sušenje peršuna na suncu i izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti nije preporučljivo, jer se kida i gubi svoju boju. Kada je suv, treba da se čuva u dobro zarvorenoj posudi na hladnom, suvom i tamnom mestu. Dobro ostušen peršun treba da se mrvi pod stiskom ruke.

Kudravi peršun najbolje se čuva kada se zamrzne, a ne kada se osuši. U tu svrhu peršun treba dobro oprati, naseći na sitno, i staviti u kesu za zamrzivač, pa zamrznuti. Tokom prva 2 sata kese se vade iz zamrzivača nekoliko puta i protresu se, da se peršun ne bi zalepio. Iseckani peršun možete zamrzavati i u plastičnoj kutiji od sladoleda.

Peršun u kulinarstvu

Peršun je univerzalni začin, koji se koristi u svakakvim jelima - supama, čorbama, paprikašima, salatama, gozbama od povrća i mesa. U pojedninim slučajevima pršun dobija glavnu ulogu - kada je pohovan ili kada se pripreme ćuftice od peršuna. U principu ne treba ga izlagati dužoj termičkoj obradi i najčešće se dodaje jelu u poslednjim minutima pripreme ili na samom kraju.

Korist od peršuna

Dokazano je da esencijalna ulja u peršunu, naročito miristicin, sprečavaju stvaranje tumora, naročito tumora na plućima.

Dokazano je da flavonoidi, kojih ima u peršuni, a naročito luteolin, funkcionišu kao antioksidansi, koji se vezuju ya izuzetno reaktivne molekule sa kiseonika (nazvani slobodni radikali kiseonika) i pomažu kod oštečenja ćelija izazvanih kiseonikom.

Jesti peršun

Peršun je dobar izvor folne kiseline, koja je jedan od navažnijih vitamina iz grupe B. Iako ima mnogo uloga u organizmu, jedna od najvažnijih uloga mu je kod kardio-vaskularnih oboljenja. Odatle i potreba za njenim učešćem u procesu, u kome organizam pretvara homocistein u dobroćudne molekule.

Peršun je izuzetno koristan kod lečenja različitih oboljenja oka. Upala rožnjače, katarakta, konjuktivitis, različite vrste oftalmije leče se svežim sokom od peršuna, pomešanim sa sokom od celera i cikorijom.

Namirnice, bogate vitaminom C kao što je peršun, obezbeđuju ljudima zaštitu protiv upalnog poliartritisa, forme reumatoidnog artritisa, koja zahvata dva ili više zglobova.

Peršun se preporučuje ženama sa poremećenim mesečnim ciklusom.

Štetnost peršuna

Uprkos tome što je peršun veoma koristan i okrepljuje, trudnice treba da budu obazrive sa njim. Preterana upotreba peršuna može da izazove preterani priliv krvi u matericu i da izazove pobačaj.

0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas

Povezani recepti