Bosiljak

Bosiljak

Bosiljak je veoma mirisna biljka, čije se lišće upotrebljava kao začin za najrazličitije vsrte hrane. Bosiljak se pretvorio jednu od najprepoznatrljivijih bililjaka u svetu onda kada je sos pesto, koji predstavlja smesu bosiljka, pinjola i parmezana, postao mega popularan.

Bosiljak ima okrugle listove zelene boje sa oštrim vrhom. Postoji više od 60 vrsta bosiljka, koji se u izvesnoj meri razlikuju po spoljašnjem ukusu i izgledu.Dok je ukus slatkog bosiljka čist i oštar, druge vrste takođe imaju originalan ukus: ukus limuna, anisa ili cimeta.

Bosiljak raste u brojnim redionima u celom svetu, ali prva mesta, gde se pojavio su indija, Azija i Afrika. On je karakterističan začin za mnoge različite kuhinje u celom svetu, uključujući italijansku, tajlandsku, vijetnamsku i kuhinju sa Laosa.

Naziv bosiljak potiče od grčke reči basilikohn, što znači "kraljevski" i pokazuje odnos ove drevne kulture prema biljci, koja se smatrala vrlo plemenitom i svetom. Tradicija kulta bosiljka sreće se i u drugim kulturama. U Indiji, bosiljak se poštuje kao ikona gostoprimstva, dok je u Italiji simbol ljubavi.

Za bosiljak se vezuju brojne legende. U Egiptu je korišćen za balsamovanje mrtvih, u indiji veruju da je zavetovan bogu Višni, jer čuva od užasne mitske zmije, koja ima sposobnost da ubija samo pogledom.

Gajenje bosiljka

Sveži bosiljak

Bosiljak se može gajiti u domaćim uslovima, ljubitelji njegovog svežeg ukusa mogu da ga posade u bašti ili saksiji, umesto da ga kupuju u prodavnici. Ako želite da zasadite bosiljak, najpre treba da kupite seme u nekoj prodavnici. Seme treba posejati u nekoj saksiji ili sanduku. Znajte, da bosiljak voli toplotu, pa zbog toga da bi bosiljak nikao, treba ga ostaviti na toplom. Temperatura treba da bude oko 15 stepeni. Ne treba ostavljati mladi bosiljak bez vode.

Sastav bosiljka

Bosiljak je odličan izvor vitamina K i veoma dobar izvor gvožđa, kalcijuma i vitamina A. Osim toga, bosiljak je dobar izvor dijetalnih vlakana, mangana, magnezijuma, vitamina C i kalijuma. 3 grama bosiljka sadrži 7, 52 kalorije i 0, 44 g proteina.

Izbor i čuvanje bosiljka

Uvek kada je to moguće, pri izboru bosiljka treba odlučiti za svež bosiljak, a ne suvi, jer sveža biljka ima mnogo veći kvalitet ukusa. Listovi svežeg bosiljka treba da izgledaju sveže i da imaju jaku zelenu boju. Treba izbegavati onaj sa tamnim flekama na listu ili za žućkastom nijansom.

Sveži bosiljak treba čuvati u frižideru, zamotan u ubrus ili vlažnu kuhinjsku krpu. Bosiljak se takođe može zamrzavati.

Osušeni bosiljak treba da se čuva u dobro zatvorenoj staklenoj kutiji na hladnom, suvom i tamnom mestu, gde može trajati do šest meseci.

Špagete sa bosiljkom

Pošto su ulja, koja sadrži bosiljak veoma lako isparljiva, najbolje je da se bosiljak stavlja pri kraju kuvanja, i tako će se sačuvati njegov optimalan kvalitet ukusa.

Kulinarska upotreba bosiljka

Bosiljak je nezamenjivi začin u brojnim jelima italijanske kuhinje. Koristi se kao začin u picama, pečenoj piletini i govedini. Već smo pomenuli da se sa njim priprema i svetski poznati sos Pesto. Bosiljak ulazi u sastav mnogih marinata i bujona. Odlično ide uz goveđe i meso divljači, jela od krompira i kupusa. U kombinaciji sa mirođijom i estragonom, bosiljak ulazi u sastav poznatog sirća balsamiko.

Sveži bosiljak koristi se za začinjavanje jela sa ribom i jajima. Sa njim se priprema ukusna salata od paradajza i mocarele, kao i brojne testenine. Bez bosiljka italijanska kuhinja ne bi bila ista.

Korist od bosiljka

Brojna istraživanja navode jedinstvena svojstva bosiljka kao preventivu od brojnih zdravstvenih problema, naprimer:

- Zaštita DNK i antibakterijsko delovanje. Unikatan spektar aktivnih supstanci, nazvanih flavonoidi, kojih ima u bosiljku, obezbeđuju zaštitu na ćelijskom nivou. Orientin i visenin su dva flavonoida rastvorljiva u vodi, koji štiše strukturu ćelije, štite hromozome od radijacije i štete izazvane delovanjem kiseonika. Uz to, konzumiranjem bosiljka obezbeđuje se zaštita protiv neželjenog razvoja bakterija.

- Pritivupalni efekat. Eugenol, komponenta eteričnih ulja bosiljka je predmet širokog pručavanja, pošto ova supstanca može da blokira delovanje enzima u organizmu nazvanog ciklookisgenaza (COX), koji deluje upalno.

Pesto

- Hrana koja sadrži bosiljak ima veoma važnu ulogu kod oboljenja srca i krvnih sudova.

- Bosiljak je veoma dobar izvor vitamina A - ima veliku koncentraciju karotenoida, kao beta karoten. Nazvan provitamin A, pošto može da se konvertuje u vitamin A, beta karoten je moćan antioksidans i ne samo da čuva epitelne ćelije (ćelije, koje stvaraju sluzokožu brojnih struktura u organizmu, uključujući i krvne sudove) od lošeg uticaja slobodnih radikala, vei isto tako pomažu u prevenciji oksidacije holesterola u krvi pod uticajem slobodnih radikala.

- Čaj od bosiljka je veoma koristan za konzumiranje posle obroka. On smiruje nadraženi želudac i pomaže kod oboljenja kao što su čir, dijareja, infekcije mokraćnih puteva, pa čak i anoreksiju. U 250 ml vode dodaju se 2 supene kašike lista od bosiljka. Kada se skuva, čaj se procedi i pije.

- Bosiljak je dobar za stimulisanje apetita. Priprema se tinktura os vina i bosiljka, tako što se na 1 litar vina dodaju oko 2 šake bosiljka i malo meda. Dobijena tečnost treba da odstoji oko nedelju dana, uz povremeno mućkanje. Nakon toga se procedi i uzima oko pola sata pre obroka.

- Jaka aroma bosiljka odbija insekte kao što su muve i komarci. Veoma često ulje od bosiljka se koristi upravo sa takvim ciljem, zato što pored odbijanja neprijatnih insekata, ubija i njihove larve.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti