Bugarski luk (Nectaroscordum siculum ssp. bulgaricum syn. Allium bulgaricum) je jedan od osnovnih sastojaka tradicionalnog bugarskog začina - šarena so. Bugarski luk je zeljasta biljka, koja pripada porodici ljiljana i ima ga samo na balkasnkom poluostrvu. Kao komponenta šarene soli i uopšte kao začin, bugarski luk se koristi sušen i mleven.
U prevodu sa grčkog Nectaroscordum siculum nektarski beli luk i nema slučajno naziv na engleskom Honey Garlic (medeni beli luk). Bugarski luk se takođe naziva i divlji luk i bugarski beli luk. Uglavnom je poznat kao začin koji se najviše koristi u Bugarskoj, a najviše u oblastima Strandže, Slivena, Stare Zagore, Kazanlaka, Sunčevog brega.
U ovom jugoistočnom delu Bugarske bugarski luk se može naći i svež i sušen na pijacama, a ljudi ga gaje kao obavezno povrće u svojim baštama. Bugarski luk se u manjim količinama može naći i u Rumuniji, Moldaviji, Krimu, Kavkazu, pa čak i u Turskoj i južnim delovima Italije i Francuske.
Bugarski luk često raste i kao divlja biljka u bukovim šumama. On predstavlja lukovicu iz koje rastu nekoliko strukova koji su tanki i mogu biti dugi i do 40 cm. Bugarski luk je blizak rođak belom i crnom luku, ali za razliku od belog i crnog, listovi bugarskog luka su trouglastog oblika. Prem ajednog legendi, kada je Bog stvarao biljke, sa tri prsta je uhvatio listove bugarskog luka, ne bi li ga iščupao iz zemlje i tako je ovaj luk dobio specifičan oblik listova.
Listovi bugarskog luka rastu u martu, a prelepi cvetovi ove biljke cvetaju u aprilu i maju. Cvetovi ovog luka imaju oblik zvončića sa raznim bojama na sebi - od ljubičaste, žute, bledoroze, bele, pa sve do braon boje. Ova raznobojnost je i razlog zašto se bugarski luk gaji i kao ukrasna biljka.
Obrada bugarskog luka
Bugarski luk ima jak i ljutkast i gorak ukus, posebno ako je svež. Sveži listovi ovog luka su dosta ljući od crnog i belog luka. Najpopularniji oblik ovog luka je sušeni, gde se listovi suše za 1 dan, melju se, tako da se dobija kašica i zatim se meša sa solju.
Dobijena smesa se rasporedi i ostavlja da se ponovo osuši. Neki ljudi sitne ili melju sveži bugarski luk sa solju, a to je, svakako, manje dopadljiva varijanta njegove pripreme - ljutina koju ova biljka otpušta je mnogo jača nego ona kada se seče luk, pa je plač zagarantovan. Gotov začin ima karakterističnu zelenu boju i kako ne bi potamneo, treba ga čuvati na suvom i hladnom mestu.
Bugarski luk sadrži male količine aromatičnih materija, pa se ova biljka i ne može koristiti za dobijanje eteričnih ulja. Zato u kombinaciji sa solju se aromatične materije fiksiraju, pa je to razlog da se ova biljka koristi u ovakvoj kombinaciji. Odnos količina soli i bugarskog luka bi trebalo da bude 1:1.
Samo sušenje traje oko 30-40 dana, u hladu, vetrovitom mestu i pri temperaturi od 30 stepeni, tako da se s vremena na vreme meša. Ako se bugarski luk suši na višoj temperaturi, može se desiti da izgubi svežu zelenu boju i da dobije braon boju.
Kulinarska upotreba bugarskog luka
Ako ste rešili da probate kakvog je ukusa jelo pripremljeno sa bugarskim lukom, onda imajte na umu da sveže listove ne bi trebalo termički obrađivati. Zato koristite samo sušeni luk. Svež bugarski luk se može dodati salatama, a najviše se slaže uz salatu sa paradajzom i krastavcima.
Posipajte salatu mrvljenim sirom, jer bugarski luk dopunjuje i ukus sira. Bugarski luk će doprineti i boljem i interesantnijem ukusu zelene salate ili jelima sa spanaćem, zeljem ili koprivom.
Sušeni bugarski luk je odličan začin za krompir, spremljene na bilo koji način, a takođe se može dodati i jajima, piletini, jagnjetini, jagnjećoj iznutrici, pečenim pečurkama i pirinču. Prepečena kriška hleba, premazana maslacem i posipana bugarskim lukom, će mnoge vratiti u detinjstvo. Važno je pomenuti da soli u kombinaciji sa ovim začinom ima u istim količinama koliko i samog bugarskog luka, pa kao dodajete jelima, imajte na umu da ne trebate posebno dodavati i so.
Koristi od bugarskog luka
Bugarski luk se nalazi na spisku lekovitih biljaka. Postoje podaci da ova biljka pozitivno utiče na hipertoniju, ali ako se konzumira zajedno sa solju, sa kojom se i meša, to dejstvo se poništava.
