mirodjija

Mirođija

Mirođija je jedina biljka iz svoje porodice kod koje se listovi i seme koriste kao začin. Mirođija ima zelene listove, kosi su sitni i podsećaju na listove paprati, a imaju blag i sladak ukus. Sušeno seme mirođije je svetlobraon boje i eliptičnog su oblika. Seme ima sličan ukus kao i kumin, aromatično je i slatko, ali takođe ima i gorak ukus.

Mirođija pripada porodici štitarki, u koju takođe spadaju peršun, kumin i lovorov list.

Mirođija je dobila naziv prema staroj norveškoj reči dilla, što znači smirujem. Ovaj naziv podrazumeva i tradicionalnu upotrebu mirođije, a to je da služi kao sredtsvo za uklanjanje gasova u želucu i kao sredstvo za lečenje nesanice.

Istorija mirođije

Mirođija vodi poreklo iz Južne Rusije, Zapadne Afrike i mediteranskih predela. Vekovima se mirđija koristi, kako u kulinarstvu, tako i u narodnoj medicni kao lek. Mirođija se čak pominje i u Bibliji i drevnim egipatskim spisima. Takođe, ova biljka je bila veoma popularna i kod Grka i Rimljana, gde se u rimskoj kulturi smatrala znakom bogatstva i bila omiljena biljka zbog svojih lekovitih svojstava. Poznato je još da je Hipokrat, otac medicine, koristio mirođiju kao sredstvo za ispiranje usta.

Danas se mirođija koristi kao nezaobilazni začin u kulinarstvu skandinavskog poluostrva, u Centralnoj Evropi, Sevenoj Africi i Rusiji.

Sastav mirođije

Seme mirođije je veoma doba izvor kalcijuma i minerala, kao što je mangan i gvožđe. Mirođija sadrži dve jedinstvene komponente: monoterpene, koji podrazumevaju karvon, limonen i anetoufuran, i flavonoide, koji uključuju kaempferol i visenin. 2 g mirođije ima 5.06 kalorija i 0. 40 g proteina.

mirodjija-u-saksiji

Odabir i čuvanje mirođije

Uvak kada imate mogućnost, birate svežu mirođiju umesto sučene, jer sveža mirođija je mnogo ukusnija. Listovi sveže biljke bi trebalo da su laki i zelene boje, što je znak da su boljeg kvaliteta.

Svežu mirođiju bi trebalo čuvati u frižideru ili uvijenu u vlažnu krpu, a ako je sa stabiljkama, onda se preporučuje čuvanje u posudi sa vodom. Budući da je jako nežna biljka, čak i ako je čuvate na pravilan način, mirođija će sačuvati svežinu samo dva dana.

Druga varijanta čuvanja je da poprskate stabiljke mirođije vodom, pa ih posle uvijete u ubrus i zatvorite u plastičnu kutiju ili kesu, pa zatim odložite u frižider. Na taj način se svežina mirođije može zadržati i do nedelju dana, pa čak i duže.

Takođe možete iseći stabiljke odozdo i staviti u čašu sa hladnom vodom, malo da obavijete strukove mirođije vlažnim ubrusom, a zatim da preko biljke stavite najlonsku kesu. Tako će moži da se čuva u frižideru i neće pokupiti mirise drugih namirnica.

Mirođija se može čuvati i zamrznuta u zatvorenoj posudi, cela ili seckana. Kada se dobro opere i ocedi od vode, mirođiju stavite uspravno u najlonsku kesu i spremna je da se zamrzne. Sveža mirođija može stajati u zamrzivaču oko dva eseca, ali njena zelena boja će potamneti. Nije je potrebno odmrzavati pre upotrebe.

Sušeno seme mirođije se treba čuvati dobro zatvoreno u stakelnoj posudi na hladnom, suvom i tamnom mestu, gde će seme sačuvati svežinu i do šest meseci.

tarator-sa-mirodjijom

Mirođija u kulinarstvu

Kao što smo već spomenuli, svi delovi mirođije se mogu koristiti. Kao sveža i sitno iseckana, mirođija se može koristiti za razna prolećna jela. Pogodna je kao začin za tarator, čorbe, zelene salate, sitan sir, sir, ribu, sos, kuvano ovnujsko meso ili govedinu.

Ukus mirođije se odlično slaže sa raznim jelima sa krompirom - bilo da su pečeni, kuvani ili prženi. Grašak, boranija i pečurke takođe dobijaju svežinu kada im se doda mirođija.

Važno je znati da se mirođija ne kuva zajedno sa jelom, kako ne bi izgubila aromu. Mirođija se dobro kombinuje sa limunom, lukom, belim lukom i biberom.

Cvetovi mirođije se stavljaju u turšiju, kisele krastavčiće, riblje konzerve i razne marinade. U nekim delovima Balkana se seme mirođije koristi kao začin za sarme od vinove loze.

Zanimljivo je da je mirođija u švedskoj kuhinji isto kao i aleva paprika kod nas - nezamenljivi začin. U moldavskoj i ruskoj kuhinji se mirođija koristi kao aromatični začin za razne salate, čorbe i jela sa mesom.

Koristi od mirođije

Mirođija je veoma korisna za zdravlje čoveka, a to se ogleda u osnovnim sastojcima mirođije, tj. u monoterpenu i flavonoidima, a te koristi se u opštim crtama mogu podeliti na:

- Zaštita protiv slobodnih radikala i kancerogenih materija. Dokazano je da monoterpeni aktiviraju enzim glutation-S-transferezu, koji pomaže antioksidantnim molekulima glutationa da se spoje sa oskidantnim molekulima, koje u suprotnom štete organizmu. Eterična ulja koja se nalaze u mirođiji mogu pomoći pri neutralizaciji nekih vrsta kancera.

- Mirođija ima antibakterijsko dejstvo;

- Mirođija pomaže kod sprečavanja kštane mase; Kao dobar izvor kalcijuma, mirođija ima važnu ulogu u sprečavanju gubljenja koštane mase, koja se često javlja nakon menopauze i kod nekih stanja kao što je artritis;

- Mirođija povećava dotok mleka kod dojilja. Osim toga, korisna je i kod mučnina, širi krvne sudove i ublažava bolove. Čaj od mirođije ili njenog semena, budući da širi krvne sudove, snižava krvni pritisak, opušta mišiće creva.

Štetnost mirođije

Konzumacija mirođije se ne preporučuje osobama koje imaju hronično zapaljenje creva ili želuca, jer ova biljka povećava nivo kiseline.

0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji