Još iz vremena egipatskih faraona, kroz ceo srednji vek pa sve do danas je kumin jedan od najpoznatijih začina koji ima široku rimenu u kulinarstvu. Kumin ima dosta karakterističan i jak miris, specifičan i nametljiv ukus, koji se odlično slaže uz jela sa mesom. Danas se kumin dodaje raznim kobasicama od mlevenog i seckaog mesa, kao i domaćim kobasicama i sudžuku.
Najbolje je da se kumin dodajte u vidu praha ili mleven. Ukus kumina je sličan kariju, kao i garam masali, što znači da je kumin jedan od najomiljenijih začina u Indiji. Ovaj začin preferiraju i u Latinskoj Americi, a takođe ni Arapi nisu ravnodušni.
U suštini, kumin je dvogodišnja ili višegodišnja eterična biljka - samonikla i kultivisana. Latinski naziv za ovu biljku je Cuminum cyminum, a kumin kao biljka pripada porodici peršuna i šargarepe - Apiaceae. Koren kumina je mesnat i ima vretenasti oblik. U drugoj godini on može dostići 1 - 2 cm debljine i 10 - 0 cm visine. Stabiljka kumina je visoka oko 20 - 30 cm, široko razgranata, šuplja i uzdužno izrezbarena. Listovi imaju oblik pera i ima ih više n jednoj grančici.
Cvetovi kumina se ne razlikuju mnogo, mogu biti beli ili bledoroze boje. Obično plod je kestenjast, sa strane malo spoljošten i uzdužno izrezbaren, a neki od njih imaju oštre izrasline, koje su sačinjene iz dva dela. Kada sazri, obe polovine ploda se odvajaju jedna od drue, ali su spojene samo u donjem delu, gde je i drška. Preporučljivo je da se koriste samo zreli plodovi kumina. Čim dostignu određenu zrelost, oni veoma lako otpadaju, pa zat ne treba čekati da u potpunosti sazre.
Kumin cveta u maju-junu. Plod se može brati čim dobije tamnokestenjastu boju. Osušeno seme kumina ima karakterističan, veoma aromatičan miris i ljutkast ukus. Hemijski sastav kumina čine 3 - 7% eteričnog ulja, 13 - 16% masnog ulja, belančevine, itd.
Istorija kumina
Kumin kao začin je bio popularan još u drevnom Egiptu, a tome svedoče i nađeni plodovi kumina u egipatskim grobnicama. Za zrna kumina se dosta govori i u Bibliji. Za vreme rimskih imperatora se kumin tretirao kao začin, ali i kao lek.
Plinije kaže kako je Nerona prevario njegov podanik tako što je jedno vreme svakog dana pio čaj od kumina, koji prouzrokuje jako bledilo kože. Bolestan, bled izgled kože tog podanika je naterao Nerona da pristane na sve njegove zahteve.
Zemlja porekla kumina se smatra teritorija Srednje Azije, ali se on danas gaji uglavnom u mediteranskoj oblasti, gde je i prvobitno odgajan. Najveće plantaže kumina su u Maroku, Egiptu, Indiji, Siriji, Severnoj Americi i Čileu.
Sastav kumina
Kumin sadrži eterična ulja, belančevine, masti, tanine, sirćetnu kiselinu, flavonoide kempferol i kvarcitin. Nadzemni deo biljke sadrži kaemferol i kvarciti, kao i izoramnetin.
Kumin u kulinarstvu
Latinoamerikanci i Arapi redovno koriste kumin kao začin za razna jela. On ulazi u sastav raznih vrsta karija i garam masala. Takođe, može se korisitit i u proizvodnji kobasica, jer poseduje dobra svojstva za konzerviranje.
Kod nas je kumin takođe popularan. Često se dodajte kao amortizer raznim proizvodima od testa. Kumin je obavezan začin za pripremu jela od mlevenog mesa, kao i za pripremu kiselog kupusa sa mesom, kupusa sa pirinčem, namirnice za roštilj, slani kolači, itd. Kumin se koristi i za pravljenje raznh likera.
Koristi od kumina
Narodna medicina odavno zna za pozitivna dejstva kumina na organizam čoveka. Dokazano je da kumin smanjuje gasove, smiruje nerve i podstiče lučenje žuči. Koristi kumina se najviše povezuju sa sistemom za varenje.
On stimuliše apetit, takođe i želudačnu sekreciju, kao i sekreciju pankreasa i žuči, a istovremeno ublažava grčeve i eliminiše gasove iz creva. Kumin može povećati mleko dkod dojilja i deluje antiupalno kada su disajni putevi u pitanju. Eterično ulje kumina je korisno sredstvo za ojačavanje odbrambenih snaga organizma.
Eterično ulje od kumina je veoma korisno i kod različitih alergija. Procesi koji potpomažu imuni sistem otvaraju predispozicije tela da bude preosetljivo i podložno alergijskim napadima. Kumin je dokazano sredstvo protiv alergija, alergija na prah i polen, kao i protiv neurodermita.
Osim navedenog, treba pomenuti da ulje kumina može snizti nivo šećera u krvi, a ima i antibakterijska, antiupalna i umirujuća dejstva. Ulje kumina se pokazalo efektnim i za manstrualne probleme. Seme kumina sadrži gvožđe i poboljšava stanje jetre.
Kumin može da pomogne u gubjenju težine, tako što redukuje višak masnoća u organizmu. Reguliše nivoe lošeg i dobrog holesterola.
Narodna medicina sa kuminom
Kumin je priznato narodno sredstvo kod problema sa bubrezima, jetrom, crevima i stomakom. Čaj od kumina pomaže i kod bolnog zatvora. Da biste pripremili lekoviti čaj neophodni su vam kašičica kumina i pola litra vode. Nakon što voda provri dodaje se kumin u prahu i kuva se 2 minuta. Čaj se sklanja sa ringle i ostavlja se da odstoji oko 2 sata, nakon čega se procedi i ispija u toku dana. Kod problema sa plućima preporučuje se žvakanje celih zrna kumina.
Štetnost kumina
Kumin ima sposobnost da iritira žlezde sistema za varenje i da povećava apetit. Ne preporučuju se velike količine ovog začina, jer može izazvati zapaljenje želudačne sluzokože. Iako ima svojstvo da uklanja gasove, kumin može da izazove kiselinu kod osetljivijih ljudi.
Ulje koje se nalazi u semenkama kumina je veoma isparljivo, što znači, da unos većih količina može da ošteti bubrege i jetru.
Trudnice treba da izbegavaju kumin i ulje od kumina, jer postoji rizik od gubljenja ploda ili prevremeni porođaj.
Kumin takođe ima i narkotična svojstva. Semena treba unositi sa povećanim oprezom, jer mogu da prouzrokuju pospanost, umni umor i mučninu.
Velike količine kumina smanjuju nivoe šećera u krvi u organizmu. To treba da imaju u vidu ljudi, koji imaju variranje nivoa šećera u krvi.
Ponekad kumin izaziva osip i čak alergije. Ljudi, koji imaju osetljiviju kožu i koji su skloni alergijama treba da ga izbegavaju.
Naravno, svi ovi nabrojani efekti mogu da se jave kod unosa velike količine začina. Male količine kumina su bezopasne i čak korisne za zdravlje.
