Čubar je jedan od najstarijih začina na svetu, a u Bugarskoj vekovima ima široku popularnost. Ogromna upotreba čubra u Bugarskoj kuhinji je neosporna - on je neodvojiv deo pripreme mnogih omiljeni domaćih gozbi, kao što su sočivo, boranija, grašak, pasulj, kupus, krompir i dr.
Ukus popularnog začina šarene soli ne bi bio isti da u njemu nema čubra. Široka upotreba čubra zastupljena je i u mnogim evropskim zemljama. Evropljani vole da dodaju ovaj začin u različite nadeve, jela sa jajima, jela sa mlevenim mesom, jela od povrća. Posebno omiljen je čubar u dosta sosova koji su uobičajeni za mediteransku kuhinju.
Latinski naziv čubra je Satureja i označava "travu satira". Satiri su bili mitska bića, pola ljudi pola koze, poznati po svom neobuzdanom temperamentu i hedonističkom životu. Čubar je jednogodišnja biljka iz porodice Lamiaceae i predstavlja žbun koji dostiže visinu do 30 centimetara. Poreklo čubra je iz zemalja oko Sredozemnog mora i bliski istok.
Danas su osnovni proizvođači čubra Francuska i balkanske zemlje, pri čemu je posebno popularan balkanski čubar. Balkanski čubar (Satureja montana) je vrsta skrivenosemenica iz porodice Lamiaceae. Najbolje raste na suvim kamenitim padinama, uglavnom istočnim i planinskim. Voli da bude na suncu i na krečnjačkom terenu. Balkanski čubar cveta od sredine jula a masovno - u avgustu.
Stablo čubra je izuzetno razgranato u samoj osnovi. Pokriveno je dlačicama, dostiže visinu 20-30, ponekad čak do 60 cm. Listovi čubra su linearni ili linearno kopljasti. Cvetovi su mu sitni, svetlo ljubičasti, ružičasti ili beli. Cvetića ima od 3 do pet na vrhu grančica, u samom centru listića. Semenke čubra su sitne, svetlo i tamno braon boje, zaokrugljene i mogu da klijaju samo dve godine.
Kao začin se koriste listovi biljke, prvenstveno osušeni. Imaju dosta jaku aromu koja podseća na majčinu dušicu. Dobro osušen čubar ima zelenu boju, karakterističan jak miris i blago delikatan ukus. Čubar ima i blago ljut kiseo ukus, a pri sušenju aroma postaje intenzivnija.
Istorija čubra
Biberast ukus čubra bio je omiljen još drevnim rimljanima. To je period dosta pre nego što je biber donesen iz Indije. U prvom veku pre nove ere Vergilije je čajio čubar jer od njega je med pčela bio aromatičniji i ukusniji. Osim toga u antička vremena su smatralu da je čubar jak afrodizijak koji je imao moć današnje vijagre. Tokom srednjeg veka čubar se dosta često koristio za začinjavanje kolača i drugih slatkiša.
Sastav čubra
Uporedo sad odličnim kulinarskim osobinama koje ima kao začin, čubar ima i dokazana lekovita svojstva. Čubar stimuliše rad želuca i creva, zato je izuzetno pogodan začin za hranu koja se teško vari, kao što su variva - pasulj, grašak, sočivo itd. U čubru se nalazi 0, 5 - 2% eteričnog ulja s glavnim sastojkom karvakrolom (do 40%) i r-cimolom (do 30%) ili timolom. Takođe čubar sadrži dipenten i druge terpene. Osnovna blagotvorna dejstva koja čubar pokazuje na ljudski organizam su tu zahvaljujući njegovim spazmolitičnim, hipotenzivnim, antiseptičkim i slabo dijuretičnim dejstvima.
Koristi od čubra
Čubar može da se koristi kao lek kod visokog krvnog pritiska, lupanja srca, glavobolje, vrtoglavice, kao dijuretsko sredstvo. Kod kijavice i kašlja čubar je takođe veoma koristan. U bugarskoj narodnoj medicini čubar se primenjuje kod stanja kao što su povraćanje, zapaljenje sluznice želudca i creva, letnje dijareje. Čubar je i sredstvo protiv glista.
Jedan lak recept koji možete da napravite od čubra: isecite na sitno dve kašike začina. Nakon toga treba da se prelije sa 500 mililitara vrele vode. Tako pripremljena esencija se ostavi da se natiopi sat vremena, nakon čega se poje po 1 vinska čaša pre jela tri puta dnevno.
Domaća šarena so
Čubar je osnovni začin omiljene nam šarene soli. Zato kao zaključak evo i recepta za nju:
Neophodni sastojci: čubar - 2 kašike mleveni, suv, mlevena suva piskavica - 1 kašika, slatka i malo ljute aleve paprike - 1 kašika, mlevene semenke tikve - 2 kašike, fino kukuruzno brašno, suv origano - 1 kašika, suva majčina dušica - 1 kašičica, so.
Način pripreme: Svi začini zajedno sa solju i kukuruznim brašnom se samelju fino pomoću mlina. Šarena so može da se napravi i bez soli, ako će se koristiti preko sireva i drugih slanijih jela.
